Neće biti da su samo 'Džeko i deca', ovaj tim ima j..... karakter

Tim skautingom je, na primer, „upecan“ Esmir Bajraktarević, koji je vrlo brzo ušao pod kožu navijačima, a koji je izdanjima u kvalifikacijama, kasnije i u baražu, nagovestio da izrasta u jednog od predvodnika novog talasa. Sad je u PSV-u, traži ga Milan, a samo nekoliko meseci pre nego što je debitovao za BiH, odigrao je i meč za selekciju Sjedinjenih Američkih Država.
"Dobili smo informaciju da u Nju Ingland Revolušnu igra Esmir Bajraktarević. Zamolio sam prijatelja koji tamo ima akademiju da ga pogleda uživo. Prvi izveštaj je bio odličan. Zatim smo iskoristili naše internacionalne kontakte da proverimo sve što možemo i povratne informacije su bile odlične. Kada smo bili sigurni u ogroman potencijal, direktor Emir Spahić je stupio na scenu. Momci iz dijaspore često ne govore perfektno naš jezik, ali osećaju pripadnost. Stručni štab je tu bio ogroman magnet. Sama činjenica da ih zovu legende poput Barbareza i Spahića otvara sva vrata. Ljudi iz dijaspore su nas dočekali raširenih ruku“.

Esmir Bajraktarević (©Reuters)

Drugi dečak o kome se priča punih usta je Kerim Alajbegović. Na Baščaršiji njegov dres je među najprodavanijim, odmah posle Edina Džeka. Tri godine je mlađi od Bajraktarevića, rođen je u Kelnu, mada je već bio u programu BiH pre dolaska Barbareza.
"Znali smo za „malog“ Kerima odavno. U 17. godini Alajbegović je već bio spreman za U21 selekciju. Imali smo sastanak sa njim, želeli smo da mu stavimo do znanja da računamo na njega, ali da seniorski fudbal mora da zasluži. Čim je zagrabio seniorski nivo u Salcburgu, postao je deo naše priče. Želimo da svako ko ima kvalitet i mogućnost ide stepenik više. Gledao sam ga na tri, četiri pripremne utakmice austrijskog tima i rekao selektoru: „Ovaj mali će vrlo brzo biti standardan u Salcburgu“. To se i ostvarilo. Debitovao je protiv San Marina i sa 17 godina postao najmlađi strelac u istoriji reprezentacije BiH. On, Esmir i Haris Tabaković su kao one „zlatne sličice“ u albumu oko kojih gradite ostatak tima. Naša najveća snaga je, ipak, kolektiv – svi za jednog, jedan za sve".

Milenković, nekada akter 15 mečeva u dresu Zmajeva, naglašava da nisu svi sastanci sa igračima iz dijaspore okončani pozitivnim epilogom.
"Bilo je situacija gde smo predočili našu viziju, a igrač bi se zahvalio i rekao: „Ljudi, laskate mi, ali jednostavno ne osećam tako. Ne mogu da lažem“. To maksimalno poštujemo. Bolje je imati iskren negativan odgovor nego igrača koji tu nije celim srcem. Naša vodilja je jasna: za BiH igraju najbolji, oni koji imaju kvalitet, ali i snažan osećaj pripadnosti.”

3,50 - KVOTA DA ĆE SE BIH PLASIRATI U OSMINU FINALA MUNDIJALA

Da bi se shvatilo kako je BiH otišla na Mundijal, potrebno je da se vratimo na početak mandata Sergeja Barbareza. Otvorio ga je porazima u prijateljskim utakmicama sa Engleskom i Italijom.
"Klupski i reprezentativni fudbal su totalno različiti. Bilo je teških odluka i zahvaljivanja starosedeocima. Prijateljske utakmice protiv Engleske i Italije su nam dale početnu sliku, a onda smo tri meseca radili na detektovanju novih snaga. Tražili smo brzinu, igru u dva pravca i karakter koji se ne predaje. To smo dobili. Ova ekipa ima glad za dokazivanjem, što se videlo novembra prošle godine prvo protiv Rumunije u Zenici koja je bila prvo od četiri finala koje smo igrali a zatim Austrije u Beču i dve utakmice u martovskom baražu”.

Slika se nije mnogo promenila ni posle 2:5 u Ajndhovenu na početku Lige nacija; na naredne četiri utakmice reprezentacija je dala samo jedan gol i delovalo je da pomaka nema. Naročito što se desio rezultatski brodolom u Frajburgu, kad je Nemačka bila ubedljiva (7:0).
"Veruj mi da je to najbolja stvar koja nam se desila. Posle tog rezultata skoro niko nije verovao u nas. Većina je tražila smene, smatrali su da nismo dorasli zadatku, međutim, ta utakmica nas je resetovala na „fabrička podešavanja“. Videli smo gde smo i šta nam fali. Već tri dana kasnije protiv Holandije u Zenici (1:1), sa potpuno novim sistemom i desetkovanim sastavom, ekipa je pokazala fantastičan karakter. Tu smo dobili signal da smo na dobrom putu. To je bila prva ključna tačka“, uverava nekadašnji defanzivac Mladosti iz Bačkog Jarka i kulskog Hajduka, te prvotimac Leotara, Sarajeva i internacionalac u Nemačkoj, Belgiji, Hrvatskoj, Farskim Ostrvima, Kini, na Kipru i u Grčkoj.

Reprezentativci BiH posle 'sedmice' od Nemačke (©Reuters)

Kasnije, kad je okončao igračku karijeru, Ninoslav Milenković je ostao u fudbalu, ali na drugi način. Deset godina se bavio skautingom i agentskim poslom, sklopio veliki broj kontakata širom sveta da bi u maju 2024. postao glavni skaut u selekciji BiH, pa i saradnik u stručnom štabu Sergeja Barbareza, koji se i sam preobrazio od eksplozivnog igrača do odmerenog, ali autoritativnog lidera na klupi.
"Sergej je kao igrač bio strogi kapiten i zahtevan saigrač, ali pravičan i iskren. Danas je ključan njegov odnos sa grupom. Sećam se sastanka posle debakla od Nemačke (0:7), govorio je toliko emotivno da sam i ja u jednom trenutku tiho zaplakao. Njegove reči su dodirnule svakog igrača. Tri dana kasnije, psihički slomljeni, izašli su i odigrali vrhunski protiv Holandije. To je njegova snaga – on je idol toj deci".

BEZ NACIONALNOG KLJUČA, ODLUČILI SMO SE ZA MODEL HRVATSKE

Zanimljivo, sedmorica nekadašnjih asova, koji su igrali zajedno pre 20-ak godina za reprezentaciju, sad su tu na različitim pozicijama: Emir Spahić je direktor, Sergej Barbarez selektor, Zlatan Bajramović, Mirko Hrgović i Ninoslav Milenković su pomoćni treneri, Kenan Hasagić je trener golmana, a Saša Papac skaut.
"Ispunjen sam radom sa ljudima koje volim i poštujem. Vratio se osećaj iz naših igračkih dana kada smo jedva čekali da se okupimo. Momci upijaju svaku reč, dogovaraju se da dođu dan ranije ako mogu. To uživanje u zajedničkom radu je ono što nas je odvelo na Mundijal. Kad imaš takvu grupu, granice ne postoje. U Bosni i Hercegovini talenat nikada nije bio sporan, ali su godinama nedostajali vizija, plan razvoja, jasan put i „hemija” koja spaja tim sa publikom. Prilikom prvog okupljanja sam rekao selektoru: „Idem s tobom do kraja, ali neke stvari moraju da se promene“. Kult reprezentacije je bio izgubljen i mi ga moramo stvoriti opet i Barbarez je to znao i saglasio se. Prvi uslov je bio i da nacionalni ključ mora da nestane iz svlačionice. Niko nije najpametniji na svetu, ali smo morali da učimo od najboljih. Iskreno, najveći kult reprezentacije u regionu ima Hrvatska, koja je to digla na vrhunski nivo i pre nego što je postala druga i treća na svetu. Mi smo joj zavideli na tom jedinstvu i odlučili smo da taj model, gde je reprezentacija vrh piramide, primenimo kod nas".

Uspelo je, iako je BiH okončala mundijalske kvalifikacije iza Austrije, s tim što je do poslednjeg kola bila u igri za direktan plasman, iako je na tom putu menjala igrače i bar desetak njih u odnosu na Ligu nacija sklonila u stranu.
"Ako je poraz od Nemačke bio reset na fabrička podešavanja, utakmica u Zenici protiv Rumunije i Austrije u Beču je predstavljala trenutke kada je ekipa shvatila da pripada vrhu. Atmosfera je bila fantastična, krcat stadion protiv Rumuna i pobeda posle preokreta, a u Beču pred 30.000 naših navijača, krvarili smo na terenu i završilo se 1:1. Bilo je teško utešiti momke posle utakmice. Mi iz stručnog štaba smo kao igrači prošli kroz bezbroj baraža – od Danske, Portugala, Francuske... Znamo bol. Te suze u Beču su bile putokaz. Videli smo u očima fudbalera da veruju da mogu. To je bio drugi pokazatelj, posle onog poraza u Nemačkoj“.

Selekciji je u tom trenutku ostala još jedna šansa. Baraž. Zanimljivo da je stručni štab detaljno pristupio „Operaciji Vels“: Barbarez i Papac su proveli osam dana u Engleskoj skenirajući svaki pokret Velšana, a kad je golman Nikola Vasilj zablistao u penal-seriji i zakazao finale sa Italijanima u Zenici, prionulo se na novi posao.
"Italija je velesila, četvorostruki prvak sveta, moraš da je poštuješ, ali smo je 'rasklopili' u detalje. Znali smo tačno koje je najjače oružje Italijana i na šta moramo da pazimo i šta i kako da neutrališemo to. Čak i kada se desila individualna greška kod gola a potom i crveni karton, reakcija tima je bila šampionska. Mi smo Italijane držali pod pritiskom, nisu mogli da iznesu loptu. To je ono što nas krasi – ne predajemo se i verujemo do kraja. Ako neutrališemo njihovo otvaranje igre i te individualne promene strana, znali smo da imamo šansu. Promena pristupa dovela je do toga da osećamo podršku iz celog regiona. Ranije se gubilo i ljudi su bili nezadovoljni, ali sada su videli momke koji ginu na terenu. Kada je euforija krenula, bila je realna. Dobijao sam poruke da smo podigli i ujedinili region. Kapa dole Novaku Đokoviću koji je došao u Zenicu da nas gleda, to je čista emocija. Edin Džeko mi je pričao da su ga ljudi usred Beograda zaustavljali na ulici i prilazili oduševljeno u restoranu. Čak su i moji prijatelji iz Hrvatske govorili da su presrećni jer sada imaju dve reprezentacije za koje navijaju".

Slavlje posle pobede nad Italijom (©Reuters)

KAŽU DA NAS NEMA DOSTA U „LIGAMA PETICE“, A JA KAŽEM DA NEMA EGOIZMA

I sve to sa tek po kojim fudbalerom iz „liga petice“. Na konačnom spisku za Mundijal, a Barbarez ga je objavio prvi od svih selektora i odmah rekao kojih su 26 odabranih, samo su šestorica u tek završnoj sezoni bili u najjačim ligama Evrope. Mada, u međuvremenu su Edin Džeko i Nikola Katić sa Šalkeom izborili povratak u Bundesligu, a Amir Hadžiahmetović se u dresu Hala plasirao u Premijer ligu.
"Ljudi često gledaju da li naši igrači igraju u 'ligama petice'. To nije jedina referentna tačka. Mi smo jedna od najmlađih reprezentacija u Evropi. Imamo Vasilja u Bundesligi, Demirovića, Tabakovića, Muharemovića u Sasuolu, ali i fudbalere u Benfiki, PSV-u, Salcburgu, Jang Bojsu... Nama je bitno šta igrač daje reprezentaciji i kako se uklapa u našu filozofiju, a ne samo ime kluba, iako želimo da što više naših igrača igra u najjačim ligama“.

Prvo ime selekcije je, to je valjda svima jasno, Edin Džeko. Bez obzira na to što mu je 40 godina, njegov gol u Velsu i način na koji utiče na ostatak tima pozicioniraju ga kao lidera. Za mnoge dečake ovo će biti „first dance“, a za veterana „last dance“ kad je reč o velikim takmičenjima
"Edin je rekao: 'Sama činjenica da mi je Barbarez selektor je meni dovoljna“. Iako je zagazio u petu deceniju života, na svakom treningu je prvi u trčanju i primer je svima. Ovi klinci ga gledaju kao božanstvo, a kada vide da njihov idol gine za svaku loptu, nemaju izbora nego da ga prate. Ne bih naš tim definisao kao 'Džeko i klinci' – ovo je reprezentacija Bosne i Hercegovine gde 'ja' ne postoji. Ovo je Edinu zasluženi 'last dance' na najvećoj sceni. Ako on sam tako odluči iako mi želimo da bude s nama što duže“.

U napadu su još Haris Tabaković, čija povreda je zabrinula navijače Zmajeva, kao i Ermedin Demirović iz Štutgarta, pa i nekadašnji Partizanov špic, Samed Baždar.
"Kako stvari stoje, Haris će biti spreman. Njegov doprinos je ogroman – davao je ključne golove Rumuniji, Austriji, Italiji... On ima taj 'jebeni karakter' koji krasi celu ovu ekipu. To je sintagma koju stalno koristim, jer najbolje opisuje njihovo nepredavanje. Čak i kada neko od njih promaši šansu, on ne staje, on grize dalje. To zajedništvo do poslednjeg daha je naša najveća snaga. Mene su za Sameda pitali još pre nego što sam došao u reprezentaciju. Baždar ima nešto posebno, drugačiju završnicu, ideju, dodir sa loptom... Mi ga u stručnom štabu zovemo – Bađo - taj nadimak mu je dao Mirko Hrgović i ostalo je tako, kao kombinacija njegovog prezimena i legendarnog Italijana. Imao je peh sa povredom u Saragosi, ali je odlazak u poljsku Jagjeloniju bio dobar potez. Gledali smo ga uživo, on tamo upija znanje i prihvata kritiku. Verujem da je on ogroman potencijal koji će tek da eksplodira. Potrebno mu je samo malo samopouzdanja i kontinuiteta".

Ono ne manjka momcima s drugog kraja terena, zaduženim da odbiju nalete protivnika, Nikoli Katiću i Tariku Muharemoviću.
"Nikola Katić je fantastičan karakter, momak koji ide glavom tamo gde drugi ne bi smeli kopačkom. Sa druge strane, mladi Tarik je dete pred kojim je samo nebo granica. Kod njih nema egoizma. Niko nije srećan kada je na klupi, to je sportski, ali u ovom timu vlada ogroman respekt između igrača i to je jedna od stvari koja je uticala na ovaj plasman na Mundijal".

Možda bi neko na prvu loptu pomislio da Bosna i Hercegovina ima „rupu“ na sredini terena, ali fudbal se danas toliko promenio da malo ko ima plejmejkere kakav je nekada bio Safet Sušić, pod čijim je vođstvom reprezentacija pre 12 godina bila jedini put učesnik Mundijala. Tada je u Brazilu položila oružje pred Argentinom i Nigerijom, a savladala Iran, što nije bilo dovoljno za eliminacione borbe. A sad, protiv Kanade, Švajcarske i Katara?
"Mi ne idemo na Svetsko prvenstvo samo da bismo učestvovali, već da napravimo korak dalje i prođemo grupu. Postavili smo letvicu visoko. Imali smo najbolje otvorene kvalifikacije u istoriji BiH sa četiri pobede u prva četiri meča. Ljudi kažu: 'Imali ste San Marino', ali mi smo ranije gubili bodove i od Luksemburga. Sada smo dominirali u sprintovima, intenzitetu i pretrčanim kilometrima. GPS podaci ne lažu – male stvari čine sliku fantastičnom. Znamo da su naši navijači veliki faktor, pa tako nije slučajno što igramo prijateljski meč sa Panamom u Sent Luisu, gde živi preko 60.000 naših ljudi. Gde god budemo igrali, imaćemo podršku. Pesme poput 'Take me to America' nam prijaju, to je nešto za šta vredi živeti. Doček na balkonu kod Vječne vatre u Sarajevu posle plasmana je nešto što se doživi jednom u životu. Čujem komentare da je grupa laka, ali na turniru nema lakih protivnika. Prva utakmica protiv domaćina je ključ. Cilj je jasan – želimo iskorak i prolazak grupe. Mi smo već dve godine ispred našeg zacrtanog plana i u Ameriku idemo bez pritiska, ali sa karakterom tima koji se ne predaje“, prepoznatljivim tonom je zaključio Ninoslav Milenković.

GRUPA B

Prvo kolo

12. jun, 21.00: (1,85) Kanada (3,45) BiH (4,50)
13. jun, 21.00: (13,0) Katar (5,70) Švajcarska (1,25)

Drugo kolo

18. jun, 21.00: (1,62) Švajcarska (3,70) BiH (6,00)
19. jun, 00.00: (1,35) Kanada (4,60) Katar (10,5)

Treće kolo

24. jun, 21.00: (1,57) BiH (3,80) Katar (6,50)
24. jun, 21.00: (2,15) Švajcarska (3,35) Kanada (3,45)