Sve okrenuto naopačke: Finci više ne lete, sad igraju košarku, odbojku… Otkud to odjednom?

Dobro nakvašena krpa i udarac po glavi – momentalno otrežnjenje. I spuštanje na zemlju. Upravo to dogodilo se Srbiji pre godinu dana kada ju je Finska izbacila sa Evrobasketa, a kasnije na njemu ušla u polufinale. Zauzimanjem četvrtog mesta ostvarila je najbolji rezultat u košarci, a ovog je demonstrirala da zna opako dobro, čak i bolje, da igra odbojku. Na kontinentalnom šampionatu eliminisala je favorizovanu Italiju, patosirala je Sloveniju u borbi za bronzu i uzela prvu medalju u istoriji.

Finci su usput dobili i Srbiju, pa je bilo onih koji su se zapitali: otkud to odjednom da beleže takve rezultate u kolektivim sportovima u kojima ih ranije nisu ostvarivali?

Nije ih bilo u završnicama košarkaških i odbojkaških takmičenja, barem ne u borbi za medalje. Bili su nacija prepoznatljiva po zimskim sportovima. Prvenstveno po ski-skakačima. Nekada po Matiju Nikenenu, nešto kasnije po Janeu Ahonenu. U skijaškom trčanju je u ovom veku olimpijski i svetski šampion, primera radi, bio Ivo Niskanen, dok je Ajno Kajsa Sarinen bila svetska prvakinja. Imali su i skijašicu Tanju Putijainen…

Vezivani su i za auto-moto sportove, konkretno za Formulu 1, jer dičili su se Mikom Hakinenom i Kimijem Raikonenom. Ali, sve su to individualni sportovi, a u kolektivnim su im sve oči uprte u hokejaše. S razlogom.

Jer, na Olimpijskim igrama imaju: jednu zlatnu, dve srebrne i pet bronzanih medalja. Zimus su u Milanu i Kortini d‘Ampeco bili treći, kalirali su u odnosu na pre četiri godine kada su se našli na najvišem stepeniku pobedičkog podijuma u Pekingu. Na planetarnim šampionatima imaju pet zlatnih, devet srebrnih i tri bronzana odličja – kroz istoriju su uspešniji Kanada, Sovjetski Savez, Čehoslovačka i Švedska.

(©Reuters)

Ostali su moćni u hokeju, tu nema pada, ali se u međuvremenu u ostalim sportovima sve okrenulo naopače. Finci više ne lete kao nekada, gotovo da ih nema u Svetskom kupu u ski-skokovima ili su pri dnu, ali sada ugraju košarku, odbojku, pa poeči su i fudbal, pošto je KuPS drugu godinu zaredom uspeo da se plasira u Ligu konferencije.

Nešto se desilo. Zapravo, ne nešto, nego sistemsko ulaganje. Ali, ne u klubove, ne tako što se dovode stranci u finski sport. Uloženo je u obrazovanje i ono je isprepletano sa sportom.

Za njih je moć u u znanju.

I zato, još jednom: ništa se nije desilo odjednom, neće biti da su naprasno počeli da igraju košarku i(li) odbojku. Napravljen je koncept „dvostruke karijere“. Zakonski i sistemski uređeno je da mlada osoba više ne mora da bira između obrazovanja i vrhunskog sporta. To traje godinama i najzad su Finci došli do stadijuma kada ubiraju plodove mudrog rada.

Mozzart Relax - Pravi dobitni tiket

Obrazovni sistem i trenažni proces mogu zajedno, jedno drugo ne potire – pod to se misli kada se kaže „dvostruka karijera“. Jedinstven mehanizam pod okriljem Olimpijskog komiteta Finske i ministarstva obrazovanja i kulture funkcioniše na tri nivoa:

1. srednje sportske škole: postoje specijalizovane gimnazije i stručne škole u kojima je nastavni plan prilagođen treninzima

2. fleksibilnost u nastavi i kvalitetna organizacija: ispitni rokovi, predavanja i rad u učionici potpuno su digatalizovani i prilagođeni odsustvima zbog takmičenja i priprema

3. mreža sportskih akademija: Finska je podeljena na 19 regiona i u njima su povezane osnovne i srednje škole, Univerziteti, sportski klubovi i nacionalni trenažni centri, sve u svemu to je velika i razgranata mreža

(©Reuters)

Imaju i dva stuba tog sistema, a to su sportske akademije Kisakalio i Kuortane.

Prvi je baza za timske sportove, nalazi se na oko 40 kilometara od Helsinkija i jedan je od najmodernijih sportskih i edukativnih centara u Evropi. Tesno sarađuje sa FIBA. U košarci postoji centralizacija mlađih kategorija – okupljeni su momci od 15 do 20 godina, svi oni u selekcijama treniraju po istom šablonu. Mladi igrači borave u kampusu i rutina im je sledeća: jutarnji odlazak na trening, pa potom škola, zatim popodnevni timski trening, a onda sledi večernji rad na oporavku i učešće u naučnim testiranjima.

Elem, dan im je ispunjen. Imaju plan i program, sve je jasno definisano i fokus do prelaska u seniore nije na ostvarivanju rezultata, nego na razvoju i tome kakvu će odluku doneti u datoj situaciji. Slična je priča i sa sportskom akademijoj Kuortane…

Najtalentovaniji finski odbojkaši uzrasta od 15 do 19 godina dobijaju mogućnost da se presele u Kuortane. Za razliku od klupskog sistema, oni tu žive, pod konstantnim su monitoringom i idu u lokalnu Gimnaziju. Na ovom Institutu za sport napravljen je tim koji se takmiči u Odbojkaškoj ligi Finske, mlade odobe se uporedo obrazuju i stiču iskustvo igranja protiv seniora u godinama kada bi igrali samo protiv vršnjaka.

Ova strategija direktno je uticala na to da odbojkaška reprezentacija na Evropskom prvenstvu uzme bronzanu medalju.

(©Reuters)

Sportske akademije Kisakalio i Kuortane (ona nije samo za odbojku, nego i za bazične sportove) imaju naučnu podšku. Dobijaju informacije o neuro-mišićnom zamoru, prevenciji povreda, oporavku metabolizma. Postoje biomehaničke laboratorije sa kamerama koje analiziraju mehaniku odraza, brzinu pri servisu ili šutu, efikasnost bloka…

Apsolutno sve informacije dele se savezima, a još jedna bitna stavka u celoj priči je ta da svi vodeći treneri imaju diplome iz sportske pedagodije i njihov rad se meri i vrednuje spram toga koliko su igrača stvorili za seniorsku reprezentaciju, a ne kakve su rezultate postigli u mlađim kategorijama. I još nešto: mlade osobe imaju obezbeđeno školovanje, ne oskudevaju u tom pogledu, imaju i dobru prohodnost na fakultete.

Vrhunski sport i obrazovanje – mogu zajedno. Kada kao u Finskoj postoji ustrojstvo.

I zato ovakvi i slični rezultati Finske, zemlje sa oko 5.600.000 stanovnika, u košarci i odbojci, kao i drugim sportovima, nadalje neće biti toliko iznenađenje. Biće ih. Biće i nekog nalik Lauriju Markanenu ili Noi i Luki Martili, braći koja su se u Milanu za vikend okitila evropskom bronzom.