Novi ciklus, nova sreća: Kakvu Srbiju očekujemo na putu za Ameriku

Posle konferencije selektora Dragana Stojkovića u ponedeljak sve je jasno: Srbija ima to što ima na raspolaganju od igrača, to su momci koji su krenuli danas put Tirane, uz nekolicinu  povređenih (Rajković, Ilić, Jovanović, Veljković) i oni će probati da se plasiraju na Mundijal. Dakle, definitivno nećemo više gledati u sastavu Orlova braću Milinković-Savić, Radonjića, verovatno ni Kostića, jer pozive nije dobio od Evropskog prvenstva, Tadić se oprostio... Sve kada se sabere, očigledno je da je Srbija danas individualno slabija nego pre četiri godine kada je kretala u kvalifikacije za Katar.

Sam poziv Aleksandru Kataiju, ofanzivnom vezisti Crvene zvezde, u njegovoj 34. godini potvrda je da Srbiji škripi u sredini terena, da fali kreacije, da nedostaje igrač koji može jednim potezom da reši utakmicu, bilo golom, bilo asistencijom. Ali, nekako uvek nedostaje negde taj jedan šraf...

Sa druge strane, selektor Stojković je od igre na gol više odustao i kada je imao sve pomenute raspoložive snage na okupu. Kada se slupao u Kataru, želeći da igra „najlepši fudbal na svetu“, Piksi je okrenuo ćurak i rešio da prvo zakatanči prilaz našem golu, dok se u napadu oslonio na kreaciju Tadića ili SMS-a i ubojitost trija špiceva Mitrović, Vlahović, Jović. To je Orlove odvelo na Evropsko prvenstvo, ali samo do grupne faze. Dakle, ispalo je da ni to nije neka dobitna kombinacija. Nije valjalo u Kataru, nije valjalo u Nemačkoj.

Kreće novi ciklus - nova sreća. Kakvu sad možemo Srbiju da očekujemo? Hoće li Stojković pronaći neko magično rešenje kako da i odbrana bude kao zid, napad ubojit, a sredina rastegljiva kao žvaka, da može da pokriva i defanzivu i da kreira šanse?

U Ligi nacija je Srbija u svaki meč ušla kao autsajder na papiru. Zato je opredeljenje da igra zatvorenije, da čeka šansu, imalo smisla. I donelo je rezultat. Sada idu kvalifikacije u koje Orlovi ulaze kao favorit za drugo mesto. I moraće da jure pobede. Samim tim će i igra tražiti modifikacije: veći rizik, veći posed, veći pritisak na protivnika, kreiranje više šansi...

I opet se vraćamo na Ligu nacija, kao najsvežije primere. Pogotovo protiv Austrije, a priznao je to i selektor Stojković, Srbija je “prevarila“ protivnika i izbacila ga. Nije ga nadigrala. Štaviše, u većem delu dvomeča je bila u podređenom položaju. Ali, isplivala je nekako i u Beču (1:1) i u Beogradu (2:0). Dozvoljeno je pominjati sreću, dozvoljeno i takmičarski nerv koji se pojavio u srpskom timu, svako ima svoje viđenje.

Niko ne bi imao ništa protiv da se ta slika sa „Marakane“ pojavi i u Tirani: da Albanija diktira igru, bez mnogo šansi, a da Srbija postiže golove. Jer, atraktivnog fudbala Orlova u ovim kvalifikacijama teško da će biti. Nedostaje individualnog kvaliteta u sredini, manjka i mašte, manjka i brzine. Ali, ima čvrstine, borbenosti, timskog duha, timske igre. Iz koje je prethodnih meseci često znalo da iskoči nešto dobro. Nekad Vlahović, nekad Jović, nekad Mitrović ili Samardžić. Jednom i Aleksa Terzić. Kao mala barka koju ljuljaju talasi na otvorenom moru, ali koja je ipak stigla na odredište, tako je Srbija izgledala u Ligi nacija.

To je recept na koji će Piksi igrati i na startu novih kvalifikacija. Drugačije, čini se, teško i da može...

KVALIFIKACIJE ZA SVETSKO PRVENSTVO, GRUPA K

18.00: (45,0) Andora (20,0) Engleska (1,02)
20.45: (3,45) Albanija (3,30) Srbija (2,30)