Micov: Budućnost blagi favorit, Partizan platio ceh; Nejasna prodaja licenci kao na pijaci

Budućnost je u polufinalnom trileru savladala Crvenu zvezdu trojkom Mekinlija Rajta uz zvuk sirene, dok je Partizan Mozzart Bet odbranio svoj teren protiv Dubaija i dva puta rutinski slavio, čime je anulirao poraz u Koka Kola areni.
“Budućnost je zasluženo došla do finala sa Partizanom. Ona trojka Mekinlija Rajta došla je kao šlag na torti. Zvezda jeste bila oslabljena zbog suspenzija i povreda, ali imala je i šansu u trećem meču. E, sad, Partizan... Ne znam kako da kažem, bile su tri utakmice, videli smo poraz u Dubaiju, a onda dve lagane pobede kod kuće. Malo su mi nejasne tolike oscilacije, da nekog pobediš 20-30 razlike kod kuće, a onda izgubiš na strani. Pritom, Dubai nema sada nekakav domaći teren i ambijent, ne verujem da je ne znam koja atmosfera, sa navijačima i ne znam kakvim pritiskom da ne možete da se izborite sa tim“.

Budućnost ima prednost domaćeg terena u finalu, što bi moglo da se ispostavi kao jedan od ključnih detalja protiv crno-belih čija je glavna snaga evroligaški kvalitet.
“Po rezultatu i onom što su pokazali dosad, jedni i drugi su zasluženo u finalu. Budućnost ima i te kako veliku šansu, ekipa je sigurno prepuna samopouzdanja i energije, vidim da se igrači međusobno dosta podržavaju. Sada, kada su izbacili jednog od favorita za titulu, plus imaš potencijalno tri utakmice kod kuće, dao bih Budućnosti blagu prednost, najviše zbog tog domaćeg terena koji se pokazao da ima ogroman značaj“, priča Micov i dodaje:
“Ko ima roster i dubinu klupe, to sada postaje glavno. Dolazi tu i do onih priča o broju stranaca, ko i koliko može da igra, pa neko ispadne iz forme, neko se vraća... Budućnost se navikla na sastav u kojem igra, Partizan stalno šarenoliko. Zato i smatram da se prednost domaćeg terena pokazala kao velika stvar, uostalom to pokazuju i rezultati u dosadašnjem plej-ofu. Plus, Budućnost se na terenu izborila za taj benefit, igrala cele sezone na visokom nivou. Zato joj i dajem blagu prednost. Ali, to više nema istu draž, jer sada imamo situaciju da te titula ne vodi nigde, sada se više ne boriš za Evroligu, nego samo za prestiž“.

I tako, fokus ovogodišnjeg finala neće biti ulaznica za Evroligu, jer su karte već podeljene prodajom višegodišnjih licenci.
“ABA liga je time izgubila draž, to nije više onaj veliki ulog od prethodnih godina, da pobednik ide u Evroligu. To je po meni... Ne znam ni kako bih to nazvao, jer je time obezvređena liga skroz. Dosad se sve gledalo po rezultatu, sada je maltene sve spalo na kupovanje licenci kao na pijaci“.

Da li se ovim načinom funkcionisanja i deljenja evrolicenci zapravo izgubila draž igranja domaćih takmičenja i može li se reći da je prodaja višegodišnjih licenci zapravo reakcija Evrolige na najave ulaska NBA u evropsku košarku?
“Sve su to činjenice. Nekada se gledao rezultat, zasluge na terenu, sada su najvažniji budžeti, ko kakvog sponzora ima i ko može da plati (licencu). Meni je nepojmljivo, nejasno da Partizan i Crvena zvezda dobiju licence na tri godine, a Dubai a na pet. To je klub star godinu dana, nema istoriju, nema navijače, ne znam kako to sve da nazovem, ali dobije licencu na pet godina zato što je došao šeik i dao pare. Razumem i Evroligu, treba joj novo tržište. Godinama se pominjao London, pa se taj klub umalo ugasio i ispao iz takmičenja prošle godine. Ništa od toga. Pariz je napravio iznenađenje ove godine, ali opet taj Pariz sada kao da se raspada. Svi najbolji igrači odlaze, trener Tijago Spliter je otišao... Nema nekih dešavanja. Marketinški je očigledno bilo važno da se dobije to tržište“.

Kako vam zvuče priče o pojavljivanju NBA na našem kontinentu?
“Sada se pojavljuje NBA, svi znaju da se tamo vrti veliki novac, što u Evropi nije slučaj i znamo da je košarka ovde neprofitabilan sport. Sada se košarka u Evropi pretvorila u cenjkanje na pijaci, ko može da plati više, plus smo u novinama mogli da čitamo razne priče, da se išlo sa trogodišnjom licencom vrednom pet miliona evra, pa se na kraju završilo sa nešto više od dva miliona... Više kao da se ne gledaju rezultati i istorija, navijači, kapacitet, šta ko donosi... Ne znam u kom pravcu (ide košarka), ali sve što imamo priliku da čitamo o ratu Fibe i Evrolige, pa sada je u toj kombinaciji i NBA koji hoće da pravi svoju ligu, zbog čega se dodatno licitira ko će igrati Evroligu u budućnosti... Videćemo dokle će to otići, ali na kraju se ide iz godine u godinu, kao da nema jasnog cilja“.

Evroliga se odlučila za proširenje, ali bez podele na konferencije...
“Jeste, povećao se broj ekipa, format se ne menja, imaćemo više duplih sedmica... A, domaće lige bukvalno su prepuštene same sebi, da se uklapaju kako znaju i umeju u kalendare. Nema nikakve pauze za reprezentacije, za kvalifikacije... Gomilanje bez nekog jasnog cilja, projekta“.

Tri godine su prošle od vašeg odlaska u penziju, ali reklo bi se da se slika evropske košarke drastično promenila za tako kratak period, iako je i u vreme kada ste vi igrali u Evroligi ritam bio dosta naporan...
“Na kraju dana je tako, igrače niko ništa ne pita, šta oni misle. Mi jesmo pokrenuli Uniju igrača po ugledu na NBA, ali igrači nemaju tu moć. I dalje nemaju igrači pravo glasa i moć u donošenju odluka. Evroliga je presekla i to je to. Dok sam igrao, pominjale su se neke druge destinacije, sada je ušao Dubai, odmah je i Abu Dabi dobio Fajnal for. To samo pokazuje da se sve vrti oko para. Sada će sezona biti još napornija, sve ekipe moraju da uglave u svoje kalendare dodatne utakmice, pa domaće lige, kupove, superkupove... Čudno mi je to što niko neće da sedne, da se napravi dogovor, nego se samo seče, a drugi moraju da se uklope u to“.

Da se vratimo na temu razgovora... Kako vam se čini Budućnost i naročito Mekinli Rajt? Potvrdio je onom trojkom zašto je izabran za najkorisnijeg igrača lige. Reklo bi se da je u sastavu Andreja Žakelja tim iznad svega?
“Ispratio sam utakmice kroz sezonu, posebno ovo polufinale, odigrao je sjajno. Vidi se da je Rajt motor ekipe, kao i u većini timova gde sve kreće od plejmejkera. Igra za ekipu, agresivno u odbrani što je retkost za Amerikance, pokušava da razigra saigrače, ima emocije prema klubu. Zasluženo je postao MVP, ona trojka je to samo potvrdila, baš je došla kao šlag na tortu“.

A, kako vam se čini Partizan?
“Meni su utisak prevelike oscilacije tokom cele sezone. Opet se najavljivao napad na plej-of, na Fajnal for... Promenjena je cela ekipa, izuzev Koprivice koji nikada nije imao veliku ulogu. Teško je mnogo kada se promeni pola ekipe, a kamoli ceo tim. Meni je to bio presedan, iskreno, ali je došlo na naplatu. Cele sezone se igralo toplo-hladno, počelo se dosta loše u Evroligi, sa skorom 2-8, pa se dobio ceo niz utakmica i onda mi, kao specifična javnost, odmah pomislimo da Partizan ide sigurno u plej-of... Sezona puna uspona i padova, što je očekivano posle onoga što se uradilo sa promenom cele ekipe. Plus je bilo povreda, a onda imamo i neke igrače koji možda ne zaslužuju da nose taj dres i možda nisu ranije imali ozbiljnije uloge u svojim ekipama. Zato je bilo upitno da li su oni evroligaški nivo ili ne. To je sve na kraju došlo na naplatu“.
Trebalo je posle svega pronaći unutrašnju snagu da se ekipa 'prešalta' na regionalno takmičenje.
“Partizan se opet nije plasirao u plej-of, zbog čega je verovatno bilo i nezadovoljstva, pada energije... Posle tog razočaranja treba da se koncentrišeš na plej-of ABA lige, koje nije ogledalo. Znam kako generalno razmišlja većina igrača, kada se igra Evroliga, to se gleda i prati, tu se pokušava da se nabije statistika zarad dalje prodaje. Sada dolazi ABA liga koja je sada izgubila draž i pobednik ne dobija ništa osim trofeja i prestiža. Videćemo kako će to da se odrazi na finale, mada očekujem zanimljivu seriju. Partizan je platio cenu promene cele ekipe prošlog leta“.

Za kraj, kako je u košarkaškoj penziji? Rade Zagorac vas je u nedavnom razgovoru za Mozzart Sport posebno nahvalio kao primer igrača koji se na vreme spremio za dane po okončanju profesionalne karijere...
“Uživam u penziji (smeh). Klasika, dok sam igrao sve se vrtelo oko košarke, porodica me je pratila... Sada imam mnogo više vremena za porodicu, ali pošto sam se celog života trudio da radim i budem vredan, jer sam radoholičar, odgovoran sam, to vučem iz sporta. Pokrenuo sam četiri-pet privatnih poslova. To mi ispunjava dan, ali gledam da to sve odradim i završim dok su mi deca u školi, posle toga ih kao i svaki otac taksiram po sportovima (smeh). Ispunjen mi je dan, uživam i radim. Govorim svojim mlađim, bivšim saigračima da treba polako da pripremaju teren za dane po završetku karijera, da znaju šta će i čime će da se bave. Na stranu to ko je koliko novca zaradio, nije realno da se samo sedi kod kuće i troši taj novac. Treba da se investira, da se nešto radi, ali sve to zavisi od ličnih preferenci. Mnogo je opcija“, završava Micov razgovor za Mozzart Sport.