A. JoksićPartizan je nespreman tim
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | pon. 23.02.26. | 12:30
Na naplatu došle loše odrađene pripreme, jer je u svim drugim poluvremenima utakmica u 2026. Parni valjak ostajao ukočen
Kriza u rukovođenju, kriza u vođenju tima, kriza igre, kriza rezultata, a na sve to i – nespreman tim. Ko smatra drugačije ili ne razume fudbal ili ne želi dobro Partizanu, jer ono što su crno-beli pokazali od početka 2026. skopčano je i sa posustajanjem na fizičkom planu.
Najbolja ilustraciija su dešavanja u večitom derbiju. Ekipa sad već bivšeg trenera, Nenada Stojakovića, izgledala je pristojno dok je imala snage da se nosi sa Crvenom zvezdom. Otprilike prvo poluvreme, mada je već pred kraj tog dela posustala i tačno se videlo kako nije u stanju da prati ritam domaćina, iako je bio niži nego u sudaru crveno-belih sa Lilom samo tri dana ranije.
Izabrane vesti
U nastavku meča gost se raspao. Doslovce. Umoren i istrošen od visokog presinga, kojem je pribegao u početnoj fazi derbija, bez povređenog Saše Zdjelara, trkački inferioran i fudbalski „razvučen“ da po celom terenu juri protivnika, Partizan je izgledao kao davljenik u okeanu. Kad su ga talasi potopili bilo je jasno da neće isplivati. Tim nije bio spreman da na fizičkom planu istraje 90 minuta. Dok je imao snage delovalo je da može da se nosi sa Zvezdom, a kad ga je ona izdala većini momaka je duša bila u nosu.
Odgovornost mora da leži u loše sprovedenim pripremama u Beleku. Za 16 dana boravka u Turskoj odradio je samo 13 treninga, mnogi od njih su bili niskog intenziteta, odigrane su samo tri umesto pet kontrolnih utakmica, a dosta slobodnog vremena koje je stručni štab dao momcima vrlo brzo je došao na naplatu.
Posledica: tokom sve četiri utakmice otkako je šampionat Srbije nastavljen Parni valjak je zastajkivao u drugom poluvremenu. Protiv Radničkog iz Niša čak nije uspeo da konvertuje brojčanu prednost (skoro sat vremena posle isključenja Franka Kanutea) i ne samo da nije postigao gol, nego je mogao da ga primi, a završilo je 0:0; tokom gostovanja u Surdulici je trpeo ogroman pritisak kao da igra na terenu nekog bundesligaša, a ne Radnika; protiv Spartaka u završnih pola sata je dozvolio pretposlednjem timu na tabeli Mozzart Bet Superlige da razvija akcije i stvara šanse, da bi vrhunac predstavljao večiti derbi.
Na njemu je igrao totalno drugačije od onoga što je ranije predstavio pod komandom Nenada Stojakovića. Njegov fudbal je obično u laganom ritmu, neko bi rekao spor, a na stadionu „Rajko Mitić“ naređen je visoki presing i jurnjava po terenu. U tom vrtlogu, gde se u jednom trenutku igralo maltene kontra na kontru, Partizan je na svežinu pravio problem crveno-belima dok je imao snage. Kad ju je izgubio, a to se desilo pred kraj prvog dela, izgledao je kao statista u pozorišnoj predstavi. Nespreman da bilo šta promeni.
U takvim okolnostima nije izgubio samo derbi, nego i Sašu Zdjelara, koji posle sedam meseci pauze i činjenice da nije prošao pripreme sa ekipom (bilo kakve) nije bio spreman da u kontinuitetu trči napred-nazad. Samo, njegov karakter mu nije dozvolio da stane. Noge su izdale njegov um i zato je povreda povratnika dodatni problem za ionako nepsremnu ekipu.
tagovi
Obaveštavaj me
FK Partizan
