Još jedna trka u kojoj moraš da pobediš

RAĐANJE LEGENDE

Nakon debija u Džordanu 1991. godine, Šumaher je ubrzo prešao u Beneton, gde je potvrdio status jednog od najvećih talenata svoje generacije. Do 1995. godine osvojio je dve uzastopne titule svetskog šampiona, a onda je 1996. napravio veliki korak u karijeri i prešao u Ferari.

Kada je stigao u Maranelo, niko nije mogao da pretpostavi koliko će njegov dolazak biti značajan za istoriju Formule 1. Iako je početak bio za zaborav, pošto je u prvoj trci morao da odustane.

Odgovor je stigao samo nekoliko trka kasnije. Na kišom natopljenoj Velikoj nagradi Španije u Barseloni, u jednoj od svojih najpoznatijih vožnji ka trijumfu, Šumi je pokazao zašto je Ferari upravo u njemu video čoveka koji može da preokrene tada tešku situaciju i vrati titulu u Italiju. Iste sezone je zabeležio pobedu na legendarnoj Monci, koja je ostala posebno zapamćena u srcima Skuderijinih tifoza. Bio je to prvi trijumf Ferarija pred domaćim navijačima još od 1988. godine. Nemac je startovao sa treće pozicije, iza Dejmona Hila i Žaka Vilneva, ali je uspeo da se probije na čelo i, uprkos izletanju sa staze u finišu trke, uspeo da upiše trijumf.

Već sledeće godine, Šumaher i Ferari bili su blizu ostvarenja sna. Nemac se za titulu 1997. borio protiv Žaka Vilneva u Vilijamsu, a odluka o šampionu pala je tek na poslednjoj trci u Heresu. Iako je prvobitno završio kao vicešampion, Međunarodna automobilska federacija (FIA) je Šumahera kasnije diskvalifikovala iz celokupnog šampionata zbog namernog izazivanja sudara sa Vilnevom u toj trci, pa je titula pripala Kanađaninu.

(©Reuters)

Ferari i Šumaher morali su još neko vreme da sačekaju za slavlje, pre nego što su se 2000. godine zvezde konačno poklopile. Pobedom na Velikoj nagradi Japana u Suzuki, Šumaher je postao prvi šampion Ferarija posle čak 21 godine, još od južnoafrikanca Džodija Šektera 1979. Međutim, retko ko je mogao da nasluti da će u naredne četiri sezone Šumaher i Ferari uspostaviti dominaciju kakvu Formula 1 do tada nije videla i postaviti standarde za budućnost.

Nemac je 2001. odbranio titulu i nastavio da ispisuje istoriju, a pobedom na Velikoj nagradi Mađarske izjednačio je tadašnji rekord Alana Prosta od 51 pobede u karijeri. U narednoj sezoni njegova dominacija dostigla je gotovo nestvaran nivo. Svoju petu titulu svetskog šampiona osvojio je šest trka pre kraja sezone, što je u to vreme bio neverovatan rekord, a impresivno je i da tokom cele sezone nijednom nije završio van pobedničkog postolja.

Osvajanjem šeste titule Mihael Šumaher oborio rekord koji je 46 godina držao legendarni Huan Manuel Fanđo, a poslednja sedma, peta sa Ferarijem, stigla je sledeće godine na Velikoj nagradi Belgije. Neverovatnih 13 pobeda u 18 trka imao je Šumi te sezone.

Međutim, posle decenije u Ferariju došao je trenutak za rastanak. Saopštenje o povlačenju iz Formule 1 sa 37 godina stiglo je nakon što je Šumaher ostvario svoju petu pobedu upravo na Velikoj nagradi Italije u Monci 2006. godine. Poslednju trijumfalu vožnju imao je na Velikoj nagradi Kine u Šangaju, a poslednju trku za italijanski tim vozio je u Brazilu, gde je kroz cilj prošao kao četvrti, nakon problema sa probušenim pneumatikom.

Šumaher je za Ferari od 1996. do 2006. godine odvezao 179 trka. Zajedno su osvojili pet uzastopnih titula u konkurenciji vozača, od 2000. do 2004. godine, dok je italijanski tim šest sezona bio najbolji među konstruktorima, od 1999. do 2004. godine. Sa pet titula, 72 pobede i 58 pol-pozicija, kao i 116 plasmana na pobedničko postolje, Mihael Šumaher je postao najuspešniji vozač u istoriji Ferarija i njegovo zaštitno lice, a njihova era zauvek je promenila istoriju Formule 1.

POVRATAK IZ PENZIJE I NESREĆA KOJA JE ŠOKIRALA SVET

Za sezonu 2010, Mercedes se prvi put nakon više od pola veka vratio kao konstruktor u Formulu 1, a Ros Bron, čovek iza svih sedam Šumaherovih titula, bio je zadužen da predvodi tim. Iako je tada imao 41 godinu, Šumaher je video da postoji prilika da ponovo radi ono što voli, ali i da ispuni dugogodišnju želju - da vozi za Mercedes i ponovo sarađuje sa Bronom. Posle tri godine pauze, kako je sam govorio, bio je odmorniji nego ikad i spreman za novi izazov u nadi da će osvojiti i osmu titulu.

Ipak, naredne tri sezone donele su izazove kakvim se Šumaher nije nadao. Formula 1 se u vreme njegove pauze značajno promenila, a bolidi, gume i pravila bili su drugačiji. Mercedesov bolid W01 nije imao brzinu potrebnu za borbu na samom vrhu, pa Šumaher u nemačkom timu ostvario samo jedan plasman na pobedničko postolje, na Velikoj nagradi Evrope u Valensiji 2012. godine kada je završio treći. Bio je to definitivno i njegov poslednji podijum u Formuli 1 (155).

Iako je Šumaher dokazao da i kao veteran može da se takmiči sa znatno mlađim rivalima, 2013. godine odlučio je da stavi tačku na dugu i fantastičnu karijeru tokom koje je postao legenda ovog sporta.

Nakon što se povukao iz Formule 1, Šumaher se u maju 2013. godine vratio za volan bolida, kako bi pre čuvene trke 24 časa Nirburgringa odvezao počasni krug u Mercedesovom W02 iz 2011. godine. Samo nekoliko meseci kasnije, dogodila se tragedija koja je šokirala svet i zauvek promenila njegov život.

Sebastijan Fetel sa porukom za Šumahera u Monci (©Reuters)

Tokom skijanja u francuskom Meribelu na Alpima, 29. decembra 2013. godine, Šumaher je izgubio ravnoteži i doživeo težak pad, udarivši glavom u stenu. Uprkos činjenici da je nosio kacigu, Nemac je zadobio povredu mozga i nekoliko meseci bio u komi. Sve do danas nema pouzdanih informacija o njegovom zdravstvenom stanju, jer supruga Korin insistira na privatnosti i trudi se da ih drži u tajnosti.

Prošlog januara, Dejli Mejl je objavio tvrdnju da Šumaher može da sedi uspravno nakon višegodišnje fizikalne terapije, ali da ne može da hoda, a nedavno su se pojavile i spekulacije da Nemac živi na Majorci.

Tragedija je to što mu se dogodilo i što ne može i dalje, na bilo koji način, da bude deo Formule 1, ali sećanje na Mihaela Šumahera ne bledi. Videli smo to prošlog vikenda u Italiji.

PIŠE: Maja Nakaradić