Vukčević fasciniran letom sa Jokićem: On nema obezbeđenje, skroman je i normalan

Tristan Vukčević, mladi centar Vašington Vizardsa, ima nesvakidašnju priču. Rođen u Italiji, sa ocem iz Srbije i majkom iz Švedske, deo detinjstva proveo je u Grčkoj – i danas poseduje pasoše sve tri zemlje. Kada je došlo vreme da odluči za koju će reprezentaciju igrati, imao je više opcija nego većina košarkaša.

Čak ga je, nakon jedne impresivne partije protiv Milvokija u NBA ligi, ličно regrutovao Janis Adetokunbo da zaigra za Grčku. Ipak, odluka je pala – Vukčević je izabrao Srbiju, čiji je dres obukao ovog leta na Evrobasketu 2025.
“Na kraju dana, ja sam Srbin. Reprezentacija je stvar srca, ne samo onoga što možeš da doneseš timu,” rekao je Vukčević za Monumental Sports Network.
“Verovatno bih imao veću ulogu da sam izabrao Grčku, ali osećam se kao Srbin. Moj otac je Srbin, prezime Vukčević je srpsko, on je igrao za reprezentaciju Srbije. Sve to ima smisla – jednostavno, to je moj put.”

Vukčević, koji ima 22 godine, nije bio zadovoljan rezultatom Srbije na Evrobasketu, gde je tim eliminisan od Finske u osmini finala, ali veruje da je tek na početku dugog puta sa “Orlovima”:
“Želim da budem deo ovog programa godinama. Sad sam deo sistema i želim da doprinosim koliko god mogu.”

Iako je odbio priliku da igra uz jednog MVP-a (Janisa), Vukčević je zato imao privilegiju da trenira i igra sa drugim — Nikolom Jokićem. Tokom više od mesec dana zajedničkih treninga i utakmica, učio je iz prve ruke od, po mnogima, najboljeg igrača na svetu.
“Samo gledajući kako trenira i igra, mnogo sam naučio o čitanju igre i košarkaškom IQ-u. Igramo istu poziciju, tako da sam upijao sve,” rekao je Tristan.
“On je prvi u sali. Radi zagrevanje, vežba sa tegovima, pa onda izlazi na teren i jednostavno — dominira. To je nivo posvećenosti koji moraš da imaš.”

Vukčević je otkrio da mu je Jokić posebno pomogao u razumevanju “kratkog rola”, segmenta igre u kojem mora da odluči da li će završiti napad ili asistirati saigračima.
“Gledao sam ga kako čita situacije — da li da ide do kraja ili da doda u ugao. To mi je mnogo pomoglo. Nadam se da ću to moći da prenesem u svoju igru.”

Za Tristana, najveća lekcija možda nije došla na parketu, već van njega. Bio je fasciniran Jokićevom skromnošću i jednostavnošću, čak i kada su uslovi treninga bili daleko od NBA standarda.
“Nikada se ne žali. I kada smo trenirali u salama koje više liče na srednjoškolske, nikad ništa nije rekao. Mi smo iz NBA, imamo sve, a tamo je sve jednostavnije. On je bio isti — skroman, normalan.”

Tokom priprema u Beogradu i turnira u Rigi, Jokić je, kaže Vukčević, bio “jedan od momaka”.
“Nema obezbeđenje, šeta normalno po hotelu, po gradu. Ljudi se šokiraju kad ga vide, a on se ponaša kao da nije poznat. To je najzanimljivije — toliko je velik, a toliko prizeman.”

Za mladog centra, iskustvo sa Jokićem bilo je presudno u formiranju profesionalnog i ličnog pristupa košarci.
“Video sam koliko tim zavisi od njega. Kada izađe sa terena, sve izgleda drugačije. Želim da jednog dana imam takav uticaj — da se oseća moja prisutnost, da menjam igru.”

Tristan Vukčević sada je ponovo u SAD, gde sa Vašington Vizardsima započinje svoju treću NBA sezonu. Nakon solidnog napretka u drugoj godini, spreman je za još veći iskorak — sada sa dodatnim iskustvom i inspiracijom koju je doneo iz reprezentacije.
“Bio sam pored najboljeg igrača na svetu. Sad je na meni da pokažem šta sam naučio.”