Partizan kreće iz hendikepa ili zašto crno-beli bacaju u vodu prvo poluvreme

Poslednje kolo Superlige, meč u Novom Sadu, Partizan gubi na poluvremenu od Vojvodine 1:0. I gubi utakmicu na kraju.

Nekoliko dana kasnije, finale Kupa Srbije u Nišu. Ponovo je Vojvodina na drugoj strani terena. I ponovo Novosađani vode na poluvremenu. Partizan uspeva da u poslednjem minutu izjednači, ali na koncu ponovo gubi meč i trofej, izvođenjem penala.

Novo prvenstvo. Kruševac. Napredak vodi na poluvremenu protiv Partizana. Uz mnogo muka tim Sava Miloševića uspeva da preokrene i da dobije utakmicu.

Drugo kolo. Novi Pazar vodi na poluvremenu protiv Partizana. Iako crno-beli prave preokret u nastavku, doživljavaju potpuni obrt i gube duel.

Četiri poslednje takmičarske utakmice, Partizan četiri puta gubi na poluvremenu. I samo jednom uspeva da dobije meč. Problem koji se vidi golim okom, problem koji bode oči „iz aviona“.

Hajde da se podsetimo finala Kupa. Došao je Partizan u Niš kao favorit. I odigrao prvo poluvreme – peške. Ni žara, ni borbe, ništa od agresije, od pritiska. Kada je Vojvodina povela 2:0, krenuli su crno-beli grlom u jagode. Izjednačili su u poslednjem minutu. I kada se očekivalo da pregaze šokirane Lale u produžecima, Partizan se vratio na fabrička podešavanja: sporo, bez agresije, bez ideje, bez žara. Bačeno je 30 minuta niz vetar. Kazna je stigla sa bele tačke, pehar pobednika Kupa otišao je iz Humske.

Sva ta igra koju je demonstrirao Parni valjak u Nišu, preslikala se i na start novog prvenstva. Partizan baca u vodu prvo poluvreme, neće da ga igra, tumara po terenu kao da je mamuran, a onda prima gol i kreće u paničnu jurnjavu u drugom delu. I kao što vidimo, uglavnom ne uspeva da izvadi fleke.

Da li je Partizan ostao bez hrabrosti? Da li to više ne sme da napadne rivala svom silinom, da mu ne da da diše, da ga „davi“ na protivničkoj polovini, da svaku oduzetu loptu pretvara u šanse i polušanse? Sve ono što čini u drugom poluvremenu, kada juri rezultat, zašto ne primeni od početka meča, pa da posle 45 minuta ima plus, a ne minus na semaforu? Kakav je to mazohizam da se čeka da se primi gol, kao da je to neki tajni znak koji označava kada bi trebalo da počne da se igra?

Izjava Sava Miloševića da je problem u vanfudbalskim stvarima u svlačionici, koje je tek sad otkrio, pored toga što zvuči šokantno jer on nije trener Partizan postao juče, već je tu godinu i po dana, odaje samo deo slike šta se dešava sa Parnim valjkom.

Nije nužno da poremećeni ljudski odnosi u timu vode ekipu u sunovrat. Daleko od toga da je mirisalo cveće, pogotovo između najboljih igrača Đurđevića i Leonarda, kada su crno-beli poslednji put osvojili titulu. Ali, tim je imao jasan cilj kojem teži i bio je spreman da proguta sve prepreke do osvajanja pehara.

Upravo osvajanje titule je gromoglasno najavljeni cilj pred početak ove sezone. Imperativ svih imperativa. Jedino što tim posle samo dva kola izgleda na terenu kao da ni sam ne veruje u to. Kreće mlako, tromo, nezainteresovano. I onda prima gol.

Istina, sva ta četiri poslednja meča odigrana su van Humske. Partizan danas na svom terenu dočekuje Javor. Klub koji nikad u istoriji nije upisao pobedu protiv crno-belih. Prilika za prekretnicu u taboru Parnog valjka. Osim ako ponovo ne bude „odlučeno“ da se prvo poluvreme prespava i protivniku da gol fore...

SUPERLIGA SRBIJE – 2. KOLO

Nedelja

18.30 (14.00) Mačva (6.75) Crvena zvezda (1.20)

19.00 (1.23) TSC (6.50) Zlatibor (12.00)

19.00 (1.85) Mladost (3.50) Inđija (4.40)

19.00 (2.25) Napredak (3.35) Radnik (3.20)

19.00 (1.28) Radnički (5.70) Novi Pazar (10.50)

19.00 (1.30) Spartak (5.50) Metalac (10.00)

20.30 (1.25) Čukarički (6.25) Rad (11.00)

20.30 (1.10) Partizan (11.00) Javor (19.00)

20.30 (1.80) Proleter (3.50) Bačka (4.70)

20.30 (3.60) Voždovac (3.45) Vojvodina (2.05)