Kilijanov ne baš običan intervju: Da budem predsednik? Ljudi me već dovoljno mrze

Za Francusku turnir još nije ni počeo, a sve oči već su uprte u Kilijana Embapea. I ne gledaju ga blagonaklono, već sumnjaju u njega. U spremnost da se stavi u službu tima. Nije tome nikako pomogla vest koju je prethodnih dana plasirao L'Ekip o tome kako je Usman Dembele na jednom od treninga zatražio od svog kapitena (iako bi po nekoj logici moglo da bude jedino obratno) da igra u oba smera, da daje doprinos i u odbrani. I broj kritika se samo uvećao…

Saigrači su mu odmah stali u odbranu. Prvi Dembele, isti onaj koji ga je iza zatvorenih vrata kritikovao, izjavio je kako nije pošteno da dobija sve te kritike, nadovezao se Lukas Ernandez uverivši kako će sve te kritičare napadač Reala ućutkati tokom Svetskog prvenstva. Međutim, Embape od kritika ne beži, niti poriče da bi mogao da popravi defanzivu, što je i sam priznao u nesvakidašnjem, jedinstvenom intervjuu za Parizijen.

Jedinstvenom jer tokom njega nije odgovarao na pitanja novinara pomenutog francuskog medija već svoje porodice, prijatelja, saigrača i članova stručnog štaba francuske reprezentacije. I tokom intervjua, kako kažu iz Parizijena, bio Kilijan kakvog nismo ranije videli – zabavan, ironičan, otvoren…

Jedno od pitanja tokom intervjua ticalo se upravo Embapeovog doprinosa u odbrani. I postavio mu ga je – mlađi brat Itan Embape. Što se ona narodna izreka – ko će kome ako neće svoj svome… Na pitanje osam godina mlađeg brata kada planira da zaigra u odbrani Kilijan je prvo prasnuo u smeh, ali se vrlo brzo uozbiljio.
“Oduvek sam bio zahtevan i mislim da moram da napravim taj sledeći korak. To je nešto što je važno za timove i moram to da uradim. Sve mora da počne sa ovim Svetskim prvenstvom jer želimo da ga osvojimo. Spreman sam da uradim stvari kao treba, jer želim trofej po svaku cenu”, rekao je napadač Reala u intervjuu za Parizijen.

Nakon što je u jednom trenutku pomenuo moguće ‘veće ambicije’ za svoju karijeru posle fudbala, Embape je upitan i o mogućnosti ulaska u politiku. Napadač Real Madrida je, uz osmeh, odmah odbacio tu ideju.
“Ne, ne brinite, ne planiram da budem predsednik republike, ljudi me ionako već dovoljno mrze (smeje se). Voleo bih da jednog dana budem malo anonimniji“, poverio se on.

Na pitanje selektora francuske reprezentacije Didijea Dešana, koji će napustiti svoju funkciju nakon Svetskog prvenstva, o eventualnom prelasku u trenerske vode nakon igračke karijere, kapiten Francuske to nije isključio.
“Ne znam... Ostavljam sebi mogućnost da imam mnogo opcija nakon karijere. Imam dobro razvijen biznis. Ako budem želeo da budem biznismen, biću biznismen. Da bih imao tu priliku, naravno, polagaću za trenerske licence; to ništa ne košta. To je dodatno učenje i iskustvo koje će obogatiti moje veštine, kako lično tako i profesionalno. Ali, da biste bili trener, prvo morate da se pomirite sa krajem svoje igračke karijere“, objasnio je Mbape.

Interesantno pitanje postavio mu je i bivši saigrač Voren Zaire Emeri upitavši ga koji bi trenutak iz karijere voleo da ponovo proživi, Embape je krenuo sa dna te liste, istakavši Evropsko prvenstvo iz 2021. kao iskustvo koje ne bi želeo da ponovi.
"S obzirom na atmosferu, mislim da nikad ne bismo osvojili turnir. A ipak, ovo je možda najtalentovaniji tim koji smo imali u poslednje vreme. Ali mislim da je to najgori trenutak koji sam doživeo sa reprezentacijom Francuske što se tiče atmosfere. To se osećalo u celoj grupi. Često pričamo o tome među sobom. Možda to nije bilo toliko očigledno spolja, ali to je trenutak kada je francuski tim bio najmanje ujedinjen otkako sam ja u reprezentaciji”.

Loše iskustvo Embape sa sobom vuče i sa narednom, poslednjem Evropskog prvenstva u Nemačkoj, kada je u duelu sa austrijskim štoperom Kevinom Dansom. Iako ga je taj peh zadesio u grupnoj fazi, Kilijan je igrao sve do polufinala kada je Francusku eliminisala Španija, ali priznaje da isto ne bi uradio ponovo.
"Da vratim vreme, mislim da ne bih igrao. Otišao bih! Kada sam polomio nos, razgovarali smo o tome. Trener (Didije Dešan, prim.aut.) bio je protiv toga da odem. Ali pričali smo o tome sa lekarima, sa svima, jer mi je nos bio potpuno polomljen. Za mene je bilo nezamislivo da napustim grupu, ali da se to ponovi sutra, otišao bih kući”, priznaje Kilijan.

Nosio je Embape tada masku tokom nokaut faze, ali mu to nije pomoglo previše.
"Sa maskom je bilo užasno. Stalno sam bio u bolovima, kljukali su me lekovima protiv bolova. Kada ti ručno vraćaju nos na mesto… to je neverovatno bolno (smeje se). Čuješ ono klik-klik. U tom trenutku pogledam svoj nos, a on je potpuno otišao ulevo. Pomislim u sebi, dođavola, kako ću uopšte da igram? Ne mogu normalno da dišem, pa dišem samo na usta, i mislim se: pa, u ozbiljnom smo problemu! Onda mi u bolnici kažu da je opcija ili operacija, ili će oporavak trajati pet-šest nedelja. Ali uopšte ne pominju povratak na teren. Imao sam veoma komplikovanu sezonu, bio sam premoren, a u fudbalu se sve dešava s razlogom. Taj prelom je posledica mnogih stvari. Mislim da sam u tom trenutku samo želeo da predahnem”.

Na pitanje koji susret mu je promenio život, nije mogao da izdvoji samo jedan… I mada možda rastanak sa Pari Sen Žermenom nije bio idealan, Embape je zahvalan čelnicima kluba na svemu što su učinili za njega.
“Ima ih mnogo. Ako sam postao ovo što jesam, to je zato što sam sreo prave ljude u pravo vreme. Ima onih koji su mi utrli put, onih koji su znali kako da prime metak za mene kada je bilo vreme da me zaštite… U Monaku, mislim na trenere kao što su Frederik Barilaro ili Sulejman Sise, koji su me uvek štitili. Nakon toga, u Monaku i Parizu, imao sam Luisa Kamposa. Olivije Ganje, njegov pomoćnik, uvek me je usmeravao. Sa njim sam zaista pričao o svemu, o životu, privatnom životu, fudbalu… On je jedan od retkih u ovom poslu sa kojim sam toliko toga delio. U Parizu, naravno, tu su i treneri”.

Nije zaboravio ni prvog čoveka pariskog kluba Nasera al Kelaifija.
“I predsednik Naser, takođe! Svi pamte samo kraj, što je i normalno jer je odlazak iz Pari Sen Žermena gotovo nemoguć. Znao sam da ću, ako odem, završiti u takvoj situaciji. Ali pre svega toga, ne mogu da lažem, on je učinio mnogo za moju porodicu i mene. Kada sam sa nekim u sukobu i smatram da sam u pravu, nemam nikakav problem ni kočnicu da idem do samog kraja. Ali ne smemo sve da mešamo: Nasera poštujem. Jer ako sam danas u Real Madridu i kapiten reprezentacije Francuske, Pari Sen Žermen i Naser Al-Kelaifi zauzimaju centralno mesto u tome. To je klub u kojem sam ostao najduže (2017–2024), ne mogu da se pretvaram da nije postojao. To nije moguće i ja nisam takav čovek. I na kraju, u Madridu, tu je predsednik Florentino Perez – uvek je bio veoma srdačan prema meni, uvek je pokušavao da mi obezbedi najbolje uslove i želeo mi samo najbolje“, rekao je Embape.