Očevi, sinovi i generacijski zavet: Kada su Norvežani počeli da igraju fudbal...

Porodično se bave skijaškim trčanjem i skokovima, ali i fudbalom. Ali, ničega od ovoga ne bi bilo da nisu uvideli šta treba da poboljšaju.
„Shvatili su da organizacija klubova mora da bude kao u evropskim, da ni u čemu ne smeju da zaostaju ukoliko žele da napreduju i približe im se. Prvo i osnovno je infrastruktura – mora da se uloži. Uslovi treba da budu kvalitetni, a onda se dolazi do omladinske škole i rada sa mladim igračima. Počeli su da vode računa o najsitnijim detaljima, što ranije, verovatno, nije bio slučaj u tolikoj meri. Primera radi, kada sam 2016. godine bio u Bode Glimtu, to je bio prosečan klub, kao Radnik iz Surdulice. Kada sam otišao u avgustu, oni su te godine ispali u decembru, ali to, ipak, nije bio toliki problem, jer su uspostavili strategiju, znali su kako žele da rade. Napravili su sistem rada, od najnižeg do najvišeg stepena, i vremenom im se vratilo. Godine su prošle, nisu odstupali i pogledajte danas gde je Bode Glimt“, počeo je Milan Jevtović razgovor za Mozzart Sport.

Prvi dodir sa norveškim fudbalom Milanu Jevtoviću je bio u Bode Glimtu, ali tada klub iz Arktičkog kruga nije bio čudo od koga zastaje dah Mančester Sitiju, Atletiko Madridu, Interu i drugim evropskim alama. Godine mukotrpnog rada utrošene su da bi došao do nivoa na kome je danas. Mogao je da vidi njegove različite faze, jer vraćao se u Norvešku. Igrao je i za Rozenborg i za Od. Prošao ju je uzduž i popreko.

NORVEŠKA POBEDNIK GRUPE NA MUNDIJALU – KVOTA 4,00

Svugde se posebna pažnja poklanjala radu sa mladima. Identifikovali su problem. Kadetska i omladinska reprezentacija moraju da prodišu kako bi se seniorskoj napunila pluća kiseonikom.
„Kada se ima sistem, zapravo kada se uloži vreme i znanje da bi se on izgradio i uspostavio, onda je sve moguće. Iz njega dolaze rezultati. Mislim da je to jedini ispravan put, ali opet ima tu jedna stvar. Bitno je i o kakvoj se državi radi, kako u njoj stvari funkcionišu. U Norveškoj nema kriminala. Nema toliko različitih struja kao kod nas, što nama pravi problem. Trebalo bi da učimo na primerima drugih, mogli bismo na primeru Norveške, jer dolaze dobre generacije. Oni će svoju dobru iskoristiti, a mi? Moramo da mislimo o mladim igračima koji dolaze, o njihovoj budućnosti i da krenemo da nešto menjamo. Ima nekih dobrih stvari, ali bi valjalo klupski fudbal dignemo na viši nivo, da dva ili tri kluba na jesen igraju u Evropi, a mislim da je za tako nešto bitno kvalitetno raditi sa mladim igračima i omogućiti im potrebne uslove za razvoj“.

Nije samo stvar u tome da otvaraju put tinejdžerima za koje procene da će imati šta da im ponude na terenu, ali i finansijski, nego i pod kakvim nadzorom će raditi. Možda je i krucijalno. Najbolji norveški klubovi ne menjaju trenere kao čarape.

Milan Jevtović u dresu Rozenborga (©Guliver)

Bode Glimt je u poslednjih šest godina osvojio četiri titule, međutim, prethodne sezone, kada je na evropskom planu beležio najbolje rezultate, pehar je predao Vikingu. I je li smenio trenera? Nije! Kjetila Knutsena tražili su Strazbur i Seltik, nisu ga dali. Jedna izgubljena šampionska trka ništa ne menja. Poverenje, dugoročno planiranje, posvećenost. Kjetil Knutsen je u klubu već osam godina, a zavidan staž ima i Bjarte Lunde Orshajm, čovek koji je ga je zaustavio i pogurao Viking do trona prvi put od 1991. godine.

Bjarte Lunde Orshajm je na klupi Vikinga više od pet godina i ono što upada u oko je da najbolji norveški klubovi izbegavaju da im tokom leta i zime bude prometno kao na autobuskoj stanici. Od toga i reprezentacija profitira, jer upravo su oni mnogima, koje je Stole Solbaklen pozvao, bili odskočna daska.
„Ako se izuzme Bode Glimt, trenutno ostali klubovi u Norveškoj nisu u preteranom naletu, može tu da se izdvoji još Viking. Napravio je iskorak, prošle godine je bio šampion posle više od 30 godina. Kao i Bode Glimt je napravio kombinaciju sa mladim i iskusnijim igračima, a za oba kluba je karakteristično da ih treneri vode dug niz godina i čuvaju ekipu. Svi prodaju, ali umereno – jednog, dva ili tri igrača. Veoma je bitno da igrači ostanu na okupu, što se vidi i na daleko višem nivou. Pari Sen Žermen je prodao Donarumu i maltene u finalu Lige šampiona krenuo sa identičim timom. Strpljenje i spremnost da se zadrže igrači, da se ne prodaju na prvu ponudu, jedan je od glavnih faktora u celoj priči. I da se napravi balans, da se ostavlja prostor mladim igračima. Sada kada je Bode Glimt napravio to što je napravio, mislim da će još više ulagati u mlade. Može da se uradi nešto i samo sa domaćim igračima, gde ćete bolji primer od njih. Bode Glimt imao je golmana Rusa i danskog napadača, skoro svi ostali su bili Norvežani. Još tu igraju momci iz svog grada, stvarno lepa priča. Fokusiraju se na svoju decu, popune strancima gde šta treba i iz Afrike uzmu ponekog“.

Jedan od takvih kada je Milan Jevtović tek kročio u ribarski gradić među fjordovima bio je Jens Peter Hauge. Kasnije je postao jedna od najvećih prodaja Bode Glimta – prodat je Milanu za 4.800.000 evra. Bio je deo prve šampionske generacije, nosio je ekipu zajedno sa Filipom Sinkernagelom i Kasperom Junkerom, ali se van mesta u koje je rođen baš i nije snašao...

San Siro, pa Frankfurt i Gent. Na kraju je Bode Glimt odlučio da ga vrati i u protekloj sezoni levo krilo pravilo je dar-mar u Ligi šampiona. Dijega Simeonea je oduševio: „Hauge je njihov najbolji igrač“. Očekivano se našao na spisku selektora Stolea Solbakena za Mundijal.
„Kada sam bio u Bode Glimtu, tada je počinjao Hauge. Bio je klinac, imao je 16 godina i već je bio priključen prvom timu. Polako je ulazio, dobijao je šansu sa klupe. Videlo se da ima kvalitet. Strategija je da daju priliku mladim igračima, ne samo u Bode Glimtu, nego i u drugim klubovima. Tako je bilo gde god sam igrao u Norveškoj. Prepoznali su i uvideli šta treba da rade. Ne čekaju sa mladim igračima, ali ih ne guraju na silu. Ali, prvo su uložili u infrastrukturu kako bi deca odmalena radila u uslovima kakvim treba da rade. Voleo bih da tako bude i kod nas, ali opet treba imati mlade trenere i da oni budu željni dokazivanja, učenja, da imaju strpljenje. Hauge je radio sa jednim takvim, u sličnoj dobi je i Edegor počeo da se probija u svom klubu, pa i nešto ranije. Dosta se o njemu pričalo i jako mlad otišao je u Real Madrid“.

(©Reuters)

E, sa Martinom Edegorom počelo je „loženje“. To je bio okidač. Ali, da bi ispoljio talenat, trebalo je obezbediti mu potrebne uslove, a tu dolazimo ponovo do priče o očevima i sinovima.

Kao šestogodišnjak slao je loptu brzinom od 60km/h?! Otac ga je trenirao u lokalnom klubu i porodica je htela da mu omogući sve što mu je potrebno da bi fudbalski napredovao, pa su dali 50.000 kruna kako bi Martin Edegor i ostala deca imala dobar teren za treninge. Prvi seniorsku utakmicu odigrao je kada mu je bilo 13 godina, a već sa 15 upisao je nastup za reprezentaciju i postao je najmlađi debitant. Tada je igrao za Stromsgodset i nije se dugo u njemu zadržao, Real Madrid platio je za njegovu slobodu i uzeo ga pod svoje. Slao ga je na pozajmice, da bi ga Arsenal otkupio za 35.000.000 evra.

Drugi put sve se prodrmalo zbog Erlinga Halanda. Zajedno sa Martinom Edegorom i Bode Glimtom, do uspeha reprezentacije, obasjao je norveški fudbal. Već sada je najveći norveški napadač svih vremena, rekorder državnog tima postao je pre no što je navršio 25 godina. Njegove brojke uzimaju se zdravo za gotovo, a zastrašujuće su. Na 49 utakmica dao je 55 golova – u proseku 1,12! Niko mu na planeti u tom statističkom parametru nije ni do kolena.

Ali, daleko od toga da samo od špica Mančester Sitija preti opastnost, ona preti sa svih strana.

Erling Haland je glavni predator, ali ne i jedini džin u norveškom timu. Nikome neće biti svejedno kada se ka golu stušte Aleksander Serlot i(li) Jergen Strand Larsen. Trojica grmalja raznose sve oko sebe. Ako već ne mogu kako su zamislili, uguraće loptu u mrežu na silu. Često može da se čuje: špicevi sličnih karakteristika ne mogu zajedno da igraju. E, pa neće biti da je tako, tu tezu su pobili Norvežani. Uglavnom kreću sa dvojicom u startnoj postavi, Stole Solbaken ne odstupa od toga, čak nekada igrač Atletiko Madrida igra poludesno...

(©Reuters)

Upravo je Stole Solbaken neko ko je veoma zaslužan za to što izgledaju tako. Ne izmišlja toplu vodu, zna da se postavi prema igračima i ukomponuje ih u celinu, što se dalo videti u kvalifikacijama za Mundijal, ali i u Ligi nacija, gde su ušli u A diviziju. Posao je dobio nakon što je njegov prethodnik oteran posle poraza u polufinalu baraža za Evropsko prvenstvo 2020. godine od Srbije, koju je predvodio Ljubiša Tumbaković. Zanimljivo da je bio deo tima koji je učestvovao 1998. godine na Svetskom prvenstvu.

Norveška je čekala od Stolea Solbakena do Stolea Solbakena, samo u drugačijoj ulozi.

Bio je deo ekipe u kojoj su bili Ole Gunar Solskjer, Hening Berg, Roni Jonsen (Mančester junajted), Tore Andre Flo (Čelsi), Ojvid Leonardsen, Stig Inge Bjernebi (Liverpul). Čak 11 igrača igralo je na Ostrvu, a bili su tu još Hovard Flo (Verder), Kjetil Rekdal (Herta), Dan Egen (Selta). Norvežani su tada prošli grupu u kojoj su im rivali bili Brazil, Maroko i Škotska, završili su iza Selesaa. U nokaut fazi izbacili su ih Italijani, a sada su oni njima preprečili put.

Stole Solbaken je često, kada nije bio načisto oko nekih stvari, znao da okrene broj Kjetila Knutsena i priupita ga za savet. Jedna takva bila je pre tri godine kada je njegov sin igrao poprilično dobro za Viking. Nije bio siguran treba li da ga pozove u reprezentaciju. Na kraju je to učinio, Markus Solbaken je debitovao, međutim, mesta u avionu za Mundijal nije bilo za njega.

NORVEŠKA POBEDNIK MUNDIJALA – KVOTA 25,0

Sastav za koji se odlučio ima džinovski potencijal da bude hit Svetskog prvenstva, ali ima i tešku grupu – igraće sa Francuskom, Senegalom i Irakom. Prolaz ne bi trebalo da bude upitan, a dalje kako se poklopi.
„Verujem da će proći grupu, za dalje – ne znam. Biću njihov navijač, voleo bih da odu što dalje. Imaju igrače koji jednim potezom mogu da reše utakmicu. Imaju kvalitetan vezni red, tu su puni. Edegor je jak na lopti, svašta vidi, a napred imaju dobre napadače. Ne treba trošiti reči o Halandu, biće zanimljivo videti hoće li za reprezentaciju igrati kao do sada, hoće li nastaviti seriju. Možda je malo iznenađenje što nema više igrača Bode Glimta na spisku, ali treba uzeti u obzir da su neki koji su bili u klubu sada u drugim evropskim timovima. Norvežani imaju dosta igrača u „ligama petice“, nije to zanemarljivo kada se sastavlja spisak, mislim da su dobro odabrali. Ali, sigurno da su se neki, koji su igrali dobro za Bode Glimt u Ligi šampiona, ponadali da bi mogli da dobiju poziv. Ipak, neki od njih pre dve ili tri godine nisu mogli da igraju ni za Bode Glimt, kamoli za reprezentaciju. Kod njih je sve moguće. Ako si radnik, sve dođe na svoje, jer tamo sve ide po zasluzi“, poručio je Milan Jevtović.

Kod njih se zna red, zna se i gde su najjači, ali i gde su im slabe tačke. Onu najveću, među stativama, pokušali su da uklone naruralizacijom, ali FIFA nije želela da im izađe u susret. Kritični su sa golmanima. Sander Tangvik je dobar kada dođe do penala, svaki treći šut u karijeri je skinuo, ali prva opcija je Erjan Niland. Dugo se bavio skijanjem, bio je i rukometni golman, a u protekloj godini više puta je branio za Norvešku, nego za Sevilju?! Imao je malu minutažu, prednost je data Odiseasu Vlahodimosu, pa su u skandinavskoj reprezentaciji bacili pogled ka Nikiti Haikinu.

(©Reuters)

Hteli su da čuvar mreže Bode Glimta pođe na Svetsko prvenstvo. Prošao je mlađe kategorije u Rusiji, ali nije igrao za seniorsku reprezentaciju. Dobio je norveški pasoš, a pored njega ima i ruski, britanski i izraelski. Ipak, nije dobio „zeleno svetlo“ od krovne organizacije, pa će selektor morati da smisli šta da radi na Mundijalu. Ako je suditi po kvalifikacijama, Erjan Niland će biti poslednja linija odbrane. Još štošta kod njih deluje predvidivo...

Brentfordov štoper Kristijan Ajer je komandant odbrane, dobar je kod prekida, kao i znatno niži Leo Estigor, kome je uzor Fabio Kanavaro. Dugo su činili štoperski tandem, međutim, defanzivac Đenove imao je nekoliko kikseva i prošle godine izgubio je mesto u startnoj postavi. Od tada češće igra Bolonjin štoper Torbjern Hegem. Kraj desne aut-linije špartaće Julijan Rijerson. Luda glava je bek Borusije Dortmund, malo svojeglav, ali i neustrašiv.
„Radije ne bih da komentarišem njegov mozak, stvari koje se tamo dešavaju nisu normalne. Ali, nekada je to to dobro“, priznao je Stole Solbaken da ga katkad izludi, ali i da mu je jedan takav potreban.

Davide Meler Volfe iz Vulverhemptona će biti levi bek, a alternativa mu je Frederik Andre Bjerkan. Sin je Osmunda Bjerkana, čoveka koji je ostavio dubok trag u Bode Glimtu i koji mu je bio trener. Nalazio se na udaru kritika, tvrdili su da ga gura samo zato što je njegovo dete
„Bilo mi je veoma teško, naročito tokom 2016. godine. U nekoliko situacija ga nisam odabrao, jer nisam mogao da podnesem sve te priče. Ali, on je definitivno bio dobar, čak i tada“.

Interesantne priče imaju igrači iz sredine terena: Patrik Berg razmišljao je da batali fudbal pre potpisa novog ugovora sa Bode Glimtom, dok je Frederik Aursnes odjednom iščezao iz reprezentacije?! Gušilo ga je sve, odlučio je da se skloni, ali se vezista Benfike četiri meseca pre Mundijala ponovo pojavio. Poveden je iako je propustio sve utakmice u Ligi nacija i kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, čak bi mogao da bude i starter. Sander Berge će zasigurno igrati od početka, on je je sušta suprotnost pojedincima – kod igrača Fulama se u kući porodično bave košarkom. Drugačiji je i Morten Torsbi, život je posvetio borbi protiv globalnog zagrevanja i klimatskih promena.

Studije su pokazale da bi Svetsko prvenstvo moglo da predstavlja ozbiljan rizik za igrače i navijače, da temeprature počinju da utiču na igru, pa je Morten Torsbi, jedan od igrača koji su pisali FIFA, zatražio da se protokoli prilagode. Vrućine bi mogle da utiču na Norvežane, Stole Solbaken je prekidao jedan od prvih treninga, mada imaće dovoljno vremena da se adaptiraju.
„Surovi su uslovi na samom severu Norveške. Bilo mi je potrebno vreme da se naviknem kada sam bio tamo. Ima da se ide i iza Bodea, iza njega je Tromse – tamo je u maju metar snega, tamo je još teže. Za sve je potrebno malo vremena. Nije zgodno, ali na sve se čovek privikne. Zimus je Bode Glimt dva meseca išao na pripreme u Španiju i dobio je Mančester Siti i Inter. Prilagodiće se i Norvežani temperaturama tokom Svetskog prvenstva“, podvukao je Milan Jevtović.

(©Reuters)

Norveška je sa Martinom Edegorom češće igrala u formaciji 4-3-3, nego u 4-4-2, mada je znao da dejstvuje i poludesno u ovoj drugoj. S obzirom na to da je imao problema sa povredom, nekada bi se desno izvlačio Aleksander Serlot ili bi tu bio Oskar Bob, momak koji je najavljivan kao čudo od deteta. Mančester Siti ga je iz Volarenge pokupio kao tinejdžera, ni njega nije uvek služilo zdravlje, pa je vremenom Pep Gvardiola izgubio poverenje u ofanzibvca koji vuče korene iz Gambije. Zimus je prodat je Fulamu za 31.200.000 evra. Andreas Shjelderup i Jens Peter Hauge biće alternative Antoniju Nusi na levom krilu. Kada on dobije loptu, nastaje žamor na tribinama. Definitivno je uz Martina Edegora najlucidniji u norveškom timu. 

Erling Haland i Aleksander Serlot će puniti kazneni prostor, ali i Jergen Strand Larsen. Uglavnom minute čeka sa klupe, tako je bilo i protiv Italije na San Siru. Dobio je jedan minut, zatresao mrežu, protpisao odlazak na Mundijal i – ispraznio tribine. Prst sudbine bio je da potpiše slom ekipe koju je vodio Đenaro Gatuzo, jer bio je u Milanu kada ga je Rino trenirao i nije zaigrao za prvi tim. Kumovao je njegovom otkazu i najvećem uspehu Norveške u ovom veku.

Nadalje će se na Jona Arnea Risea, Mortena Gamsta Pedersena, Džona Kerjua i sve iz tog tima gledati kao na simpatičnu generaciju, a pričaće se samo o ovoj u kojoj su deca uradila što i očevi. I žele da ih nadmaše ovog leta.

*******

Jedan gol menja sve! ⚽Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️

*******

SVETSKO PRVENSTVO - GRUPA I

Prvo kolo

16. jun, 21.00: (1.50) Francuska (4.50) Senegal (6.25)
17. jun, 00.00: (13.0) Irak (6.50) Norveška (1.23)