Amerikanac pamti Zvezdu: Sedlačekova mreža uspeha, još "kradem" od Trife i hvalim se da sam prijatelj Rajakovića

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Bilbaa)

Možda nama nije toliko primamljiv Fajnal for FIBA Lige šampiona, jer od izdanja Partizana i Mege Mozzart u premijernoj sezoni (2016-2017) nijedan srpski klub nije igrao u ovom takmičenju. Ali, na završnom turniru u Bilbau, sakupilo se mnogobrojno drštvo zanimljivih likova. Među najzanimljivijima je Džon Patrik, trener Ludvigsburga, čije ime i funkcija ne otkrivaju toliko na prvi pogled.

Međutim, kada se prelista njegova karijera u kojoj je između ostalog bio i direktor razvoja za Aziju kompanije Najk, mogu da se vide njegove silne veze sa Srbijom.

"Zapravo, jedan od mojih prvih direktnih kontakata sa vašom trenerskom filozofijom bio je u Parizu 1997. godine kada sam upoznao direktora kampa Marina Sedlačeka, jednog od meni najdražih ljudi", nije problem Patriku da na koji minut skrene misli sa pripreme polufinala u Bilbau, i priseti se drugovanja sa Srbima i košarkaškim ljudima sa Balkana, "Svake godine sam vodio azijske košarkaše u Evropu na kampove gde sam upoznao Sašu Filipovskog, Darka Rajakovića i mnogobrojne brojne ambiciozne i dobre mlade trenere."

Koliko je bio zaintrigiran našim načinom razmišljanja, 2002. godine je na želju Japanaca da napravi video analize velikog Majka Kšiševskog, uzvratio odgovorom da bi trebalo da urade film o srpskoj košarci.

"Pozvao sam Darka (Rajakovića), dok je vodio mladi tim Crvene zvezde, pre nego što je otišao u Španiju. Pitao ga da li se slaže sa idejom. Rajaković je proverio sa Marinom Sedlačekom i Mirkom Pavlovićem koji je tada bio direktor, a protiv koga sam igrao dok smo obojica studirali. Kasnije sam (na kampovima) upoznao i Luku Pavićevića u vreme njegovih trenerskik početaka. Bio je tu i Aleksandar Trifunović..."

Patrik i danas ne krije oduševljenje kako su se naši treneri posvetili deci.

"Radili su sa desetogodišnjacima, na detaljima, jednostavnim stvarima, ponavljanjima. Roditelji su bili na tribinama, što je bilo značajno ne samo za decu, već i za trenere. Bio sam deset dana tamo. Baš u tom trenutku je i Argentina došla da igra neku utakmicu sa Srbijom, bilo mi je sve to neverovatno."

Još čuva sve kopije filmova koji su snimljeni, a priznaje da i danas, kao trener Ludvigsburga koji stremi ka tituli Lige šampiona, i potajno se nada bundesligaškoj krunu, zna da "ukrade" neki segment sa treninga sroskih stručnjaka i upotrebi ih u radu sa svim igračima.

"I dalje na treninzima vodim vežbe koje sam tada naučio. Evo ovog jutra smo radili jednu defanzivnu, koju je Trifunović tada pokazao. Preko celog terena odbrambeni igrač ne dopušta protivniku da prenosi loptu jačom rukom već mora da je prebaci na slabiju. Sećam se tih ozbiljnih prvoligaških igrača koji tokom leta ponavljaju tu vežbu, a on viče na njih. "Ubijali" su jedni druge."

Više ne dolazi u Beograd toliko često. Ne dozviljavaju mu uspesi Ludvigzburga. Ali, u stalnom je kontaktu sa prijateljima iz Srbije.

"Čujem se sa Darkom, povremeno sa Trifunovićem. Na vezi sam sa Marinom koji prati moj rad, razvoj moje dece. Prijatelj sam sa Sašom Obradovićem. Nisam Srbin, ali osećam da sam mnogo dobio od svih tih ljudi. Marin ima mrežu ljudi oko sebe. Možda to neko ne bi pomislio kada vidi tako vedrog, duhovitog tipa."

Posebno je ponosan što poznaje i Rajakovića koji na asistentskoj stoici Memfisa "gazi" u plej-ofu NBA lige...

"Pratio sam sa decom Memfis - Golden stejt. Gledamo duel Dža Morenta i Stefa Karija i - vidimo Darka. Kažem im: Pogledajte samo ovog, trenira Morenta... Nisu mi verovali da je to Darko. Moj prijatelj. Ja sam slao mog sadašnjeg asistenta u Telodones da uči od njega", ne silazi ponos i osmeh sa Patrikovog lica dok priča o Srbima.

Nada se da će i oni biti ponosni na njega večeras, posle polufinala sa Manresom...