Voša štuca, ali ređa pobede: Zukić proradio, čeka se Mulahusejnović

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Sada)

Neki vidno motivisani, drugi očigledno demotivisani da još jednom prolaze kroz novi ciklus i ponovo menjaju sve iz korena kako bi se adaptirali na zahteve novog šefa struke. Možda se pitaju: zašto bih, kada se samo Miroslav Tanjga zadržao duže od jedne sezone otkako sam u klubu? Međutim, ono što je bilo evidentno u večerašnjem trijumfu Lala nad Radnikom (2:1) jeste da Marko Savić pokušava da izgradi novi sistem u igri Stare dame. Takođe, u navratima je bilo isto tako očigledno da se pojedinci ili ne uklapaju u taj sistem ili ne žele da se uklope.

Bilo je i onih koji su znatno popravili utisak sa starta sezone, poput Lazara Ranđelovića i Dejana Zukića, koji su asistencijom, odnosno golom, doneli ovaj trijumf Vojvodini. Ipak, ponovo se stiče utisak da je pobeda pre svega došla iz individualnog kvaliteta ovog tima, a ne neke jasno definisane sistemske igre. Ali sistem postoji, makar u obrisima. Videli smo to u načinu na koji crveno-beli grade akcije, kao i u tome što je Savić pokušao da u igru uključi i Dragana Rosića, od koga su kretale pojedine akcije. Koliko će golman sa Zlatibora moći da odgovori tim zahtevima, ostaje da vidimo, ali večeras je dosta grešio u pasu, što je u dva navrata mogao da kazni Martin Novaković.

Naravno, Rosić je apsolutno nezamenljiv na golu Vojvodine i pre će beogradski strateg morati da se adaptira na njega nego obrnuto. Takođe, videli smo da su uz čuvara mreže apsolutne konstante u timu Vojvodine dvojica bonusa, Petar Sukačev i Milan Kolarević, na čiji račun je velikim delom išla i ona pobeda protiv Mačve u prvom kolu, ali i ova večerašnja nad Surduličanima.

Ima zasićenih, ima zbunjenih, ima željnih dokazivanja i poletnih, svega po malo ima u ovom sistemu koji želi da nametne novi trener Novosađana. Najbitnije za Savića i njegov stručni štab jeste da za sada imaju i rezultat.

Detalj koji je zapao za oko tokom prilično nesadržajnih prvih 45 minuta jeste način na koji je Voša izvodila svoje kornere. Gotovo nijedan od sedam udaraca iz ugla koje su Lale imale nije bio ni za prolaznu ocenu. Prvo „baloni“ Njegoša Petrovića i Vidosavljevića, a zatim i slabi pokušaji na prvu stativu prošlosezonskog kapitena Stare dame, završavali bi mahom u posedu domaćina. Možda se radi o određenoj zamisli novog šefa struke, ali i ako je to slučaj, Voša će morati na treninzima dodatno da je usavrši, jer je u prvom poluvremenu protiv Radnika bila potpuno bezopasna iz kornera, a u centru šesnaesterca ima 1,90 metara visokog Nardina Mulahusejnovića.

Upravo je špic rodom iz BiH bio centralna figura prvog dela susreta, mahom zbog zakasnelih reakcija u ofanzivi. Jedna takva, očigledna i navijačkom korpusu sa tribina Karađorđa, bila je situacija kada nije proigrao Lazara Ranđelovića, koji bi izašao sam pred prezimenjaka na golu Radnika. Uz to, u nekoliko navrata Mulahusejnović je zakasnio, odnosno poranio korak-dva kako bi sa peterca samo sproveo loptu u mrežu Stefana Ranđelovića.

Međutim, nakon pola sata igre na novosadskom stadionu pritisak Vojvodine postajao je sve žešći, a temperatura u šesnaestercu gostiju bila je blizu ključanja. Prioritet ekipe Zorana Rendulića bio je samo da „preživi“ do pauze, kako bi se regrupisala u svlačionici.

Ne možemo da kažemo da je 42-godišnji strateg uspeo da regrupiše svoju ekipu, jer su Novosađani po izlasku iz svlačionice prvo imali veliku šansu da povedu preko Milana Kolarevića, da bi nekoliko minuta kasnije Dejan Zukić dobro natrčao na jedan odbitak u kaznenom prostoru Surduličana i doveo Lale u prednost.