Serija A iz 90-ih, Španci sa Mesijem i Ronaldom ili ipak ova Premijer liga? (ANKETA)

Mi smo odlučili da malo začeprkamo po arhivi, da vidimo koja je liga kad imala najveće periode vladavine, a sve kroz evropske trofeje. 'Ulaznicu' za ovo malo nadmetanje, ili bolje reći preduslov, predstavljala je minimum evropska 'dupla kruna' određene zemlje/lige u sezoni. Tako smo došli do podatka da se 16 puta (ne računajući tekuću) dogodilo da klubovi iz jednog šampionata, u istoj godini, osvoje dva evro-pehara, a samo jednom u dosadašnjoj istoriji evrokupova videli smo 'tripletu'.

Kada su nizovi evropskih 'duplih kruna' u pitanju, pre Engleza imali su ih samo Italijani i Španci, tako da ćemo se ograničiti na ta njihova tri perioda i među njima pokušati da pronađemo najdominantniji.

Prva zemlja s dva evropska trofeja bila je Nemačka. U pitanju je sredina sedamdesetih i najjača Bundesliga u istoriji, sa trostrukim uzastopnim prvakom Evrope Bajernom, moćnom Borusijom iz Menhengladbaha, sa jakim Kelnom, nadolazećim Hamburgerom, Ajntrahtom iz Frankfurta... U sezoni 1974/75. Bavarci su uzeli svoju drugu titulu šampiona Kontinenta, dok je Gladbah osvojio UEFA kup.

Drugu polovinu sedamdesetih i početak osamdesetih obeležili su Englezi, pogotovo u Kupu šampiona. Između 1977. i 1982, Liverpul se tri puta peo na tron, Notingem Forest u dva navrata i Aston Vila jednom. Dominacije na dva fronta nema (pa samim tim ni niza) jer je u datom periodu samo Ipsvič uspeo da dođe do UEFA kupa...

Italijanima pripada kraj osamdesetih i gotovo kompletne devedesete. Napoli sa Maradonom; Milan sa Gulitom, Van Bastenom, Rajkardom i jednom od najboljih odbrana svih vremena (Tasoti, Barezi, Kostakurta, Maldini); Inter sa čuvenom nemačkim trilingom (Mateus, Klinsman, Breme); Juve sa Bađom, Melerom, Vijalijem, Ravanelijem; prva super Parma sa Aspriljom, Brolinom, Tafarelom... A onda sredinom devedesetih do punog izražaja dolaze i Zidan, Savićević, Vea, Del Pjero, Boban, Roberto Mančini, Đanfranko Zola...

Tako su u Seriji B, primera radi, u sezoni 1993/94, igrali asovi poput Gabrijela Batistute, Kristijana Vijerija, Štefana Efenberga, Georgija Hadžija, Enrika Kjeze, Filipa Inzagija...

Između 1989. i 1995. Milan je tri puta postao prvak Evrope i još dva finala izgubio. U borbi za evro-krunu poražena je i Sampdorija, ali je ipak došla do Kupa pobednika kupova 1990. Upravo je ta sezona, 1989/90 ušla u istoriju, kao jedina u kojoj su klubovi iz iste lige stigli do sva tri trofeja. Na Milanovog 'ušatog' i Sampin KPK, nadovezao se Juventus sa UEFA kupom.

Početak dvehiljaditih doneo je pet šampiona Evrope iz pet različitih zemalja. Barseloninu vladavinu (2006 - 2011) nisu ispratili ostali Španci (Sevilja se samo jednom poklopila sa Kataloncima, i to baš te prve, 2006), da bi pravi 'harač' klubova iz Primere krenuo 2014. Od te godine, pa sve do 2018, samo Španija ima prvaka Starog kontinenta, Sevilja osvaja tri Lige Evrope, a Atletiko jednu.

To je period u kom na Pirinejima plešu dva najbolja fudbalera 21. veka (mnogi će reći i najbolji svih vremena - Kristijano Ronaldo i Leo Mesi), ali i ostali timovi su puni velikih asova, pravih majstora. Da je u to vreme postojala Liga konferencije, vrlo je izvesno da bismo imali još koju evropsku 'tripletu'...

KVOTE ZA FINALE LIGE ŠAMPIONA
(2,35) PARI SEN ŽERMEN (3,45) ARSENAL (3,20)

I napokon na red dolaze Englezi. Liverpul i Čelsi su još 2019. uzeli LŠ i LE, međutim prava ostrvska hegemonija započinje upravo s pomenutom Ligom konferencije, koju premijerligaši osvajaju tri puta u poslednja četiri izdanja. Tu je i Sitijeva evropska kruna iz 2023, Totenhemova Liga Evrope (finale sa Mančester junajtedom), ovogodišnja LE Aston Vile.

Kao dokaz snage i moći u ove tri-četiri godine ide gotovo svaka analiza prelaznog roka. Vest Hem, Sanderlend, Bornmut, Notingem Forest, da ne govorimo o Njukaslu - troše daleko više novca od bilo kod italijanskog, pa i španskog kluba. A tu su i rezultati. Spočitavali smo im zbog nekih evropskih neuspeha prethodnih godina. Evo popuniše i tu prazninu.

Pa još ako dođe i ta 'tripleta'...