Simonović za Navara i Tea: Ibon jak taktičar, igrači ga vole; Zvezda? Nisu samo treneri odgovorni

Da li će ovog puta možda biti drugačije, odnosno da li će Teodosićevim i Navarovim potpisom da se promeni Zvezdin modus operandi? O tome šta Crvena zvezda dobija dolaskom Navara, kod koga je prethodnih godina dolazio u Malagu na trenersko usavršavanje, koliko je važan kontinuitet u radu, šta misli o novoj ulozi Miloša Teodosića, ali i o stanju u srpskoj trenerskoj struci, razgovarali smo sa nekadašnjim kapitenom crveno-belih Markom Simonovićem.
"Pre svega, Ibon je sjajan čovek", bilo je prvo što je Simonović rekao za Mozzart Sport, posle čega je dodao:
"Imao sam priliku i privilegiju da ga upoznam i da budem njegov gost na treninzima Unikahe, mog bivšeg kluba. To je neko ko je uvek vedar, nasmejan i raspoložen. Zaista je veliki profesionalac i čovek koji je izuzetno posvećen košarci. Nije slučajno napravio sve ono što je ostvario tokom svoje karijere".

NAVARO GRADI ODNOS SA IGRAČIMA I VOLI DA SE NADIGRAVA

Šta možete da nam kažete o njemu u taktičkom smislu? Šta je to što Ibon Navaro donosi Crvenoj zvezdi kada govorimo o trenerskim kvalitetima?
"Nema mnogo dileme... On je dokazani trener koji zaista ima svoj sistem i to pokazuje iz godine u godinu. Poslednjih sezona je sa ekipom Unikahe osvojio veliki broj trofeja, što nimalo nije lako, ni u FIBA Ligi šampiona, ni u Kupu kralja. Neko je ko mnogo polaže na odnos sa igračima, ko gradi hemiju u timu i voli da se taktički nadigrava sa protivničkim trenerima. Veoma je dobar taktičar, zna kako da postavi igru i kako da izvuče maksimum iz ekipe. Iskreno, ranije sam često komentarisao sa prijateljima i kolegama kako mi je bilo pomalo čudno što ranije nije dobio priliku u Evroligi. Međutim, vodio je zaista veliki klub i ostvarivao sjajne rezultate, tako da mu svakako treba čestitati na svemu što je uradio".

Rekli ste da je trener koji mnogo polaže na odnos sa igračima, odnosno na hemiju i zajedništvo unutar tima. S druge strane, nije lako osvajati trofeje u konkurenciji drugih španskih velikana. Dokazao se u FIBA Ligi šampiona, gde je dva puta uzastopno bio osvajač. A, stiče se utisak da je trener koji voli da iza sebe ima jasno postavljen sistem... 
"Apsolutno. On mnogo radi na tome i to je u Unikahi zaista izgledalo sjajno. Iako sam bio na treninzima, imao sam priliku i da gledam njihove utakmice pred kraj sezone i sve je zaista delovalo veoma dobro. Videla se odlična atmosfera na treninzima. Igrači su voleli da budu tu, uživali su u svemu što rade i verovali su u sistem koji je postavljen. Upravo zbog toga je tim i funkcionisao na takav način i zato je na terenu izgledao tako dobro. Mislim da je upravo to poenta, da izgledate dobro kao tim, da budete na svom maksimumu, a onda će rezultati sigurno doći".

Ibon Navaro (©FIBA Basketball)

Sami ste rekli da je pomalo neobično što već godinama nije bio u Evroligi. Imao je kratku epizodu na klupi Baskonije, a potom se fokusirao na FIBA Ligu šampiona. Može li to da predstavlja određenu prepreku za njega? Takođe, radio je u sredini koja ipak ne nosi toliki pritisak kakav postoji u Crvenoj zvezdi ili Partizan Mozzart Betu...
"Nemojte da mislite da tamo nema pritiska. Možda nije u istoj meri kao ovde, ali ga svakako ima. Osim toga, siguran sam da i sam sebi nameće određeni pritisak, jer je veoma ambiciozan čovek. Toliko je posvećen poslu da je potpuno prirodno da od sebe traži maksimum. Verujem da će biti maksimalno motivisan i ambiciozan da i ovde napravi što bolje rezultate. Ne mislim da dolazi opterećen pritiskom, već upravo suprotno – sa velikom željom da se dokazuje i da ostvaruje uspehe". 

Da li vam trenutni sastav Crvene zvezde deluje kompatibilno sa onim što Ibon Navaro želi da igra?
"Iskreno, malo je nezahvalno da sada govorim o tome. Ovo je ipak pogled sa distance. Verujem da će on izabrati igrače koji mu odgovaraju za sistem koji želi da postavi i da će zajedno sa ljudima iz uprave napraviti najbolju moguću selekciju ekipe. Ne raspolažem svim informacijama. Ne znam ko ima ugovor, ko nema, ko ostaje, ko odlazi. Možda neko želi da ode, možda neko želi da ostane. Tu postoji mnogo faktora koji utiču na formiranje tima i zato je nezahvalno donositi ozbiljne zaključke u ovom trenutku".

Okej, činjenica je da je Crvena zvezda u poslednjih devet godina promenila čak dvanaest trenera. Može li upravo dolazak Navara da najavi drugačiji pristup i dugoročnije razmišljanje?
"To jeste problem. Zaista mislim da to nije dobro i da to nije pravi put", zabrinuto je poručio nekadašnji kapiten Zvezde, pa nastavio:
"Iskreno se nadam da će tako biti. To je jedini put ukoliko želite da napravite sistem. Ne možete stalno da menjate ljude i da očekujete kontinuitet. Isto je kao u bilo kojoj firmi. Ako neprestano menjate izvršnog direktora ili neku drugu ključnu funkciju, teško da možete da izgradite stabilan sistem. Naravno, trener nije isto što i direktor, ali suština je ista. Ako se stvari stalno menjaju, kako onda može da postoji kontinuitet? Zato mislim da to nije pravi put. Na kraju krajeva, ako izaberete nekog trenera – i ne govorim sada samo o Crvenoj zvezdi, već o bilo kom klubu – onda morate da mu verujete i da stojite iza njega".

TREBA ANALIZIRATI ZAŠTO SE TAKO ČESTO MENJAJU TRENERI

Možda je upravo zato neobično što je Crvena zvezda posle prvog mandata Dejana Radonjića ušla u period velikog lutanja kada su treneri u pitanju. Praktično nijedan trener nije uspeo da ostane duže vreme na klupi, osim Janisa Sferopulosa dve i Dejana Radonjića godinu i po dana u drugom mandatu...
"O tome bi trebalo ozbiljno razmisliti i dobro analizirati zašto je tako. Ne verujem da su problem samo treneri. Nije mi baš logično da se sva odgovornost uvek svodi na njih".

U dahu je nastavio...
"Na kraju krajeva, govorimo o dokazanim trenerima. Tu su bili i Saša (Obradović), Janis (Sferopulos) i mnogi drugi. Zato zaista mislim da je najlakše udariti na trenera i njega proglasiti glavnim krivcem, ali ne mislim da je to pravi put, jer rezultati sigurno trpe. Kao što i trpe. Ne govorim sada konkretno o Crvenoj zvezdi, već generalno. To je jednostavno tako. Nije Real Madrid bez razloga godinama veran jednom treneru. Čak i kada nema rezultate kakve želi, ne menja ga odmah. Ni oni ne osvajaju trofeje svake godine, iako im je ambicija da ih osvajaju svake sezone. Jednostavno, mora da postoji određena doza strpljenja".

Miloš Teodosić i Marko Simonović (©MN Press)

Da li dolazak Miloša Teodosića u novu ulogu može da bude signal nekih ozbiljnijih promena u načinu razmišljanja i funkcionisanja kluba?
"Nadam se, voleo bih to. Iskreno, veoma mi je drago što je došao. Uvek sam bio zagovornik toga da se bivši igrači vraćaju košarci i u svoje klubove, da ostaju u sportu kroz različite funkcije. Baš sam veliki pobornik te ideje i često o tome razgovaram sa bivšim saigračima i kolegama. Uostalom, pričao sam i sa Teom na tu temu, ne konkretno o njegovom slučaju, već generalno o potrebi da bivši igrači ostanu u košarci i nastave da doprinose sportu. Zato mi je zaista drago što se vratio i što je odlučio da se prihvati tog posla".

A, kako ocenjuje sezonu Crvene zvezde i da li smatrate da je drugi mandat Saše Obradovića na klupi možda prekinut prerano?
"Sezona jednostavno nije bila dobra. Tu nema mnogo prostora za uvijanje ili traženje izgovora. Ako ispadnete u polufinalu, bez obzira na protivnika, ako se tokom cele sezone mučite, a pritom igra ne izgleda dobro, onda stvari nisu onakve kakve bi trebalo da budu. Po mom mišljenju, manje je važno da li ste na kraju osvojili neki trofej ili ne. Mnogo je važnije kako ekipa izgleda na terenu. Važno je da li ljudi iz košarke, navijači i svi koji prate klub prepoznaju da ekipa daje maksimum i da postoji jasan pravac u kojem ide. Crvena zvezda ove sezone definitivno nije izgledala dobro. Kada se tome dodaju ambicije koje je klub imao i budžet kojim je raspolagao, prilično sam siguran da niko u klubu ne može da bude zadovoljan", poručuje Simonović i ističe:
"Ne mislim da je Saša Obradović jedini krivac. Daleko od toga. Mislim da je veoma daleko od toga da se odgovornost svede samo na njega. Zato i smatram da bi trebalo dobro analizirati sve što se dešavalo i doneti zaključke na osnovu kompletne slike, a ne tražiti jednog odgovornog za sve probleme".

NE BIH REKAO DA BAŠ NEMA TRENERA U SRBIJI...

Kako vam sada izgleda činjenica da će dva najveća srpska kluba imati španske trenere na pozicijama šefova stručnih štabova? Nekada je Španija učila i kopirala sistem jugoslovenske škole košarke, a danas je situacija obrnuta...
"Možda bi trebalo da se zapitamo zašto je to tako", odgovara Simonović i produžava misao:
"Možda bi trebalo da napravimo ozbiljnu analizu, ali ne površnu, već zaista dubinsku analizu kako bismo videli zbog čega je situacija takva. Da li nam zaista nedostaje kvalitetnih trenera ili je problem negde drugde? Trebalo bi da utvrdimo šta se tačno dešava. S druge strane, raduje me što ljudi žele da dođu ovde, da rade i da budu deo naše košarke. To je potpuno normalno. Kao što naši treneri i igrači odlaze u inostranstvo, tako je prirodno i da strani stručnjaci dolaze kod nas".

U zaključku, nekadašnji reprezentativac Srbije i danas trener Sutjeske upozorava:
"Trebalo bi da sagledamo širu sliku. Ne govorim sada o Crvenoj zvezdi i Partizanu, već o srpskoj košarci generalno. Često se može čuti priča kako nema dovoljno trenera, kako nedostaje kvalitetnih stručnjaka i slično. Nisam baš siguran da je to u potpunosti tačno. Zaista nisam siguran da je problem toliko jednostavan".