Paolo Maldini otvorio dušu o američkom Milanu: Priznaju da se ne razumeju u fudbal, odu kad primimo gol

Paolo Maldini je 31 godinu nosio dres Milana. Od petlića do kraja karijere. Sinonim je vernosti i odanosti klubu. U Milanu je postao verovatno najbolji defanzivac svih vremena, osvojio po nekoliko puta sve što se moglo osvojiti, nikada nije ni razmišljao o ponudama drugih klubova i postao je simbol slavnog kluba sa San Sira.

Vratio mu se u teškim vremenima kada su Rosoneri posrtali i bili van vrha italijanskog i evropskog fudbala. Kao funkcioner je Milan vratio na staze uspeha, u Ligu šampiona, doneo mu skudeto, pogodio sa brojnim pojačanjima, afirmisao igrače poput Ernandeza, Menjana, Leaa, Tonalija, Tomorija, povećao vrednost igračkog kadra, smanjio budžet za plate i preveliki uticaj agenata poput pokojnog Mina Rajole...

Kada je napravio veliki posao, jednog jutra je pozvan u kancelariju Milanovog vlasnika Gerija Kardinalea i dobio je otkaz. Amerikanac koji do tada nije imao veze sa fudbalom i u Milanu je proveo manje od godinu dana mu je pričao vic dok ga je otpuštao.

Prvi put od otkaza u klubu u kojem proveo 36 godina kao igrač i funkcioner, Maldini je otvorio dušu i ispričao kako izgleda raditi sa američkim vlasnicima i njihovim slugama u velikom klubu kakav je Milan.

„Čekao sam da se stvari slegnu jer bih pričao u afektu da sam se ranije oglasio. Sada je pravo vreme da da sa iskrenošću analiziramo šta se desilo. Želeo bih da budem iskren i prihvatim odgovornost ali bih voleo i da se stvari koje kažem, vrednuju na pravi način. Moje reči su diktirane više osećajem nego razumom. Dok niste na drugoj strani, ne možete ih potpuno razumeti. Prvu godinu sam proveo slušajući i učeći. Bilo je to šegrtovanje“, počeo je Maldini intervju za rimsku Republiku.

Na početku je podsetio kako je prihvatio da postane funkcioner u Milanu.

„Zauvek ću biti zahvalan Leonardu koji me je pozvao 2018. godine, Eliotu koji me je naterao da potpišem prvi ugovor i Redbirdu koji mi ga je obnovio. Makar i sa poteškoćama“.

Nekadašnji saigrač Leonardo ga je pozvao da mu pomaže kada je klub pao u ruke američkog investicionog fonda Eliot koji sa fudbalom do tada nije imao mnogo iskustva.

„U prvih šest meseci sam se osećao beskorisno, ali Leonardo mi je rekao: ’Samo uči’. Nije bilo lako imati američki fond ili južnoafričkog izvršnog direktora kao nadređene. Moja vizija fudbala se okrenula naglavačke u odnosu na 2018. Ali ponavljam, nikada se nisam, niti ću se ikada bojati konfrontacije“.

Kada je Leonardo otišao, Maldini je preuzeo sportski sektor u tandemu sa Zvonimirom Bobanom.

„Nakon samo tri meseca rada 2019. godine, Bobana i mene su vlasnici i direktori pozvali na sastanak u London i praktično smo bili otpušteni. Hteli su da nam ukinu sva ovlašćena i da obavljaju naše uloge, jer im se nisu svideli mladi igrači Rafael Leao, Ismail Benaser i Teo Ernandez. Znali smo da bi Leao iz Lila mogao postati zvezda, ali da će mu biti potrebno vremena. Isto je važilo i za Tea, Ismaela i sve oni koji su kasnije stigli. Talenat se ne prepoznaje uvek. Kada se kladite na potencijal mladih ljudi, rizik od neuspeha je visok“.

Stvari su se pogoršale pre godinu i po dana kada je Eliot prodao klub drugoj američkoj kompaniji Redbird na čelu sa Gerijem Kardinaleom. Redbird i Kardinale takođe do tada nisu imali dodira sa vrhunskim fudbalom u Evropi. Njihov model je da Milan funkcioniše kao klubovi u američkim profesionalnim sportovima i finansijski ciljevi su postavljeni ispred sportskih. Već na početku saradnje je bilo evidentno da novi američki vlasnici ne vole Maldinija ali nisu smeli da mu daju otkaz odmah posle osvojene titule. Maldinijev ugovor je obnovljen dva sata pre nego što je stari istekao. Držali su ga mesecima u neizvesnosti i propustio je polovinu prelaznog roka.

„Verujem da bi u to vreme bila nepopularna mera da nas isprate iz kluba jer smo tek osvojili skudeto. Kardinale je želeo da osvoji Ligu šampiona. Rekli smo mu da nam je neophodan trogodišnji plan kako bismo razmišljali o tom cilju, a on je predložio dve godine i još jednu opciono. U tom trenutku ja sam tražio dve godine verujući da će biti vremena za dalju diskusiju o planovima. Da je tada bio zadovoljan, ponudio bi mi odmah obnovu ugovora“.

Bacio se na pripremanje plana za osvajanje Lige šampiona i već u prvoj sezoni došao do polufinala.

„U razmaku od tri do šest meseci, od oktobra do februara, pripremao sam plan sa Masarom i jednim mojim prijateljem, konsultantom. Sadržao je 35 strana, pričao sam o prethodne četiri godine, ciljevima, ekonomski održivoj strategiji, ali i o potrebi za skokom kvaliteta. Plan je poslat Kardinaleu i dvojici njegovih vrlo bliskih saradnika ali nje bilo odgovora. Sa jednim sam obavljao razgovore na nedeljnom nivou, a drugi je bio sadašnji direktor Furlani. Takođe nisam dobio odgovor. Možda Masara i ja nismo čuli alarm jer smo bili fokusirani na toliko stvari koje su se ticale naše uloge“.

Sačekali su godinu dana i smenili ga.

„Geri Kardinale me je pozvao na doručak i nakon komentara o Zlatanovom oproštaju od fudbala, rekao mi je da želi promenu i da smo Riki Masara i ja dobili otkaz. Pitao sam ga zašto i on mi je govorio o lošim odnosima sa Furlanijem. Ja sam mu rekao: ’Da li sam te nekada zvao da se žalim na Furlanija? Nisam nikad’. Potom je ispričao vic o porazu u polufinalu Lige šampiona od Intera. Recimo da su mi razlozi izgledali prilično tanki. Ako vlasnici žele da promene organizacionu strukturu, imaju pravo na to. U ovom slučaju su važni detalji, a mnoge stvari nisu išle kako je trebalo“. 

Geri Kardinale i Maldini (Reuters)

Iako titula nije odbranjena, Milan je u toj sezoni igrao polufinale Lige šampiona i kroz Seriju A opet izborio učešće u elitnom takmičenju.

„Sportski i finansijski ciljevi na početku sezone, debelo su premašeni. Uoči sezone, planirani su eliminacija iz Lige šampiona, prolazak u nokaut fazu Lige Evrope i kvalifikacije za narednu Ligu šampiona“.

Čovek koji je od dolaska u Milan pre godinu dana radio na sklanjanju Maldinija je ekonomista Đorđo Furlani (44), dugogodišnji član upravnog odbora i 12 godina zaposlen u Eliotovim kompanijama. Danas je najvažniji operativac i generalni direktor kluba. Kardinale je najviše po njegovom savetu uručio otkaz Maldiniju koji je klupska legenda mogla da naplati kroz obeštećenje.

„Morao sam da vodim teške pregovore da pronađem dogovor i da ne odustanem od svojih prava, ali sam odmah rekao Furlaniju da je poslednje što želim sudski spor sa klubom. Objasnio sam mu da će to biti druga tužba legende kluba protiv vlasničke grupe Milana u dve godine. Posle one izgubljene sa Bobanom. Jedno je sigurno, moja ljubav prema Milanu će uvek biti bezuslovna.”

Maldini je objasnio svoj rad u sportskom sektoru i na tržištu transfera, kao i ograničenja koja nameću vlasnici.

„Provejavao je stav da smo Masara i ja bili neposlušni i da nismo delili tržišne ciljeve i strategije kluba. To je laž. Ako govorimo o ovlašćenjima, nikada nisam imao moć da potpišem igrača. Čak ni na pozajmicu. Svakog igrača kojeg smo doveli, izabrali sam ja, Boban ili Masara i svaki taj izbor smo podelili sa izvršnim direktorom i vlasnicima. Potpis je uvek dolazio od nekog drugog ko bi podržao naš dogovor. U našem ciklusu je dovedeno između 35 i 40 igrača i ni za jednog nisam ja potpisao ugovor. Zapravo, mnoga naša predložena rešenja nisu odobrena. Toliko puta mi je rečeno ’ne’. Ali, dešava se. Ponekad bi mi jednostavno rekli ’ne’, ponekad je budžet smanjen. Na sastancima sam od njih često čuo: ’Ne razumemo se fudbal’, ali je na kraju uvek bilo to „ali“... Želim da istaknem da su svi igrači koji su došli bili naš izbor koji je neko morao da potvrdi. Nikada mi ništa ili niko nije nametnut. U tom slučaju bih sutradan otišao“.

Kardinale je nedavno javno prozvao Maldinija da je previše težio individualizmu.

„On brka pojmove. Meša individualizam sa željom da budem odgovoran u donošenju odluka koje zahteva moja uloga i snošenju posledica. Što je za mene veoma normalno i zdravo. Svako ko je igrao fudbal na visokom nivou se manje plaši neuspeha od nekoga ko nije igrao. Kada igraš vrhunski fudbal, sudi ti se svaka tri dana. To je kasnije u funkcionerskoj karijeri velika prednost, ali je možda neće ceniti oni koji nisu otvoreni za diskusiju i ne dele čak ni ideju da se odgovara za sopstvene greške.

O ličnom odnosu sa Kardinaleom:

„Upoznao sam ga u prolazu tokom nekoliko utakmica Lige šampiona, a u razmaku od godinu dana mi je napisao četiri poruke i nikada se nismo čuli. Kada smo se upoznali, prvo mi je rekao da moramo da verujemo jedni drugima. Ja sam verovao, a svima je poznato kako se završilo. Verujem da je odluka o otkazima meni i Masari doneta mnogo meseci ranije. Sada moram da da preispitam odnos sa nekim ljudima koji su radili sa mnom i koji su sigurno - teško mi je zamisliti daje drugačije - već bili svesni te odluke“, bez pominjanja imena je Maldini prozvao tadašnjeg šefa skauting službe, a danas sportskog direktora Žofrija Monkadu.

Osvrnuo se i na Milanovog predsednika Paola Skaronija kojeg su tu postavili američki vlasnici i čija uloga u klubu je mnogima nejasna. Utisak je da se ne pita ni za šta i da ne odlučuje ništa.

„Smeta mi kako se neke stvari promovišu u javnosti. Milan zaslužuje predsednika koji se brine samo o Milanovim interesima, zajedno sa upravom koja nikada ne ostavlja tim na cedilu. Nikad me nije pitao da li je potrebno par reči ohrabrenja igračima. Javno ili privatno. Nikad nisam dobio podršku u mnogim teškim trenucima. Naprotiv. Na tribinama sam ga često viđao kako odlazi kada bi protivnici izjednačili ili poveli. Ko zna, možda da bi izbegao gužvu. Ali ga se tačno sećam u prvom redu kada smo osvojili ligu. Mogu reći da se ista stvar dogodila i sa dvojicom izvršnih direktora Gazidisom i Furlanijem”.

Maldini na proslavi titule 2022. godine (Reuters)

Jedan od sukoba sa upravom se ticao i novog stadiona. Amerikanci žele novi stadion sa manje gledalaca i skupljim kartama za ekskluzivniju publiku. Maldinijev stav je bio bliži rekonstrukciji kultnog San Sira na kojem Milan na većim utakmicama ima oko 85.000 gledalaca.

„Bio je to povod za sukob. Nisam mogao da podržim projekat sa 55.000 mesta, sa korporativnim cenama karata i jako malim procentom karata po popularnim cenama za navijače. Nisam mogao da ostavim takvo nasleđe novim generacijama Rosonera. Borio sam se da im stavim do znanja da nam je potreban veći stadion sa nekim pristupačnim cenama. Prosek od preko 70.000 gledalaca na San Siru prošle sezone dokazuje da sam bio u pravu. Nov i moderan San Siro treba da bude prioritet svih. Ideja da će novi stadion generisati 80 miliona evra više za ulaganja na tržištu je nešto što treba uzeti sa rezervom. To dokazuju i brojke iz prošle sezone. Kada sam govorio o potencijalu i jedinstvenosti koju Milan ima u odnosu na druge klubove sa San Sirom, verovatno sam izazvao smeh kod njih. Ali znam da je tako. Novi San Siro je moguć i gradonačelnik je apsolutno odgovoran za to. Izgradio bih San Siro možda opet sa Interom. Posle pet godina većanja ne samo samo da nije stavljena ni prva cigla, već ne znamo ni gde će se stadion graditi. Meni se to čini kao veliki neuspeh. Sadašnji San Siro je hram fudbala, tamo su igrali veliki šampioni“.

Ističe i da je jedva ubedio upravu da vrate Ibrahimovića.

„Potpisivanje Zlatana je zahtevalo nekoliko sastanaka.”

Osvrnuo se na transfera Šarlea De Ketelarea za koji se često isticalo da mu je ’polomio kičmu’ i potpisao otkaz.

„Nakon što smo doveli oko 35 igrača, osporava se potpisivanje De Ketelarea koji je imao 21 godinu. To je doba u kojem adaptacija nije uvek trenutna i potrebno je vremena. Ko god da je igrao fudbal zna da u tim godinama čovek nije uvek formiran da podrži tako veliki skok kakav je napravio Šarle. Deci mora da se pomaže, da ih mazimo i pazimo i da ih čekamo“.

Maldini je upitan o prodaji Sandra Tonalija u Njukasl od koje je Milan finansirao dve trećine letnjih kupovina.

„Učinili bismo sve što je moguće da ga zadržimo. Čak i pred tako važnom ponudom. Nikada nismo bili potpuno protiv prodaje nekog od naših važnih igrača, ali u ovom slučaju nije bilo nikakve potrebe. Drago mi je kad se setim da smo na njegovo dovođenje potrošili petinu iznosa za koji je prodat. Čak i u tom slučaju smo morali voditi naporne razgovore sa izvršnim direktorom i vlasnicima da izdvoje novac. Niko od njih nije hteo da ga kupi, čak je i skauting služba bila protiv“.

Nije znao da Tonali ima problem sa kockanjem zbog kojeg je po dolasku u Njukasl suspendovan do kraja sezone.

„Bio sam šokiran. Žao mi je. Nisam shvatio da je u problemima. Ovo me još jednom tera da shvatim da se nikad dovoljno ne radi na usmeravanjem i vaspitanjem dece. Šta se desilo sa Sandrom? Da li su za to krive društvene mreže? Često sam govorio igračima da razlikuju stvarni život od onog na društvenim mrežama. Čak i kada se osećaju napadnutim i uvređenim od strane sveta bez pravila. Mora se težiti nekim ukorenjenim i dubljim vrednostima“.

Tšau, Kalabrija, Maldini i Tonali (AFP)

Bivši direktor izneo je svoje mišljenje i o treneru Stefanu Pioliju.

„Navijači Milana uvek treba da budu zahvalni Stefanu. Njegov rad je bio ključan za rast mladih igrača koji su stigli u Milan, on ih je osposobio da igraju na tom nivou i pomogao im da postanu ono što su sada. Bio je ključna figura u našem bogatstvu. Međutim, želeo bih da i on bude svestan da je trener jedan od najusamljenijih ljudi u svetu fudbala. Ako mu date zadatke koji prevazilaze njegovu volju, postaje sve usamljeniji ako nema podršku.”

Pitali su ga o spekulacijama da je želeo da Piolija zameni Andreom Pirlom.

„Već smo razgovarali o narednoj sezoni. Mi smo bili ti koji smo mu produžili ugovor do 2025. godine jer je to zaslužio. Ako je, kao i prethodnih godina, postojalo jedinstvo i vizija sa ciljevima tima, ne vidim zašto bismo menjali stvari.”

Na kraju, Maldini je upitan o mogućem povratku Zlatana Ibrahimovića u Milan na neku funkciju.

„Ne znam temu razgovora, niti moguću ulogu. Pročitao sam da će biti korišćen kao Kardinaleov lični savetnik. Predložio bih mu da sledi isti put kao i ja. Na početku bi bilo logično da gleda i uči pre nego što počena da radi”.

Što se tiče daljih planova, Maldini se vraća saradnji sa Zvonimirom Bobanom.

„Ostajem u UEFA odboru bivših šampiona i trenera za tehničke reforme fudbala. Bobanova ideja je na mestu. Nastaviću sa njima. U diskusijama između sudija, bivših igrača i trenera na određene teme, bio sam impresioniran jedinstvom igrača, na veliko iznenađenje sudija. Naprimer, igranje rukom: 95 odsto trenera i bivših igrača su isto mislili. Ja sam za to da se mečevi prekidaju što manje. Takođe, previše je utakmica, a glas igrača se ne čuje“.

Nedavno je dobio ogromnu ponudu iz Saudijske Arabije da bude direktor kluba.

„Za moj posao, alternative Milanu su veoma ograničene. Nikada ne bih mogao da odem u drugi italijanski klub. Eventualno bih saslušao ponudu nekog stranog kluba na visokom nivou. Volim da pobeđujem i gradim. Arabija bi mogla biti izazovna opcija, ko zna“.