Ove subote, 4. novembra 2023, navršilo se 45 godina od oproštajne utakmice najveće košarkaške legende Čačka i Borca - Radmila Mišovića. Na “Budžinoj”oproštajnoj utakmici Borac je igrao sa, prvakom Evrope, Bosnom, za koju su nasupali Delibašić, Varajić, Radovanović, Kari Pešić…a predvodio ih je Boša Tanjević. Dvorana je bila popunjena do poslednjeg mesta. Dečji hor izveo je pesmu posvećenu Mišoviću, a u ime svih navijača, Slobodan Milajac i Dragan Biska Albić su predali poklon Borčevoj legendi.

Još tada je postojao predlog da se Radmilov dres povuče iz upotrebe. Dakle, da se dres sa brojem 11 povuče, a u hali okači podatak da je pet puta Radmilo Mišović bio najbolji strelac tadašnje lige.Takođe, mnogi se danas slažu sa predlogom da hala kraj Morave dobije ime po Radmilu Mišoviću, koji je u martu napunio 80 godina. Nešto poput dvorana u Beogradu koje nose imena velikana Ace Nikolića i Ranka Žeravice. Svojevremeno, Dragan Kićanović je izjavio da je Radmilo ‘krivac’ što je on zaigrao košarku. Kasnije i Žoc koga je otac dovodio na utakmice Borca upravo da gleda Radmila o kome su za nas govorili pojedini prijatelji na današnjoj skromnoj svečanosti.

“Kao da je oproštajna utakmica bila juče, a prošlo je skoro pola veka. Bilo je nezapamćeno interesovanje, za to vreme veliki događaj kome su prisustvovali i gledaoci iz drugih gradova. Utakmicu je posmatrao Aleksandar Nikolić koji je potom preuzeo Borac, a igrao je Dragan Kićanović kao pojačanje. Slavili smo do jutra. U Borac sam došao 1974. godine, potom sam sa Mišovićem sarađivao dok je bio predsednik, a ja direktor kluba. Bili smo prvaci Srbije, pre 13 godina rukovodeće funkcije prepustili smo mlađim ljudima i iskreno želim da klub beleži još bolje rezultate u ABA ligi. Borac je iznedrio 55 reprezentativaca što je prilično za jedan grad poput Čačka koji se nalazi na košarkaškoj mapi Evrope, što malo ljudi zna. Košarka koju smo mi igrali bila je napadačka, vodilo se računa o šutu, preciznosti…Mnogo smo trenirali košarku, a danas su snaga i teretana u prvom planu. Mi smo na treninzima hiljade šuteva upućivali ka košu”, priča na okupljanju povodom Mišovićevog jubileja saigrač Zoran Biorac.

Maloj svečanosti prisustvovao je i gradonačelnik Čačka Milun Todorović.

“Čačak je dao mnogo poznatih ljudi, posebno košarkaša, Radmilo je jedan od najvećih. Imao sam devet godina kada me je uzeo za rukicu, odveo u čačanski restoran Moravica, pa u dvoranu kraj Morave, naš hram košarke. Radmilo je uvek bio skroman, kako kao igrač, tako i kasnije kao funkcioner. Evo i jedne anegdote koju mi je ispričao Dragan Kićanović. Borac je igrao poslednju utakmicu u sezoni, a Kića je bio drugi strelac lige, iza Nikole Plećaša. Pred meč, Radmilo ga pita da li je spreman da upiše 50 poena i celu utakmicu igra za Kićanovića koji postiže 53 poena i postaje prvi strelac lige sa 19 godina. To govori o Radmilovoj veličini. Rado ću asistirati da se uz pomoć predsednika Borac Mozzarta Pece Pantovića iz upotrebe povuče dress a brojem 11, da hala dobije ime po gospodinu Mišoviću. Sada verujem u igrače i stručni štab Borac Mozzarta i da mogu da uđu među osam najboljih timova”, konstatovao je Todorović.

Slavljenik nam je, pre nekoliko dana, kazao da utakmicu sa Bosnom nikada ne može da zaboravi.

“Borac je meni učinio veliku čast jer ne samo da je organizovao oproštajni meč već je priredio knjigu o mojoj karijeri i štampao je u deset hiljada primeraka. Bosna i Cibona su bili Borčevi bratski klubovi, a Studenti iz Sarajeva su bili aktuelni prvaci Evrope sa Mirzom Delibašićem na čelu tima. Iz ove perspektive saglasan sam sa konstatacijom da sam ceo život posvetio klubu. Stvarno sam puno dao Borcu, jugoslovenskoj i evropskoj košarci. Ceo Čačak je želeo da prisustvuje utakmici što je bilo nemoguće. Nije bilo ulaznica, tražila se karta više, a ko je uspeo da uđe u dvoranu gledao je utakmicu koja se ne zaboravlja”.

Za igrača koji je pet puta bio najbolji strelac tadašnje lige nije bilo mesta u nacionalnom timu.

“Nije mi bilo krivo jer kada me je Ranko Žeravica precrtao ja sam počeo da treniram još jače, više… Radio sam mnogo. Samo me je taj gest motivisao. Kasnije sam dobijao pozive za reprezentaciju, ali nisam želeo da se odazovem”.

##NAJAVA_MECA_7643087##

U razgovorima sa vašim savremenicima, rivalima, legendama iz Jugoplastike, Cibone, Olimpije, samo smo slušali pohvale na vaš račun.

“Istina je, ko je tada pobedio u Čačku mogao je da se kandiduje za šampionsku titulu. A istina je i da smo dobijali sve naše prvake Evrope. Čačak je bio tvrđava koja se teško osvajala i to je ostalo do današnjih dana. Mnogima je to bila i ostala enigma. Ponavljam, pored velikog rivaliteta na terenu, bio sam veliki prijatelj sa Skansijem, braćom Tvrdić…Kao što se sedelo u čačanskom Lovcu, u Splitu smo sedeli u jednom restoranu i slušali mladog Olivera Dragojevića. Na početku karijere tvrdio sam ‘ovaj mali će napraviti karijeru’, nije me izneverio”.

Mnogi često zaboravljaju da je Profa, Aca Nikolić vodio Borac.

“Kada se naša reprezentacija vratila iz Brazila mi smo kompletan stručni štab prebacili u Čačak. Borac je imao ogroman uticaj u tadašnjoj državi. Ja se i danas pitam zašto večiti nisu doveli Acu već je došao u Borac. To je bio najveći uspeh tadašnje uprave kluba i mene kao novog direktora. Postavljen sam na mesto direktora kluba i insistirao sam da angažujemo Nikolića. Doktor Aca iz Valjeva i fizio Miša Stanić su lobirali, uz moju pomoć, a Čiča me je voleo. Inače, uvek smo brinuli o struci, angažovali smo trenere Lečića, Mićovića, Pljakića, Čiču Aleksandra, Stepandića…Oni su pravili igrače, Borac je dao 55 reprezentativca. U NBA ligi je Darko Rajaković. Darko je vodio pionireBorca pa sam ga poslao u Zvezdu da bude trener, videlo se da će biti odličan trener”.

Nakon oproštajne utakmice u dresu Borca odigrali ste jednu sezonu u Železničaru.

“Da, bio je dogovor da Drobnjak, Katanić i ja odigramo jednu sezonu u Želu jer je i Vlade Androić došao u Borac. Napravili smo da Žele postane stabilan drugoligaš”.

Vi ste rođeni ujak sadašnjem treneru Borac Mozzarta.

“Dejan Mijatović, ne zato što mi je sestrić, je po mom mišljenju odličan trener koji je napravio rezultate. Sa juniorskim reprezentacijama Mijatović je bio i prvak sveta, to ne sme da se zaboravi. Dejan je pravi čovek da radi sa mladim igračima i to mora da mu se postavi kao uslov. Dobar rad sa mladim košarkašima, pre svega iz Čačka, je jedini Borčev put, zaključio je Mišović.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Košarkaški vremeplov u Čačku: Obeleženo četiri i po decenije od oproštajne utakmice Radmila Mišovića

Uživo

Fudbal

Tenis

Kosarka

Najava mečeva