Više od baraža brine apatija sa kojom mu Nišlije idu u susret

Navijačima Radničkog ostaje samo da se nadaju da na Čairu znaju šta rade. Jer, trenutno ne deluje tako.

Niški tim igraće u baražu za opstanak u Mozzart Bet Superligi, drugi put u tri sezone. I moći će da kažu da bi ga teško izbegli sve i da su juče pobedili Napredak. Što je najverovatnije istina. Moći će da rezonuju da je svejedno da li će u doigravanju za opstanak udariti na Mladost Gat (ako završe kao četrnaesti) ili Mačvu (ako budu trinaesti). Što pitanje da li je tačno. Moći će da tvrde i da je Napredak izvodljivo preskočiti u poslednjem kolu, kada niški tim dočekuje Jedinstvo, a Kruševljani gostuju IMT-u u Loznici. Što je takođe pod znakom pitanja.

Ali, čak i da je sve tako kako smo napisali, u istoj koži su i fudbaleri Napretka, a oni su ipak pokazali mnogo više karaktera u jučerašnjem komšijskom derbiju. I zato reči trenera Siniše Dobrašinovića sa pres konferencije, da je njegovim fudbalerima verovatno pao moral nakon što su na poluvremenu saznali rezultat iz Uba, ne piju vodu.

Ako je već navijačima dva kluba toliko stalo do tog rivaliteta, ako se bodovi u takozvanom “srpskom El Klasiku” u njihovim očima vrednuju više nego inače, onda su fudbaleri i stručni štab Radničkog pokazali odsustvo poštovanja prema svojim simpatizerima, odnosom prema igri i apatijom što gotovo da boli na manje od deset dana pred baraž, koji je sada zagarantovan. Uz zabrinjavajuće greške na oba dela terena.

U odbrani, krater na desnoj strani već u drugom minutu utakmice. Jamkam je zalutao pred protivnički gol, ostavivši prazninu koju Nikolić nije stigao da pokrije, a onda su ostali defanzivci padali kao domine. Pavlović nije uspeo da preseče poprečno dodavanje Vukajlovića, a Stanivuković da zaustavi dobar udarac Saše Marjanovića, koji se, ipak, dao odbraniti.

Kod drugog gola, Luković je centrirao iz prekida (po ko zna koji put Radničkom su presudili njegovi bivši igrači), a Nemanja Đeković sam kao duh skače i pogađa glavom. Zaboravljen verovatno od Trivantea Stjuarta, koga je stavio u džep do tog momenta i zaslužio epitet igrača utakmice. Jamajkanac je opklada na koju Radnički igra čitavog proleća, a gde će se kuglica na ruletu zaustaviti na kraju, to niko ne može da predvidi. Krajnje tačke njegovih amplituda toliko su udaljene, da je to teško pojmiti.

Može sve sam da reši, kao u kupu protiv Čukaričkog ili u Pančevu, može da pogađa iz nemogućih situacija, kao u Lučanima, ali i da promaši gotovo dvocifreni broj zicera iz kojih je neuporedivo lakše - postići gol. Ili da se “ni ne pojavi” na meču, kao juče u Kruševcu. Sve to stoji - da pogađa iz svake situacije zvao bi se Mojze Ken i igrao bi za Fjorentinu, ali između rekordne finansijske dobiti koju bi trebalo da donese njegov transfer ovog leta i rezultatskog fijaska što preti Radničkom najviše zbog njegovih promašaja, linija je tanja nego što se može zamisliti.

U napadu, Nišlije su juče dale taj jedan pogodak u smiraj prvog poluvremena, kada je Jovan Nišić idealno centrirao na glavu Miodragu Gemoviću za njegov prvenac i zabeležio šestu asistenciju u sezoni, ali su u drugom poluvremenu bile su toliko jalove da nisu uputile niti jedan udarac u okvir gola. Niti jednu pravu šansu nisu stvorile u nastavku, a to se desilo i nedavno u susretu sa IMT-om na Čairu. Neuporedivo bliži bio je Napredak trećem, nego Radnički izjednačujućem pogotku.

Odmah nakon drugog primljenog gola, usledila je serija izmena i to je već bio pravi pravcati eksperiment. Bućkuriš od postave. Na terenu - Ilija Jurukov, vraćen u tim prvi put još od gostovanja Čukaričkom u prvom kolu plej-auta, sa ukupno 58 minuta otkako je trener Dobrašinović došao u Niš, pa Simon Amin, kome su ovo bili prvi minuti u plej-autu, te Ibrahim Tanko, koji je na prethodnih sedam utakmica proveo u igri ukupno pet minuta... (Setimo se Subotice, poraza u prethodnom kolu, kada je Đin-ho Đo bio najbolji na terenu u prvom poluvremenu, ali je u pauzi prekomandovan iz veznog reda na poziciju beka).

I treba očekivati da će eksperiemntalna biti postava i za utakmicu poslednjeg kola u subotu protiv Jedinstva, jer valja prvotimce sačuvati od kartona i povreda. Ali, oni će u baraž ući iz ove negative. Iz ova dva uzastopna poraza. Iz ove apatije. Ekipa sa strane uopšte ne deluje kao homogena celina, svesna važnosti utakmica koje predstoje.

No, oni su svoju kaznu već dobili. Na more će sedam dana kasnije, imaće kraći letnji odmor. Ali, moraju da se trgnu, kako ne bi ispaštao i klub. Kad se završi sezona, niko u Radničkom neće biti pošteđen kritike, ali sada je vreme da se spasava šta se spasiti može.

I zato na Čairu moraju dobro da promisle šta im je činiti. Manevarski prostor nije veliki, ali, podsećamo, pre dve sezone, šok terapija im nije bila strana ni između dve baraž utakmice. Ko god da im sada dođe za rivala, biće na papiru jači nego što je tada bila Inđija, koja je nakon sat vremena prvog meča vodila sa 3:0, pa je kestenje iz vatre izvađeno tek u foto-finišu revanša...