Poglavica Ajaksovog veća Dušan Tadić: Kod nas u Srbiji kažu, na muci se poznaju junaci

Ugrožena šampionska titula, eliminacija prvo iz Lige šampiona, pa onda i iz Lige Evrope... Od tima koji je prošle sezone tek u 96. minutu ostao bez finala Lige šampiona nije se to očekivalo. Ali kako kažu u Srbiji: na muci se poznaju junaci. Izreka koja se zapatila i u glavi Dušana Tadića, ovih dana apsolutnog heroja Amsterdama. I zbog blistave partije i dva gola u pobedi nad Herenvenom (3:1), a još više zbog toga što je Tadić pokazao emociju koja je toliko nedostajala Kopljanicima.

Nažalost po Seržinja Desta emociju je pokazao baš kad ga je mlađi saigrač iznervirao. Tadić je bio pod pritiskom kraj aut-linije. Dest je trebalo da mu obezbedi podršku, da bude osigurač iza Tadića. Umesto toga, ostavio je Tadića da se sam rve sa dvojicom protivničkih igrača i otrčao napred. Da je Tadić izgubio loptu, Herenven bi imao livadu pred sobom... Otud srdžba.
“Imam dosta iskustva i video sam da Seržinjo preuzima preveliki rizik. Morao sam da mu to jasno stavim do znanja, jer je moglo vrlo lako da bude 1:0 za Herenven“ , obrazlaže Tadić još jednom zašto je reagovao tako burno.

Ponavlja: fudbal je emocija. Doduše...
“Možda je taj trenutak bio i previše emotivan, ali prosto smo morali da pobedimo. Kod nas u Srbiji kažu da čoveka zaista upoznaš u zaista teškim trenucima. To važi i za nas. Želeo sam samo da pomognem timu. Seržinjo je dobar momak, dobar igrač, ali poslednjih nedelja stvaramo sebi probleme time što su naši bekovi bili previše ofanzivni. Kad obojica idu napred u isto vreme sami sebe vodimo u propast. Ne moramo uvek da napadamo preko bekova, ima i drugih načina“, deli lekcije profesora Tadić.

Jer kako sam kaže...
“Lako je kad je sve lepo. Na muci se poznaju junaci. Tad mi, iskusniji treba da vodimo veće igrača, da sve radimo zajedno. Ovo je pobeda svih nas“, zaključio je Tadić.

Ajaksov šef struke Erik Ten Hag ključeve svlačionice odavno je predao Tadiću.
“Imamo mnogo mladih igrača, koji rade izvanredan posao, ali nekad ih treba korigovati. Ne mogu u ovim godinama sve da znaju i treba samo da prihvate da još treba uče. Moramo da se borimo jedan za drugog. Ali neophodno je i da jedan drugog guramo do ivice“.