"Aleksandar Čubrilo"
"Aleksandar Čubrilo"

Aleksandar Čubrilo: Moral naših košarkaša je na veoma niskom nivou

Vreme čitanja: 5min | uto. 20.05.14. | 12:41

Nekadašnji miljenik navijača Partizana se u intervjuu za MOZZART Sport priseća teške povrede koja ga je odvojila od terena, zakucavanjima zbog kojih su ga svi voleli, ali i o trendu odbijanja poziva za nastup u reprezentaciji

Aleksandar ČubriloKošarkaški eksperti, kao i pristalice Partizana, videli su u njemu srpsku verziju Tonija Kukoča, malo zbog velike fizičke sličnosti sa velikim asom, a mnogo više zbog stila igre. Osim nesvakidašnje brzine pomoću koje je rivalima krao loptu, Aleksandra Čubrila su proslavili dalekometni hici, nepodnošljiva lakoća rešavanja situacija "jedan na jedan" i naročito spektakularna zakucavanja koja su atmosferu u Pioniru po pravilu dovodila do tačke usijanja. Čak su i stručnjaci svetskog formata u jednom trenutku osetili potrebu da se pozabave Čubijevim likom i delom konstatujući da ga je leta u košarkaške visine koštao njegov "mekan karakter".

Danas, osam godina pošto je okačio patike o klin, Aleksandar Čubrilo, nezaboravna "sedmica" crno-belih, na sasvim drugačiji način gleda na sopstvenu karijeru i razloge zbog kojih nije krenuo stopama Tonija Kukoča i osvojio Ameriku, kako se predviđalo...
"Praktično, meni se karijera završila još u Partizanu kada sam doživeo ozbiljnu povredu kolena. Jednostavno, posle dve teške operacije to nije više mogla da bude ista priča. Prvi klub posle oporavka bila mi je ruska Samara, gde sam proveo sjajnu polusezonu. Kasnije sam igrao malo u Radničkom i Vojvodini, da bih se 2006. godine oprostio od igranja u nemačkom Gisenu", kaže Aleksandar Čubrilo na početku razgovora za MOZZART Sport.

Izabrane vesti

Razmišljaš li ikada kako si mogao da imaš znatno uspešniju karijeru?
"U principu ne volim da se vraćam u prošlost... Međutim, činjenica je da bi moja karijera išla drugačijim tokom da nije bilo te povrede. Pretpostavljam da bi sve bilo drugačije da je medicina tada bila na današnjem nivou, pošto je moja povreda bila izuzetno teška. Stradali su mi prednji ukršteni, zadnji ukršteni i medijalni ligamenti, zatim mi je kapsula pukla, a kvadriceps se rascepio".

Odlaziš li na utakmice Partizana?
"Radim u Partizanovoj školi košarke, u sali OŠ Jelena Ćetković na Zvezdari i, nažalost, termini treninga su mi se poklapali sa odigravanjem mečeva crno-belih. E sad, otkako se naše prvenstvo igra i sredom, moći ću da ih gledam. Igrači Partizana su odlično utrenirani, majstori su svog zanata i pravo je uživanje gledati ih na delu".

Vratimo se tvom radu s budućim asovima. Kog su uzrasta tvoji učenici?
"U pitanju je generacija 2002. i mlađi, a suština svega je da ta deca zavole sport. Veliki broj roditelja dovodi naslednike samo da bi ih odvojili od kompjutera, televizora i fotelja. Svakako, ima dosta dece koja obožavaju sport i sebe su našla u njemu, pa kao takvi nagoveštavaju da će u dogledno vreme moći profesionalno da se bave košarkom".

Kuješ li možda planove o trenerskoj karijeri ili ćeš i ubuduće biti fokusiran na rad s najmlađima?
"Već četiri godine radim s decom i kako će se to dalje razvijati, ne znam. Uglavnom, trenersku školu nisam upisivao, što ne znači da ne bih voleo da se koliko sutra priključim nekom seniorskom stručnom štabu".  

Verovatno si ispratio žestoke verbalne okršaje i prozivke između Vujoševića i Čovića. Na koji način si ih doživeo?
"Partizan je veoma dugo dominantan i to ne samo u domaćem šampionatu, nego i u regionu, a ozbiljne rezultate je ostvarivao i u Evropi. Pretpostavljam da mnogi nisu mogli da ostanu imuni na to. Te njihove sukobe ne bih posebno komentarisao i jedino što bih mogao da kažem to je kako je danas u apsolutno svakoj sferi života sve ispolitizovano. Nažalost, politika je pod svoje uzela i sport. I u moje vreme bilo je politike, samo ni približno nije bila uključena kao danas".

Jesi li upućen u reprezentativna zbivanja?
"Sale Đorđević je čovek koji ima ogromno igračko iskustvo, a takođe je dugo i u trenerskim vodama. Iskreno se nadam da će brzo da se pronađe u novoj ulozi i vrati našu reprezentativnu košarku na nivo iz sredine devedesetih godina".

Očekuješ li da neće niko imati petlju da odbije poziv naše košarkaške legende?
"Svako ima svoje razloge i ne želim da neko pomisli kako stalno pričam da je u moje vreme bilo najbolje, pošto verovatno svaki igrač misli tako za sebe i svoju generaciju. Ipak, fakat je da se poziv u reprezentaciju tada nije odbijao. Svi su s ponosom dolazili i oblačili dres s državnim grbom".

Zašto današnji igrači olako zaboravljaju da im bankovni računi ne bi imali toliko nula da ih koliko juče nisu afirmisale igre za nacionalni tim?
"Očigledno je da je moral pao na vrlo niske grane, igrači i ne samo oni, nego uopšte mnogi naši ljudi, ne osećaju moralnu obavezu da se na neki način revanširaju domovini u kojoj su rođeni i postali uspešni. Sportisti bar toliko valjda mogu da urade za svoju zemlju, a to je da dođu na poziv selektora i odigraju najbolje što mogu u tom trenutku".

Siniša Mihajlović, doskorašnji selektor fudbalske reprezentacije, otišao je bio korak dalje i nije hteo da poziva igrače koji ne žele da pevaju himnu...
"Da, ali tu opet dolazimo na teren politike koja uvek umeša prste".

PUBLIKU DIŽE ZAKUCAVANJE, A NE POLAGANJE!Aleksandar Čubrilo

Podseća li te neko iz aktuelne generacije crno-belih na tebe?
"U vreme kada je Jan Veseli igrao u Partizanu, navijači koji bi me zaustavljali na ulici obavezno bi mi rekli da ih Čeh veoma podseća na mene zbog atraktivnog stila igre".

Kad si već pomenuo atraktivnost, znaš li zbog čega naši igrači idu na polaganje u situaciji kad su jedan na jedan sa obručem?
"Danas je 90 odsto igrača u mogućnosti da se digne i zakuca loptu u koš i zato bi uvek trebalo svaku akciju da završe na što efektniji način. Zakucavanje mi je predstavljalo veliko zadovoljstvo, tim pre što sam znao da u tom potezu i publika uživa. Iz tog razloga stvarno ne razumem zašto pojedinci idu na polaganje, kad su u prilici da razgale publiku... I mene su najviše cenili zbog ukradenih lopti i zakucavanja! Često me zaustave na ulici, kažu da sam bio super i da su uživali u mojim igrama i zakucavanjima. To su mahom ovi sredovečni navijači, dok me klinci baš i ne znaju. Skoro sam razgovarao sa Predragom Drobnjakom i ’dođosmo’ do Fajnal fora u Barseloni. To je bilo pre celih 16 godina, ali mi se ponekad učini kao da je bilo pre godinu dana".

Kompletan intervju sa Aleksandrom Čubrilom pročitajte u štampanom izdanju magazina MOZZART Sport.


tagovi

FK Partizankošarkaška reprezentacija SrbijeJadranska ligaAleksandar Čubrilo

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara