Petarda je uvek nedopustiva

Možda je sve do varljivog antalijskog sunca. Kad je pre dve godine u Beleku savladao moćni ukrajinski Šahtjor, sa zvezdama iz Brazila, činilo se da Partizan nagoveštava zanimljiv nastavak sezone, a bio je užasan za gledanje. Dok je na obalama Sredozemlja tim Sava Miloševića prošle godine u ovo vreme izgledao pristojno pričalo se o usvojenim modelima igre, da bi se završilo sezonom bez trofeja. Sve što se dešava u poznatom turskom odmaralištu valja uzeti sa velikom dozom rezerve, pošto u najvećem broju slučajeva prikaz u zimskim mesecima ne odgovara izvedbi tokom proleća i(li) leta, međutim, pogubno bi bilo ignorisati činjenicu da je aktuelni sastav nadigran i rezultatski obeščašćen u duelu sa Rubinom iz Kazanja (2:5).

Može da se izgubi, može i loše da se igra, može da se nema dan, ali klub Partizanovog renomea ne bi smeo da dozvoli da liči na vreću za udaranje, makar se radilo „samo“ o prijateljskoj utakmici. Ako takve u savremenom fudbalu postoje. Danas se sve računa: kako je ko delovao na terenu, koliko je trčao, da li je bio taktički disciplinovan i sportski željan, koliko mu je stalo do saigrača i sebe, da li priča sa sudijama, kome gestikulira. Ništa od pobrojanog nema veze da li se igra za bodove ili za utisak, već kako se poštuje dres kluba.

„Budite spremni na jak ritam. Iznad svega, da nosite grb Partizana, da znate šta to znači“, pre samo dve sedmice upozorio je trener Aleksandar Stanojević fudbalere na početku priprema, a posle sudara sa ekipom iz Tatarstana deluje kao da su pojedinci sedeli na ušima.

Pet primljenih golova!? Nedopustivo!

(© Star sport)

Može da se priča o razlici u budžetima, da se vadi na „teške noge“, skriva iza termina „ovo je samo kontrolni susret“, koristi fraza „poraz nije bolan ako shvatimo gde smo grešili“, međutim, beleg ostaje. Petarda odjekuje. Opominje. Tim pre što je Rubinu ovo bila tek prva provera i što se rusko prvenstvo nastavlja tri sedmice posle srpskog.

„Rubin je kvalitetna ekipa, ali ne možemo lako, kao deca, da primamo golove. To je neshvatljivo. Ostalo je normalno, oni su kvalitetni, ali tako lako da nam daju golove iz onoga gde smo se pribojavali... Neki igrači nisu uspeli da odgovore određenim zahtevima, ali zato nam i služe pripreme, da vidimo na koga možemo da računamo“, pričao je trener Parnog valjka posle druge provere ove zime.

Jedan od glomaznijih zadataka pred Aleksandrom Stanojevićem ne tiče se formacijske postavke, taktike ili odabira igrača. Trebalo bi najpre da poradi na mentalitetu izabranika. Možda deluje grubo, ali je istinito: trenira gubitnike. Ne sve, ali većinu. Momke koje godinama ne uspevaju da se izdignu iznad proseka. Ne dotiče što su drugi, čak jednom i treći na tabeli, ne potresaju se ni kad ostanu bez Kupa Srbije ili ispadnu iz Evrope. Ako je suditi na osnovu reči Bibarsa Natha ne tangira previše ni „petarda“ od Rubina.

Ravnodušnost. Učmalost. Nezainteresovanost. To je današnji Partizan i tek kad promeni ambijent u ekipi može napred.

Ako sve strukture kluba Topčiderskog brda ne lociraju problem rizikuju da postanu ono što je danas Barselona. Tim obeležen sramotom protiv Bajerna koji se još nije – i ne deluje da će skoro – oporavio od osmice u četvrtfinalu Lige šampiona. Fudbal na najvišem evropskom nivou nema dodirnih tačaka sa trčanjem za loptom usred pripremnog perioda, s tim što se ovde ne radi o upoređivanju bivšeg španskog i srpskog prvaka, već o prirodnoj potrebi sportiste da pokaže da pokaže koliko vredi.

Ako je nekom u Partizanu stalo da ga, kao u navijačkoj pesmi, ogreje sunce. Ne zubato, antalijsko.