Nemanja Glavčić: Plate u Srbiji kao u drugoj ligi Rusije, Šerifa u Hrvatskoj čuvala dvojica

Nekad je dobro vratiti se tamo odakle si. Pitajte samo Nemanju Glavčića. On se posle sedam godina vratio u srpski fudbal posle putešestvija po Hrvatskoj, Rusiji, Grčkoj i Kipru. Rođeni Kraljevčanin obukao je dres Radničkog iz Kragujevca i odlično legao na sistem koji zagovara Feđa Dudić. Nije sve u brojkama (14 utakmica u Mozzart Bet Superligi ove sezone, dva gola i asistencija), ima nešto i do utiska.

Nekadašnji đak Partizanove škole je u ofanzivnom delu tima najbitniji igrač. Ako Uroš Sremčević kao špic donosi golove, a Mohamed Sise kao krilo probojnost i nepredvidivost, onda Nemanja donosi preko potrebnu kreaciju u veznom redu. Sve to dovodi do toga da je Radnički trenutno na petom mestu na tabeli Mozzart Bet Superlige.

U razgovoru za Mozzart Sport, iskusni vezista govorio je o trenutnoj formi Radničkog, počecima u Partizanu, igranju protiv Šerifa Endijajea, kako je igrati protiv Hajduka na Poljudu, iskustvima iz Rusije i mnogo toga drugog.

Nemanja, za početak, reci nam nešto o Radničkom. Nalazite se u vrhu tabele. Malo ko je to očekivao od vas, pogotovo nakon onakve prošle sezone gde je Radnički jedva izborio opstanak. Kako ti to sve izgleda posle 15 utakmica, uprkos tome što ste imali neke poraze u poslednje vreme?
„Ko se seća, sezonu smo krenuli sa dva poraza protiv Novog Pazara i Čukaričkog. Prelomni trenutak bila je utakmica protiv Zemuna. Dan ranije smo mi igrači organizovali sastanak, podržali jedni druge, dobili podršku uprave i od tada je sve krenulo. Izdefinisalo se ko kakvu ulogu ima. Meni prija što imam slobodu u igri koju mi Feđa Dudić daje. Treninzi su izuzetno naporni, ali odlični, ne kaže se uzalud da je ono što prikažeš na utakmici ogledalo treninga. Očigledno da radimo kako treba kad imamo ovakve rezultate“, rekao je Glavčić za Mozzart Sport.

RADNIČKI ME DOVEO IZ ČETVRTOG POKUŠAJA

Kako je išla priča oko prelaska u Radnički? Prethodno si bio na Kipru, ugovor ti je isticao. Da li si u tom momentu uopšte razmišljao o povratku u Srbiju?
„Nije mi se vraćalo ovde. Čak sam i Radnički odbio kad su me prvi put zvali, jednostavno – video sam sebe u inostranstvu. Posle sam se čuo sa Feđom koji je rekao kako su me pratili i da sam baš ono što im treba. Opet sam se zahvalio na interesovanju i rekao da čekam ponude sa Kipra. Treći put sam razgovarao sa direktorom Igorom Konatarom, naravno, bio sam ljubazan i opet im se zahvalio. Na kraju, iz četvrtog pokušaja sam prihvatio ponudu i vratio se. Zaključio sam da je za porodicu bolje da se vratim u Srbiju, a i imao sam motiv da se ponovo dokažem.“

©FK Radnički Kragujevac

Kad govorimo o dokazivanju, prvo si se dokazivao kroz mlađe kategorije Partizana. Probio si se do prvog tima, ali nisi dobio adekvatnu šansu u prvom timu. Da li misliš da je klub mogao da bude strpljiviji prema tebi?
„Biti deo Partizana je ogromna čast. U trenutku kad sam priključen prvom timu, ljudi iz kluba su govorili da sam projekat i da ću dobiti šansu. Svideo sam se Zoranu Milinkoviću, bio je spreman da me gurne u vatru, ali on odlazi i menja ga Ljubinko Drulović. On mi čovek napravi kompletan program kojeg je trebalo da se pridržavam, planirao je da mi da ozbiljnu ulogu u prolećnom delu. Šta se dešava? Utakmica protiv Augzburga. Ljubinko odlazi, dolazi Ivan Tomić i meni se saopštava da nisam u planovima trenera i da bi mi bilo bolje da odem negde na pozajmicu. Tu se priča sa Partizanom završila.“

Generacija si sa Nikolom Milenkovićem, imali ste prilike da igrate zajedno. Znamo svi kakvu je karijeru napravio, ali kako ti je izgledao u tim „klinačkim“ danima?
„Zajedno smo prošli kroz sve mlađe selekcije Partizana, čak trenirali zajedno sa prvim timom. Bili smo i u reprezentativnim selekcijama. Znate one momke o kojima se ne piše i ne priča, a oni neverovatnim radom naprave fenomenalnu karijeru, bolju od onih koji se smatraju za ogromne talente. Bleki je taj primer. Bio je izuzetno posvećen i vredan, ništa nije zapostavljao, čak ni školu. Bio je odličan đak. Samo je trebalo da neko vidi sve to i pruži mu šansu.“

IMAO SAM PONUDU IZ BELGIJE, ALI MISLIO SAM DA MI JE TO PREVELIKI KORAK, ZATO SAM IZABRAO SLAVEN BELUPO

Posle svega, odlaziš u Spartak. To se ispostavilo kao idealan potez. Proveo si tri godine, bio standardan, dobio priliku da igraš, razvijaš se. Svi se sećamo sezone 2017/18 koju ste završili kao četvrti, a onda na leto u kvalifikacijama za Ligu Evrope eliminisali Spartu iz Praga.
„Dobio sam mogućnost da napredujem i što je jednako važno, neko je bio spreman da me istrpi kad pogrešim. Nisam baš otišao bez iskustva u seniorskom fudbalu u Suboticu. Jedno vreme sam bio u Teleoptiku i igrao Srpsku ligu Beograd. Tamo sam osetio prvi udarac laktom, prvo grublje uklizavanje, prve žešće duele – sve to pomogne. U Spartaku mi je trener bio Vladimir Gaćinović, fenomenalan čovek od koga sam mnogo naučio o fudbalu i koji mi je mnogo pomogao u karijeri. Igrali smo odličan fudbal, nije ni čudo što smo bili tako dobro plasirani. Eliminacija Sparte? Pa – senzacija. Mislim da se ljudi i danas sećaju tog dvomeča. Pogotovo prva utakmica u Novom Sadu je bila nešto posebno. Gomila ljudi iz Subotice je došla, mnogo Novosađana je došlo. Dobijamo 2:0, upisujem asistenciju, a onda revanš u Pragu pred skoro 20.000 navijača Sparte. Drama ozbiljna, stižu nas i onda Bojan Čečarić daje gol iz penala i na kraju – prolazimo. Neverovatan rezultat.“

MOZZART RELAX pravi dobitni tiket – Tvoj tim povede sa dva razlike i tip kec ili dvojka je odmah prošao

Već sledećeg leta prvi put odlaziš iz Srbije i to ni manje ni više nego u Hrvatsku. Kako je išla priča oko prelaska u Slaven Belupo? Ne dešava se često da igrači iz Srbije idu direktno u Hrvatsku, a i obrnuto.
„Posle treće sezone sam osećao zasićenje i razmišljao sam o tome da jedino mogu da odem u inostranstvo. Mom ocu nije bilo svejedno kad je čuo da postoji mogućnost da odem u Hrvatsku, ali ja sam bio spreman da odem. Ponuda je bila dobra, uslovi su bili dobri. Znam da je mnogo klubova iz Mozzart Bet Superlige bilo zainteresovano, bilo je priča da me traži klub iz Belgije, ali smatrao sam da bi mi Belgija možda bila preveliki korak. Da mi je potrebna drugačija sredina. Zato sam otišao u Slaven i nisam pogrešio.“

Jedna od stvari koje su te zadesile u Hrvatskoj bila je – pandemija korone. Kako ti je izgledao život u tom periodu, ipak si bio stranac, živeo si sam, u drugoj zemlji?
„Izuzetno neprijatna situacija. Mlad sam bio. Osećao sam strah jer nam klub u tom trenutku nije dozvoljavao da napustimo zemlju. Obećavali su nam potpunu sigurnost ako ostanemo u svojim stanovima. Ja sam živeo u kući i pratio šta se dešava u svetu. Šampionat je stopiran, problem sa finansijama, plate se smanjuju, ali to nije bio problem koliko je zaista bio problem borbe za život. Međutim, iz tog perioda gde je stvarno bilo teško mislim da sam dosta sazreo. Proveo sam par meseci sam u toj kući, konstantno na vezi sa mojima, ali bez viđanja i fizičkog kontakta. I onda, samo zbog izuzetne posvećenosti trenera i trenerskog štaba u tom trenutku, dolazimo do situacije gde smo moji saigrači i ja bili izuzetno spremni u tim uslovima. Iskoristili smo najbolje moguće uslove individualnih i grupnih treninga, pa tek onda ekipnih. Taj jako ružan period pod koronom sam na kraju okrenuo u svoju korist i imao najbolju sezonu statistički, pa i igrački, baš nakon te pauze.“

Te sezone 2020/21 imao si pet golova i sedam asistencija na 35 utakmica. Pričalo se da su neki ozbiljniji klubovi od Slavena i te kako bili zainteresovani za tebe.
„Sećam se da se mnogo klubova raspitivalo, ali i da je priča sa Osijekom mogla da bude ozbiljna. Tu je klub tražio preveliko obeštećenje, koliko sam čuo – 1.000.000 evra. U tom momentu, gde još uvek vlada pandemija korone, niko nije hteo toliko da plati. Znam da je Hibernijan poslao zvaničnu ponudu i da je ona bila najbliža onome što je Slaven tražio, ali je i to odbijeno.“

AKO JE ŠERIF ENDIJAJE SNAGOM PRAVIO RAZLIKU NA NIVOU LIGE ŠAMPIONA, ZAMISLITE ŠTA JE TO BILO DOK JE IGRAO U HRVATSKOJ

©FK Radnički Kragujevac

Šerif Endijaje je u Crvenoj zvezdi ostavio trag, ali ti si imao prilike da ga upoznaš mnogo ranije. Još dok je nosio dres Gorice. Kako ti je tada izgledao?
„Kad sam čuo da je potpisao za Zvezdu, nisam toliko obraćao pažnju. Bio mi je samo jedan od mnogih stranaca koji se dovode, ali kad sam pročitao ime, u glavu mi je sinulo ‘ja sam igrao protiv ovog momka’. Impozantna fizička snaga. Sećam se utakmica u Hrvatskoj protiv Gorice. Njega su nekad morala da čuvaju dvojica naših igrača, jedan mu ne može ništa, a i kad ga udvoje – napravi im problem. Na kraju je bilo ‘daj da nešto uradimo da lopta uopšte ne dođe do njega’. Naravno, u Zvezdi je bio još bolji nego tada, pre svega, videlo se da je radio na završnici, ali prvi utisak uvek ostaje fizička snaga. U tom segmentu je pravio razliku čak i na utakmicama Lige šampiona. Ako je tu dobro izgledao, možete da mislite šta je bio u Hrvatskoj.“

Imao si prilike da iskusiš atmosferu na Poljudu, pošto si igrao protiv Hajduka. Kako bi opisao taj doživljaj?
„Dosta saigrača iz Slavena mi je pričalo o atmosferi na Poljudu, ali to je najbolje doživeti. Kad čujete navijanje Torcide, to je fenomenalno, ali je posebno kad se priključe ljudi sa istočne i zapadne tribine. Tad grmi i ta atmosfera nosi celu ekipu. Opet, Split je specifična sredina. Tanka je linija između toga da vas neko smatra majstorom fudbala i najgorim igračem. Ta atmosfera koliko ume da nosi, toliko ume da bude teg ako navijači na stadionu vide da ekipa igra loše ili da se igrači, po njima, ne bore dovoljno. To je donekle bio način kako da se igra protiv Hajduka. Uvući ih u nervozu i pustiti da se publika ‘okrene’ protiv njih.“

Ako si u Hrvatskoj doživeo koronu, u Rusiji su te sačekale – sankcije. Krenuo je rat u Ukrajini malo posle tvog dolaska u Himki. Kako je izgledao život pod sankcijama?
„Namestilo se tako da sam došao u Antaliju, potpisao ugovor sa Himkijem i na prvu sam shvatio veličinu tih ruskih premijerligaša, gde je sve na ozbiljnom nivou. I to je krenulo baš kako sam zamislio, možda i iznad očekivanja. Međutim, kako su pripreme išle kraju, tih nekoliko dana do povratka u Moskvu, dešava se to što se desilo u Ukrajini i na prvu su svi igrači i ljudi u Rusiji verovali da je to nešto što će kratko trajati. Međutim, imamo situaciju gde mi treba da letimo nazad za Moskvu i tad se prvi put susrećemo sa ozbiljnošću cele situacije, gde nama avion kasni koji je trebalo da poleti ujutru i ceo dan je neizvesno da li će taj avion doleteti. A onda sa tim istim avionom mi treba da letimo nazad za Moskvu, gde ne znamo ni kuda ćemo leteti, ni koliko, ni kako će to sve izgledati. Među nama igračima se pojavio strah. Mislim da mnoge porodice nisu bile upoznate od strane igrača zato što je situacija bila jako neprijatna. Ali hvala Bogu, sleteli smo, sve je bilo kako treba. Međutim, odmah u prvih dan, dva, tri, desilo se to da je ekipu napustilo dvanaest stranaca od četrnaest koliko nas je bilo i ostali smo samo jedan Šveđanin i ja. I onda to sve ide u nekom drugom pravcu gde se cela liga susreće sa istim problemom. Kvalitetni stranci napuštaju klubove, koriste FIFA pravilo i mi dolazimo do nekog potpuno novog takmičenja koje je dan-danas na snazi.“

©Starsport

IZUZEV ZVEZDE I MOŽDA VOJVODINE OSTALI KLUBOVI IZ SRBIJE DAVAJU PLATE NA NIVOU DRUGE LIGE RUSIJE

Dve godine u Himkiju obeležene su borbom za opstanak, čestim promenama trenera, a u tvom slučaju – pomeranjem sa pozicije na poziciju. Kako danas gledaš na to?
„Turbulentan period. Na prvu, kad sam dobio tu ponudu za mene je to bila čast i privilegija jer je došla pred početak rata, gde je malo naših fudbalera iz Srbije igralo. Možda ih je bilo nekoliko u tom trenutku u Rusiji i ja sam to doživeo kao kompliment i dobru priliku da se okušam u takvom prvenstvu, iako je klub bio u nezavidnoj situaciji. Ali onda trener koji me je doveo, bukvalno tri dana pred nastavak šampionata dobija otkaz. Došao je novi trener i onda novo dokazivanje, s tim što me taj čovek video na totalno drugoj poziciji, ne na onoj na koju sam navikao i koju igram kroz karijeru. Krenuo sam ne od nule, nego iz minusa. Dobio sam ugovor i onda sam tražio minute da igram i da se dokazujem gde god bi me stavili. Menjali su pozicije od desnog krila do levog beka, što ljudima iz Srbije koji poznaju moje prednosti i mane zvuči smešno. Taj period u Himkiju obeležilo je to da sam u jednoj sezoni promenio šest trenera i ne mogu da kažem da je to neki alibi za mene, ali nije prijatno kao strancu da se svaki put ruskim trenerima dokazuješ. Na kraju, hvala Bogu, došao je Andrej Talalajev. Dao mi je šansu na mojoj poziciji. Sećam se da sam baš u toj utakmici protiv Torpeda postigao konačno prvenac za Himki, gde je on kasnije video moje kvalitete na poziciji koja jeste moja i postao sam standardan. To je dovelo do toga da su mi predložili da ostanem iako smo ispali u drugi rang takmičenja. Međutim, privatne okolnosti, problemi, putovanja, transfer novca, ode se na gostovanje pa se putuje četiri, pet dana vozom. Toliko treba da odeš i vratiš se iz Krasnodara. Naprosto me sve to malo zasitilo, odlučio sam se na novi korak i nisam želeo da ostajem u Himkiju.“

Kako bi opisao situaciju u ruskom fudbalu u tom momentu? Naprasno je postalo potpuno svejedno da li si prvi ili peti. Svakako nećeš igrati evropska takmičenja.
„Odjednom su se susreli sa time da ligaško takmičenje jednostavno – gubi smisao. Lepo je biti šampion, ali s obzirom na budžete i očekivanja, niko se nije zadovoljavao titulom u Rusiji i onda su uložili dodatni napor da bi privukli publiku na stadion. Uveli su Liga kup. Ali i dalje je to ogromna zemlja, i dalje je fudbal bio praćen, samo su ljudi koji vode njihov savez bili svesni da moraju na sve načine da zadrže publiku na stadionu. I dan-danas mislim da su oni, čak možda apsurdno zvuči, podigli budžete i ta očekivanja igrača u smislu da nude bolje ugovore samo da bi zadržali kvalitet takmičenja.“

Kolike su plate fudbalera u Rusiji u ovom trenutku kad se nalaze pod sankcijama i da li tu može da se podvuče bilo kakva paralela sa Srbijom, s obzirom na to da mnogi kažu da su sadašnje zarade igrača u našoj ligi na istorijskom maksimumu? Ne govorimo o najjačim klubovima, nego onima koji se nalaze od sredine tabele nadole.
„Ne možemo da se poredimo sa njima. Ni blizu. Izuzev Zvezde i možda Vojvodine, u svim ostalim srpskim klubovima zarade su na nivou drugoligaša u Rusiji. Mislim da sa te strane nema potrebe da pokušavamo finansijski da se izjednačavamo sa takvom velesilom. Ono što mi kao zemlja treba da radimo jeste da se koncentrišemo na kvalitet i talenat koji imamo, pa da tu budemo ispred njih. Definitivno smo talentovaniji od Rusa. A što se tiče finansija, stvarno ni u jednom pogledu ne možemo da se poredimo sa Rusijom. Njihova Premijer liga je i dan-danas jedna od finansijski najjačih u Evropi. Mogu reći da bez problema mogu da pariraju klubovima iz liga petice.“

©FK Radnički Kragujevac

Posle Rusije, odlaziš u Grčku i to na vrlo atraktivnu destinaciju – Volos. Grad koji se nalazi na moru.
„Definitivno najbolja i najatraktivnija lokacija što se tiče života za svakog fudbalera u Grčkoj, pogotovo za mene koji sam imao privilegiju da živim na moru. Stvarno je bilo fenomenalno. Fenomenalni uslovi, organizovan klub. U grčkom fudbalu ima mnogo dobrih stranaca, naravno i domaćih igrača. Imao sam prilike da igram protiv Janisa Konstantelijasa dok je bio u PAOK-u. Strašan igrač, ne čudi me što je otišao u Borusiju Dortmund. Znam da mnogi fudbaleri imaju sumnje prema Grčkoj zbog problema sa isplatama, da su čuli njihovo čuveno ‘Avrio’ (na srpskom – sutra prim.aut). Ali meni se to nije desilo. Pre nego što sam došao u Volos raspitao sam se kakvi su po pitanju plaćanja i dobio sam uverenje od ljudi iz kluba da će sve biti OK. I bilo je. Dosta sam toga naučio i napredovao kroz taj period u Grčkoj.“

Poslednji inostrani angažman pre povratka u Srbiju imao si na Kipru. Potpisao si za AEL iz Limasola. Rezultati su bili solidni, ali šta ćeš najviše pamtiti iz tog perioda, a da nisu samo rezultati?
„Boravak na Kipru ću definitivno najviše pamtiti po navijačima koji zaslužuju više. Njihov mentalitet je sličan onom koji ima splitska Torcida. Klub je uvek sa najvišim ambicijama, ali nije bilo realno u tom trenutku da ih napravimo ako smo imali sjajnu sezonu, izbacili Omoniju u kupu i pravili odlične rezultate. Na kraju smo naišli na Pafos u polufinalu i ne može da se poredi budžet Pafosa koji izbaci Zvezdu i budžet AEL-a koji je dobar, ali ne na nivou da može njima da parira. Fenomenalni uslovi i liga za uživanje. Hvala Bogu da sam bio deo tog takmičenja i zašto da ne, možda se jednog dana opet vratim. Imao sam neke ponude, ali nisu bile zadovoljavajuće da bih se vratio na Kipar. Saigrač mi je bio legendarni Giljermo Očoa. Bio sam iznenađen kako čovek koji je planetarno poznat može da bude tako normalna i jednostavna osoba. Za svakog od nas iz ekipe je u svakom trenutku bio tu. Mogli smo da mu tražimo bilo šta. Čak je bio raspoložen da uradi intervju za srpske medije. Velika faca“, završio je Glavčić.