Sevilja VS Inter: Otpadnici u borbi za srebrninu

U jednom uglu "škart" iz Serije A. Tako u Italiji govore o mnogim Seviljinim igračima koji se nisu proslavili dok su igrali na Apeninima, počevši od Evera Banege, preko Susa, Lukasa Okamposa, Muda Vaskeza, pa sve do sportskog direktora Monćija zbog njegove neuspešne epizode u Romi. U drugom otpadnici iz Premijer lige: Romelu Lukaku, Aleksis Sančez, Viktor Mozes, Ešli Jang, u manjoj meri Kristijan Eriksen, jer njega nisu oterali no je sam otišao, dok su ove prve proglasili kao neodvoljno kvalitetne za timove sa najvišim ambicijama.

A evo ih sada, svi ti otpadnici, pokajnici, škartovi, evo ih u borbi za evropski pehar, na najvećoj sceni, s jasnom namerom da u finalu Lige Evrope pokažu da su se prethodni poslodavci prevarili, da su se ogrešili.

Kraljica Lige Evrope Sevilja u jednom uglu. U drugom Inter Antonija Kontea u stvaranju. S oreolom favorita bez obzira na to što je ovo tek početak jednog novog ciklusa. Jer sasvim je jasno da Andalužani ne smeju ni da sanjaju da će ikad imati novca da dovedu skupocene igrače kakvi su Lukaku, Sančez, Eriksen...

Ulogu favorita prihvataju i u Milanu, mada o rivalu i Seviljinim trofejima u Ligi Evrope – a ima ih već pet i nikada nije izgubila finale u drugom po snazi kontinentalnom takmičenju – govore uz sve poštovanje. Uvereni ipak da će napadački duo Lautaro Martinez – Romelu Lukaku i večeras u Kelnu završiti posao. Ima i osnova za takvo razmišljanje, LaLu tandem je ove sezone postigao 54 gola, više nego sva petorica Seviljina napadača zajedno. Sam Lukaku je čak 33 puta tresao protivničke mreže i ako pogodi i u finalu izjednačiće klupski rekord legendarnog Ronalda po broju golova u jednoj sezoni.

“Nije loše za debeljka“, nasmejao se Belgijanac podsećajući na česte kritike koje je zbog kilaže trpeo dok je igrao za Mančester junajted.

Najveću pažnju pred finale ipak privlači Antonio Konte, poznat po narcisoidnosti, koji je izazvao blagu paniku u Milanu kada je na konferenciji za novinare uoči meča ostavio otvorenom opciju da, nešto nalik Žozeu Murinju 2010, ode odmah nakon evropskog trofeja. Uz bitnu razliku da je Murinjo tada zatvorio jedan Interov trijumfalni ciklus, dok se Konte nada da će ga tek započeti.

Istina, deluje to samo kao prazna pretnja, svi najveći timovi imaju rešeno pitanje trenera, a sa platom od 11.000.000 evra u Milanu neće Konte imati baš prevelik izbor udvarača. On je uostalom toliko plaćen da jedini neće dobiti premiju ako Inter osvoji Ligu Evrope. Igrači će recimo dobiti bonus od oko 3.200.000 evra.

Inter u finale ulazi sa namerom da italijanskom fudbalu podari prvi evropski trofej još od tog Murinjovog uspona na krov Evrope. I prvi u Ligi Evrope – ranije Kupu UEFA – još od 1999. I neće mnogo filozofirati: na teren će poslati isti tim koji je savladao Bajer Leverkuzen i Šahtjor. S razlikom što bi Aleksis Sančez mogao da bude na klupi za rezerve jer se oporavio od povrede.

Neće menjati ni Đulen Lopetegi, mada i dalje brine koleno Lukasa Okamposa. Ali nije to ni toliko bitno. Ovo je Liga Evropa, pobogu. A u Ligi Evrope se Sevilja pretvori u aždaju sa pet glava. Poluvekovni post bez trofeja baš je tu prekinula kada je 2006. osvojila tadašnji Kup UEFA. Već sledeće godine uzeli su i drugu titulu: Onda opet 2014, 2015. pa 2016. godine.

LUKAKU DAJE GOL I INTER POBEĐUJE - KVOTA 5,00

Svašta su preživaljvali tih godina. Davali golove u poslednjim minutima, vraćali se iz minusa, uvek nekakako prolazili. U polufinalu protiv Mančester junajteda spašavao ih je golman Jasin Bunu, stariji se sećaju da ih je, čisto konteksta radi, pre 13 godina u osmini finala protiv Šahtjora dalje pogurao pogodak još jednog golmana Andresa Palopa, u sudijskoj nadoknadi naravno. I to je Sevilja.

Menjali su se igrači, treneri, predsednici, ali Sevilja uvek ispliva. Nebitno ko je na terenu, ko na klupi, ko u predsedničkoj fotelji. Hezus Navas je recimo bio tu 2006. i 2007. godine. Ever Banega – koji posle ovog meča ide u Al Šabab po saudijske milione – jedini je preživeli iz 2016. Ako gledamo startnu postavu iz polufinala sa Junajtedom samo su dvojica igrala za Sevilju i prošle sezone. Monći je prodao čak 15 igrača, doveo 14 novih. Plus trenera Lopetegija, kome su su svi okrenuli leđa posle mandata na klupi reprezentacije Španije i Reala.

Na “Sančez Pishuanu“ sve je pogodio. Vratio tim u Ligu šampiona. I stigao do šestog finala Lige Evrope. Nikada ga Sevilja nije izgubila. A ovo novo finale čeka posle niza od 20 utakmica bez poraza, dobila je osam od poslednjih devet. Sistem 4-3-3, koji se opterećuje protivničke bekove i brzo transformiše u 4-2-3-1 kad se brani, savršeno funkcioniše. Dijego Karlos i Žil Kunde odlično su se uparili kao štoperi, mada je pitanje da li će moći da se nose sa Lukakuovim kilogramima i Lautarovom brzinom.

Inter naravno nije za potcenjivanje: deset mečeva bez poraza, osam pobeda i dva remija, uz gol razliku 25:4 zaključno sa pretećom petardom protiv Šahtjora. Tim koji dobija se ne menja, pa će Konte opet na teren poslati ekipu u formaciji 3-5-2, sa Brozovićem kao osiguračem ispred poslednje linije i uz njega seprisutnim Nikolom Barelom, koji je oduševio u četvrtfinalu i polufinalu i pokazao da izrasta u velikog igrača. Napred naravno Lautaro i Lukaku kao “target-men“.

Na Interovu stranu naginju milioni i mišići. Na Seviljinu glava. Niko se Ligi Evropa ne predaje toliko kao Sevilja. Andalužani su na tom takmičenju izgradili identitet. Porodica Žang sada na njoj želi da izgradi novu Interovu dinastiju.

A ne može i jedno i drugo.

SEVILJA – INTER, 21.00

(Arena Sport 1, RTS 1)

Stadion: Rajn Energi, Keln

Bez publike

Sudija: Dani Makeli (Holandija)

Sevilja: Bono – Navas, Kunde, Karlos, Regilon – Fernando, Đordan, Banega – Suso, Okampos, En Nesiri

Inter: Handanović – Godin, De Fraj, Bastoni – D’Ambrozio, Barela, Brozović, Galjardini, Jang – Lautaro, Lukaku