Semir Alić posle devet teških meseci: Povreda je donela dosta štete, ali spoznao sam sebe

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Pazara)

Teških devet meseci izgurao je Semir Alić, jedan od malobrojnih izadanaka omladinske škole Novog Pazara sa prođom do prvog tima i Mozzart Bet Superlige. A krenulo je baš kako treba, počev od leta i potpisivanja ugovora validnog do januara 2026. Posle jeseni iz snova za golobradog momka rođenog 2004. godine, koji je 13 utakmica tokom polusezone začinio asistencijom Andriji Majdevcu u pobedi nad Radničkim u Nišu (3:1), usledio je košmar tokom januarskih priprema u Antaliji.

Prijateljska utakmica protiv Kapaza iz Azerbejdžana u Beleku (0:0) ostala je upamćena po startu Gjorgija Kantarije i bolnom kriku Alića pri padu. U istom trenu javile su se crne slutnje. Nažalost, obistinile su se. Defanzivnom vezisti Pazaraca stradali su prednji ukršteni ligamenti desnog kolena. Višemesečna pauza bila je realnost. Dogodila se, ali je i prošla. Sve prođe.

"Povreda je donela dosta štete, ali imao sam dovoljno vremena za razmišljanje. Spoznao sam sopstvene ciljeve, zaključio šta hoću. Prvenstveno, mislim da sam igrački sazreo, ali i kao čovek", počinje Alić priču za Mozzart Sport.

Njegov povratak u trenažni proces nekako se poklopio sa dolaskom Siniše Dobrašinovića na pazarsku klupu. Dok postepeno povećava radnu temperaturu, mladi fudbaler premotava film.

"Da, sve je odlično počelo. Desila se, međutim, ta neočekivana povreda i odvojila me nekoliko meseci od terena. U početku nisam bio svestan težine, koliko će trebati da sve to zaraste i koliko ću zapravo sa odsustvujem. Kako je vreme prolazilo, shvatao sam kakva borba me očekuje. Tu podrazumevam psihu, a zatim fizičke izazove nakon operacije. Uopšte nije bilo lako da se izborim s tim, nikada pre nisam se susretao s bilo kakvom povredom teže prirode. Jednostavno, bilo mi je neobično da svakodnevno budem vezan za krevet, uz minimalnu aktivnost", priseća se Alić.

Muke izazvane sedmomesečnom apstinencijom od fudbala olakšali su najbliži.   

"Imao sam punu podršku od porodice i devojke. Uvek su bili tu. Po operaciji, kada sam krenuo u fazu oporavka, bio sam oprezan. Posebno se to odnosi na prva dva-tri meseca. U sledeća četiri radio sam punom parom, dva puta dnevno tokom čitave sedmice. Uopšte mi nije bilo lako, ali uložio sam dosta truda kako bih se što pre vratio. Straha više nema, ali je prvi trening sa ekipom nakon pauze bio neobičan. Trenutno se osećam odlično, ne razmisljam uopšte o onome što se dogodilo. Imam veliku želju da igram i to je ono što me održava. Naravno, biće potrebno još vremena da se uklopim, ali sve će da dođe na svoje".

Dok čeka da ozbiljnije zakuca na vrata Dobrašinovićevog tima, nastupa za selekciju Novog Pazara do 19 godina u Omladinskoj ligi Srbije.     

"Razlika između seniorskog i omladinskog fudbala je velika. Odnosi se na kvalitet, ali i na interakciju s loptom i igračima. Što se tiče trenera Dobrašinovića, odličan je trener, a pre svega čovek. Kod njega morate da radite naporno i jako, ali se odmah vide rezultati. U omladinskom timu su mladi igrači, delimično i neiskusni. Mnogo toga je pred njima, a ja sam uvek tu da pomognem. Dosta mi znači što igram, kako bih se adekvatno pripremio za vreme koje je preda mnom".

Sa ekipom koja je prilično izmenila fizionomiju od početka godine i povrede u Turskoj, pazarska petica mašta da ponovo oseti barut Mozzart Bet Superlige.  

"Zadovoljan sam kako su me prvotimci prihvatili. Nadam se da ću što pre ponovo da zaigram u elitnom karavanu. Ne mogu da opišem to iščekivanje. Želja mi je da osetim adrenalin punih tribina. Još veću motivaciju imam sada, kad su tu Adem Ljaljić, Sejduba Suma i ostali od kojih mogu mnogo da naučim. Naš tim je kompletan, a treninzi izazovni i jaki. Potrebno je dosta odricanja kako bismo izborili Evropu. Iskreno nadam da se da ćemo da uspemo u toj težnji, posebno jer je atmosfera fenomenalna", reče pre odlaska na trening tinejdžer u kopačkama Semir Alić.