Zvezdina 2021: Istorijski uspesi i dve velike senke! Sada će morati da se seče bez emocija

Nije gorelo, ali je na Marakani počelo ozbiljno da gorucka posle neočekivanog i krajnje nepotrebnog kiksa protiv surduličkog Radnika. Crvena zvezda je na talenat, čistu klasu Milana Pavkova i Mirka Ivanića, uspela da slavi u poslednjoj takmičarskoj utakmici u godini i donekle zadovoljna ode na zimsku pauzu. Turbulentna dešavanja u svlačionici dovela su do reakcije u Bačkoj Topoli. Srpski šampion je u sudaru sa TSC-om izgledao mnogo življe nego pre tri dana, mogao je da primi još nekoliko golova, ali i da isporuči petardu u mrežu Nenada Filipovića. Bilo je na supermodernom stadionu u Bačkoj Palanci tragova, ali samo tragova one prave Crvene zvezde…

Kada stave na papir sve što su uradili tokom 2021. godine igrači i stručni štab Crvene zvezde mogu da budu ponosni. Baš ponosni. Počev od onog dvomeča sa Milanom, koji je bio najviša tačka Stankovićevog tima, pa sve do istorijskog plasmana u osminu finala Liga Evrope, Crvena zvezda je bila konstantna. I doživela je u zvaničnim mečevima samo četiri poraza. Smestila se tu dupla kruna, prva posle 13 godina, osvojeno prvenstvo bez poraza prvi put od kada je klub sa „Marakane“ osnovan, brojni rekordi…

Biće o tome reči narednih dana, ali kako to obično biva kada je Crvena zvezda u pitanju, na površinu su isplivavali i problemi i pojedine anomalije. I nije ništa novo to što ćemo reći: crveno-beli su domaće mečeve dobijali na ozbiljan suvi kvalitet, povremeno kuburili sa igrom, otaljavali duele protiv objektivno slabijih rivala i polusezonu završila u minusu u odnosu na večitog rivala (videćemo u subotu da li će zaostatak iznositi dva, tri ili pet bodova).

Bilo je tromih momenata koji su personifikovali zasićenost i grupu igrača koja je predugo u klubu i koja je odavno pipnula plafon sopstvenih mogućnosti. Dokaz toga je i vrlo žučna rasprava dva neprikosnovena autoriteta u svlačionici, Dejana Stankovića i Milana Borjana. Kapiten crveno-belih ima široka timska ovlašćenja. On je personifikacija ove epohe, vođa jedne generacije, čak i kolokvijalno rečeno sindikalac koji zastupa interese igrača i ispred klupske uprave. Sa druge strane Stanković nije mogao da izbegne sindrom druge sezone i sve nus pojave tog perioda, sa kojima je patio i Vladan Milojević. Videćemo kako će nadalje izgledati saradnja dvojice ljubimaca navijača i tvrdog jezgra Delija, koji su i ranije, po Stankovićevom dolasku, imali odnos pun uspona i padova. I to svi znaju koji redovno obitavaju oko „Marakane“.

Očigledno Stanković nije i neće tako lako preći preko jedne od dve bolne senke koje su se nadvile iznad Zvezdinih istorijskih ostvarenja u ovoj godini, posebno što mu se to desilo u periodu lične rastrzanosti. Kada je linija sa Đenovom bila otvorena.

Bilo je u predigri duela sa Radnikom mnogo zasluženog slavlja, ali su se igrači Crvene zvezde posle novog kiksa probudili mamurni sa teškom glavoboljom i vrlo upitnim govorom tela. Platili su ozbiljan ceh, kao i uoči duela u Surdulici. Radnik je uzimanjem pet bodova usmerio Zvezdinu jesen, iako su crveno-beli uzeli samo 15 odsto bodova manje u odnosu na prvi deo prošle takmičarske godine. Zvezdin problem je što prvi put posle dužeg vremena imaju dostojnog rivala u šampionskoj trci i što Partizan gotovo da nije prosipao bodove.

Ali za Stankovićev tim je dobro što i dalje sve drži u svojim rukama, uz maksimalan učinak na proleće titula neće menjati vlasnika. Ali dodir neba koji su zaposleni u Ljutice Bogdana osetili posle Brage, idealan je momenat da se tokom zimskog prelaznog roka izvrši blaga rekonstrukcija. Prosto, ako želi da napravi iskorak i postane jača na svim nivoima Crvena zvezda ne sme uludo da proćerda još jedan prelazni rok. Mora, pre svega, da osveži igrački kadar i Stankoviću ponudi veći roster. I o tome smo već pisali posle duela sa Radnikom.

Ovu sezonu su izvukli Milan Borjan, Aleksandar Dragović, Milan Rodić, Seku Sanogo, Gelor Kanga, Aleksandar Katai i Mirko Ivanić. Donekle su u gro plan iskakali El Fardu Ben i Milan Pavkov, mladi Strahinja Eraković je značajno napredovao. Ostali su bili daleko od konstantne potrebne Crvenoj zvezdi. Letnja pojačanja, izuzev Aleksandra Dragovića, nisu opravdala uloženi novac. Izgubio se uticaj mladog Veljka Nikolića, Lois Dioni je digao ruke od Crvene zvezde, a i ona od njega. Italijan Filipo Falko nije mogao da se potvrdi, živeo je u nekoj vrsti emotivne izolacije, kao i Rišairo Živković. Ona pogođena stativa koja je postala viralni hit najbolje je oslikavala koliko je nekadašnji mladi reprezentativac Holandije nesnađen u atmosferi Zvezdinog života velikog pritiska. Dovoljan uticaj nije imao ni Nenad Krstičić.

Moraće Dejan Stanković kao šef stručnog štaba, ali i direktorski tandem Zvezdan Terzić – Mitar Mrkela, da tokom zime seku bez emocija i osluškivanja glasa naroda. Prosto, Crvenoj zvezdi je potrebna jaka transfuzija, sveža krv koja bi dovela do ključanja tima. Taj proces menjanja tima može da bude bolan, ali u tome se vidi ozbiljnost i način rada jednog kluba. Rezultati na terenu moraju da udu usklađeni sa odlukama u kancelarijama, i tu mesta za ljubav, strast i minuli rad – nema. Crveno-beli imaju veliki broj igrača na spisku, ali malo nosilaca igre. Imaju i brojne talente u Grafičaru koji su zaslužili da se osete bitnim i podmlade drugi najstariji tim Lige Evrope. Uostalom, prosek od 30 godina je doveo do toga da se ekipa brzo potrošila i mogla da igra sedmično jedan dobar meč.

Kao kapitalac stiže napadač Ohi Omoidžuanfo, očekuje se dolazak bar jednog desnog i levog beka. Moguće je da se pokuša sa vihornim krilom, jer je Crvenoj zvezdi očajnički potrebna brzina. Samo što pre toga treba otvoriti prozor u svlačionici i proluftirati svlačionicu. Počeo je da se oseća miris ustajalosti i ravnodušnosti.

A to je u fudbalu vrlo opasno. Onda se češće dešavaju senke jedne velike sezone u vidu poraza od Radnika i izbacivanje od Šerifa. Zna to i Dejan Stanković.

„Kada se vratimo sa odmora, moraćemo da budemo tri puta jači“, poručio je temperamentni stručnjak.