Alimpijević spreman za leto sa Jokićem: Najviše vremena provodim u razgovoru sa igračima

Kakav je onda precizan zdravstveni bilten naših momaka u ovom trenutku?
"Iskreno – trenutno nije baš sjajan. To su sve neki objektivni razlozi i problemi sa kojima moramo da se izborimo za ovaj predstojeći prozor. Mi ćemo svakako imati dobar sastav, ali moram da kažem da će to biti prilično drugačiji tim u odnosu na ono što smo imali u prethodna dva prozora.

"Za onaj avgustovski prozor se trenutno projektuje najbolja moguća slika, ali opet moramo ostaviti prostor do samog kraja. Da vidimo da li neki igrači na koje računamo mogu da izađu na teren već u julskom prozoru, a onda svakako i u avgustovskom, kada se nadamo da će mnogi sanirati svoje povrede i biti u znatno boljoj zdravstvenoj situaciji."

Srpska košarkaška javnost je nestrpljiva i sve se uvek vrti oko ta dva ključna imena – Nikola Jokić i Bogdan Bogdanović. Selektor Srbije nam je eksluzivno otkrio da je Jokić spreman da igra oba prozora, a Bogdan Bogdanović jedan. To možete čitati u posebnom tekstu.

Čekaju nas Bosna i Hercegovina, pa Švajcarska. Trenutno smo na skoru 2-2. Koliko si zadovoljan trenutnim rezultatskim stanjem?

"Nije nikakva tajna da bi idealan scenario bio da smo dobili onu jednu utakmicu protiv Turaka. Međutim, kako je moglo da bude bolje, tako je moglo da bude i znatno gore. Imali smo strašno mnogo problema u tim prvim prozorima, počevši od samog sastavljanja tima. Izuzetno sam zahvalan svim momcima koji su se odazvali, dali maksimum i odigrali taj period na vrhunskom nivou, pokazavši karakter.

Te dve utakmice su pravi pokazatelj kako se bori za zemlju Srbiju. Kada se borbenošću, dobrim karakterom i ponosom nadoknadi sve. Druge dve utakmice smo igrali maltene na jednu loptu. A u kakvim okolnostima? Igrali smo sa samo jednim jedinim igračem sa poslednjeg Evropskog prvenstva, Ognjenom Dobrićem, dok je Turska prekoputa nas imala devet igrača sa tog šampionata! Zato moram da budem zadovoljan načinom na koji smo odigrali. Fali nam ta jedna pobeda za idealnu sliku, ali sada imamo priliku da u oba prozora stignemo sve što želimo."

Samo da proverimo informaciju, već je objavljeno da igramo sa Francuskom. Da li je to ta prijateljska utakmica na koju si mislio ili planirate još jednu?
"To sa Francuzima je vezano za avgustovski prozor. Igraćemo dve utakmice – jednu kod njih, jednu kod nas u Srbiji."

Da se malo preselimo na klupski teren. Završen je Evrokup, Bešiktaš je napravio ogroman uspeh, ali titula je izmakla. Kakva su osećanja sada kada su se utisci slegli?
"Znate šta, igrati finale bilo kog evropskog takmičenja nikako ne može da se smatra neuspehom. Otkako smo pre tri godine došli u Bešiktaš, odigrali smo pet finala! Pričamo o klubu koji je u poslednjih 50 godina imao samo jednu jedinu trofejnu godinu, onu 2012/2013. Od 1975. pa naovamo, Bešiktaš nije imao kontinuitet. U ovoj sezoni smo bukvalno oborili sve moguće rekorde kluba: igrali smo finale Predsedničkog kupa, finale Kupa Turske, finale Evrokupa... To su istorijske stvari za klub i navijače.

Foto: Nikola Mikić

Naravno, postoji razočaranje među nama unutar kluba. Mogli smo ovu fantastičnu sezonu da krunišemo trofejom. U domaćem prvenstvu držimo drugo mesto, gde nam je prvo pobeglo za samo dva poena u odnosu na Fenerbahče. U tako snažnoj ligi to je sjajan rezultat pred plej-of. Ali ostaje veliki žal za Evrokupom. Na početku takmičenja favoriti su bili Hapoel Jerusalim, Bursaspor, Turk Telekom, Gran Kanarija, tu je i Budućnost... Ali kada smo stigli do finala sa Burgom, mi smo bili ti koji su poneli ulogu favorita. Šteta što to nismo krunisali."

Da li se vaša trenerska budućnost vezuje za Bešiktaš i narednih sezona?
"Bukvalno čekamo to odmotavanje situacije u Evroligi da vidimo u kom pravcu će sve ići. Postoje ozbiljne indicije da ukoliko Burg ne pokaže interesovanje, ili ukoliko Monako ne pronađe administrativni način da nastavi učešće, Bešiktaš može biti sledeći partner Evrolige. Naravno, kruže priče i da Evroliga može da se smanji na 19 klubova, mada mislim da je taj scenario najmanje moguć. Čekamo rasplet koji bi trebalo da se reši u narednih nekoliko dana."

Iz vaše perspektive unutrašnjeg čoveka sistema – da li je Bešiktaš organizaciono i infrastrukturno spreman za taj evroligaški nivo?
"Mimo tog finansijskog aspekta koji je stabilan, za mene su najveće pojačanje svakog ozbiljnog kluba infrastruktura i baza navijača. Kada imate te dve stvari, sve ostalo je lako nadoknadivo. Lako je zaposliti još ljudi u administraciji, u tom front office-u, obezbediti ono što Evroliga traži. Ali niko neće veštački da gomila ljude i pojačava te segmente pre nego što zvanično postane učesnik.

Za nivo Evrokupa, Bešiktaš je već sada debelo iznad proseka po organizaciji. Ono što me najviše raduje jeste da se u klubu razvila jedna prelepa košarkaška kultura koja ranije nije postojala. Sada nam je svaka utakmica rasprodata, često se traži karta više preko punog kapaciteta dvorane. To je garancija stabilnosti. Budžet za narednu godinu je već bio spreman u slučaju osvajanja Evrokupa, tako da ako uđemo u Evroligu, garantujem da ćemo biti izuzetno konkurentni."

Foto: Nikola Mikić

Kako generalno gledaš na trenutno stanje u evropskoj košarki? Svi vidimo koliki uticaj ima koledž, ali i drugi faktori. Da li idemo uzlaznom putanjom ili vidite ozbiljne probleme?
"Definitivno živimo u jednom od najboljih perioda za košarku u istoriji ovog sporta. Interesovanje je na vrhuncu. Košarka je ubedljivo postala prvi dvoranski sport, dvorane su krcate, intenzitet i naboj koji nosi Evroliga su neverovatni. Ove godine smo dostigli vrhunac, a verujem da će u naredne dve-tri godine sve ići još korak više u tom pozitivnom smeru.

Međutim, postoji jedna stvar koja svima nama upada u oči, a to je situacija sa američkim koledžima (NIL ugovori) koja je potpuno van kontrole za evropske standarde. Tu finansijski ne može ništa da se uradi. To su takve ponude da mladi igrači odlaze bez razmišljanja. Ostaju povređeni evropski klubovi koji ulažu u njih stvarajući ih. A budućnost košarke su upravo ta brzina, mladost i vertikala. Sada će se stvoriti ozbiljan jaz između mladih momaka koji rano odlaze na koledž i igrača koji ostaju ovde. Moraćemo brzo da pronađemo novi model kako da igramo košarku koja će ostati atraktivna i zanimljiva za publiku."

Za sam kraj, moramo da vas pitamo za ambijent u Istanbulu. Svi gledamo te snimke na društvenim mrežama gde ti cela hala skandira ime. Kako to izgleda iz vašeg ugla kada dvorana zagrmi "Dušan, Dušan"?

"Bešiktaš je specifičan klub. Ima ogromnu bazu od preko 20 miliona navijača, ali njihov mentalitet je poseban – oni neverovatno poštuju klub i rad. Kod njih se ne smatra samo osvajanje trofeja uspehom. Oni prepoznaju način na koji se klub vodi, stabilnu finansijsku i pametnu politiku. Za ove tri godine imali smo samo jedan odlazak igrača, i to smo odmah pokrili potpisom za drugi klub, tako da je finansijski gubitak bio nula.

Navijači cene borbu. Vide da dolazimo do finala sa budžetom koji po svim pravilima ne pripada tom nivou. Reći ću vam samo jednu činjenicu: Bešiktaš je u poslednje dve godine glavni krivac što jedan moćni Anadolu Efes, back-to-back šampion Evrolige i klub sa enormnim ulaganjima, ne igra nijedno finale u Turskoj!

Kada dođete u Tursku, znate da su Fenerbahče i Efes gore, probili su sve plafone i granice ulaganja i nijedan drugi klub ne može da im se približi finansijski. I onda, kada ste vi sa Bešiktašem potpuno konkurentni sa njima, pa čak i bolje plasirani, navijači to i te kako znaju da prepoznaju. Stvarno imam sreću da se između mene i tih ljudi razvila jedna posebna, neverovatno jaka emocija koja se samo pojačava iz utakmice u utakmicu."