Partizan više nikog ne vraća u život

U jednom trenutku ličio je „Zemunelo“ na rehabilitacioni centar, sad podeća na lansirnu rampu. Od mesta na kome su pojedinci tražili šansu za oporavak karijera postao je stecište fudbalera u naponu snage. Možda najveća razlika delovanja uprave i izbora sportskog sektora u poređenju sa istim periodom lane ogleda se u činjenici da su tokom aktuelnog prelaznog roka angažovani igrači sposobni da odmah odgovore takmičarskim obavezama. Početkom jeseni 2020. to nije bio slučaj.

Tad su u fotofinišu letnje pijace za crno-bele potpisala petorica, tokom ovog leta šestorica igrača, ali uvid u njihove biografije pokazuje da stručni štab na čelu sa Aleksnadrom Stanojevićem ima dijametralno suprotne polazne tačke, da mu je kudikamo lakše da kombinuje i sklapa tim, bez brige da hoće li neki deo otkazati kad niko ne očekuje. U ovom trenutku na raspolaganju su mu novijalije koje su u prethodnim sredinama ostvarile „punu“ minutažu, dok je odmah po preuzimanju komandi od Sava Miloševića ekipa osvežena fudbalerima van takmičarskog ritma.

Dva poseldnja potpisa su upečatljiva. Sredinom sedmice Nemanja Miletić se vratio u Saudijske Arabije samo godinu dana pošto je napustio Humsku, uz saznanje da je na Bliskom istoku odigrao okruglo 30 utakmica za Al Raed. Stigao je i Kvinsi Menig posle 33 meča za Tvente sa zadatkom da proširi opcije u napadačkoj liniji, a kakav je to napredak može se uočiti posmatrajući prethodne potpise na pozicijama štopera i napadača. Svetozar Marković je početkom prošlog oktobra došao na pozajmicu iz Olimpijakosa tako što je u sezoni ranije skupio samo deset utakmica u Grčkoj, a Žan Kristof Bajbek nije igrao od marta 2020. sve do prelaska u novi klub, između ostalog i zbog toga što je lopta u Holandiji, odlukom tamošnjih vlasti, stala pod naletom pandemije virusa korona. Naš mladi reprezentativac se čak vrlo dobro snašao, nekadašnji član PSŽ-a i Utrehta nije, možda baš zbog te duge pauze. Svako ko se bavio fudbalom kazaće kako jedna, dve utakmice mogu da se odigraju na svežinu, ali da su za naporan ritam, na više frontova, potrebni spremni igrači, sa mečevima u nogama.

Takve Partizan sad ima.

Kvinsi Mening je došao posle 33 utakmice za Tvente u prošloj sezoni (© MN Press)

Primera radi, Rikardo Gomeš je tokom zajma u Erzurumu skupio 31 utakmicu u Turskoj, Danilo Pantić 29 noseći dresu Čukaričkog, Milan Lukač 23 među stativama Ahisara, Siniša Saničanin jednu manje u odbrani Vojvodine (golman i štoper nisu bili redovni tokom proleća mahom što su im isticali ugovori, pa nije bilo svrhe da ih pređašnji klubovi forsiraju). Odmah se videlo kako je pojedincima prijalo što su iz takvog ritma uzleteli visoko: napadač sa Zelenortskih Ostrva postigao 11 golova u prvih 12 utakmica, povratnik iz Čelsija bio učinkovit pre povrede (po dva data i dva nameštena), reprezentativac Bosne i Hercegovine igrao redovno i sve bolje, na revanšu sa Santa Klarom čak i zatresao mrežu za evropsku jesen. Praktično svi su u pogonu.

Drastično povoljnija okolnost po Partizan nego prošle jesen. Tad su, osim Markovića i Bajbeka, došli Aleksandar Miljković posle svega 13 utakmica u prvenstvu Jermenije, Miloš Jojić je odigrao 14 za Volfzberger u Austriji na pozajmici iz Istanbul Bašakšehira, ali je dobar deo sezone propustio, Ivan Obradović samo jednu kao čaln prvog tima Legije (u Kupu Poljske).  U trenutku kad su se oni vratili vodilo se računa da se podignu, oporave, uhvate zalet, a kako to nije isti posao kao kad su svi na maksimalnom broju obrtaja, trpeli su rezultati. Kiks u Gornjem Milanovcu (1:1), poraz u Nišu (0:1) i eliminacija od Šarlroa u Belgiji (1:2) kao da su bili uvod u mučenja sa Mačvom, Proleterom, Spartakom, Čukaričkim...

Tad je Parni valjak nekako dobacio do zimske pauze, posle prvih priprema pod palicom Stanojevića izgledao uverljivije, posle drugih brže, a sa fudbalerima koji su izašli uz „punih“ sezona – kako starosedeoci, tako novajlije – očekuje se da bude još sigurniji u nastavku vožnje na tri koloseka.

Praksa koja je dugo bila zaštitni znak Partizana, da se fudbaleri preko njega vraćaju u život, izgleda više – ne važi.