Poklonite se kralju Tadeju: Pogačareva dinastija se nastavlja, a peta kruna ga stavlja među najveće
Vreme čitanja: 3min | ned. 26.07.26. | 20:20
Slovenac se pridružio društvu u kojem su Edi Merks, Žak Anketi, Bernar Ino i Migel Indurain
Ako je i bilo neke dileme pre početka Tur de Fransa da bilo ko može da se suprotstavi Tadeju Pogačaru i spreči ga u nameri da dođe do pete pobede na Trci oko Francuske, onda takav nevernik ne da nije bio u pravu, već je debelo pogrešio.
Slovenac je, što bi rekli današnji mladi, izdominirao i pokazao superiornost od prvog do poslednjeg dana jednog od najprestižnijih događaja u svetu sporta. Nasmejani Pogačar, dok u žutom pozira fotoreporterima na čuvenim Jelisejskim poljima nije samo ovekovečena njegova peta ovakva slika za istorijske almanahe biciklizma, već i nešto što oslikava stvaranje dinastije i praktično eru koja će teško biti ponovljena ne samo u biciklizmu, već generalno u sportu.
Izabrane vesti
Vozač UAE Emirejtsa petim trijumfom na Turu (sa nepunih 28 godina) svrstao se među najveće i pridružio Ediju Merksu, Žaku Anketiju, Bernaru Inou i Migelu Indurainu. Ipak, ono što već sada izdvaja Slovenca u odnosu na pomenute legende biciklizma jeste i to što su pojedini svesni toga da je Pogačar već sada najbolji svih vremena. Legendarni Merks je uoči poslednje etape, koja je na neki način samo "počasni krug" za pobednika, istakao da Tadej ne da nema konkurenciju, već da vrlo lako naredne godine može da postane prvi i jedini koji će u kalendarskoj godini da pokori sva tri Grand Tura.
Naravno, ima i onih koji smatraju da i dalje neko može da ugrozi momka iz Klaneca, da mu ima ravnog i da može da se takmiči s njim. Biće i onih što će upotrebiti čuvenu "šta bi bilo, kad bi bilo", odnosno da Jonas Vinjegor nije doživeo težak pad i mora da napusti Tur daleko pre kraja. Međutim, takvi zaboravljaju šestu etapu u kojoj je Pogačar demonstrirao silu i krenuo strahovito na planinskom usponu, dok j Danac samo odmahnuo rukom i pokazao da ne može da prati tempo, pa slobodno može da se kaže, najboljeg bicikliste u istoriji. Nije mu mogao ni Remko Evnepul ništa, jer je ona njegova pobeda incident u kojem je samo loša komunikacija Emirejtsa presudila da Belgijanac odnese pobedu.
Ono što će ostati zapisano je ste da je Pogačar ove godine srušio rekord penjanja na Alpe, na 17 etapa nosio žutu majicu, upisao pet etapnih pobeda i najavio njegovu strahovladu, koja će se nastaviti, jer pred njim je barem još pet godina vrhunske vožnje (pod uslovom da ga zdravlje posluži). Može da se ide još dalje u razlaganje činilaca i tvrdi kako je Pogačar ubedljivo najplaćeniji u ovom sportu s osnovnom zaradom od 8.000.000 (sa bonusima navodno 10.000.000), kao i to da njegova pobeda ne sme da se dovede u pitanje ako je otkupna klauzula čak 200.000.000 evra, ali biciklizam je timski sport.
Ako pričamo o tome koliko recimo Red Bul, Visma ili već neka treća ekipa troši novca za takozvane "pomagače", onda je tek tu razlika prevelika. Slovenac je do petog trijumfa stigao na krilima vernog mu saborca Isaka del Tora, Meksikanca plaćenog tek 800.000 i vozača koji do ove sezone nije bio preterano poznat široj javnosti.
Dakle, kralj Tadej vam je još jednom pokazao kako se to radi. Poklonili su mu se i rivali, kao i legende, a jasno je da ovo nije kraj i da