Alen Ajverson se latio tastature: Da vam kažem nešto o Majklu i Lebronu...

Koliko puta ste poslednjih godina slušali priče u kojima se porede Majkl Džordan i Lebron Džejms i upoređuju njihovi kvaliteti, uz gotovo nezaobilazno pitanje - ko je bolji i najbolji svih vremena? I, koliko puta su vam se smučila ta poređenja? 

Ako pitate Alena Ajversona, ljudi su preterali sa svakodnevnim poređenjem dvojice možda i najvećih košarkaša svih vremena i legendi dve potpuno drugačije ere. Njemu se to, lično, smučilo. Zbog toga je u fantastičnoj ličnoj ispovesti za portal Players Tribune - koju, uzgred, toplo preporučujemo da pročitate - napisao svoje mišljenje o Majklu Džordanu, Lebronu Džejmsu, komparacijama koje su odavno prevršile svaku meru, a usput je otkrio detalj najluđeg susreta s Letećim Majklom...

Bilo je tu još mnogo stvari, ali mi ćemo vam preneti deo teksta. Ostatak pročitajte u originalu. 

Da vam kažem nešto o Majklu Džordanu i Lebronu Džejmsu...

Moram jer sve češće slušam priče da je Lebron veći od Majkla.

Slušajte. Kao prvo, ja volim Lebrona i neizmerno ga poštujem. On je najbolji igrač svoje generacije, jedan od najboljih svih vremena, divan muž i otac, sjajan primer mladima i još mnogo toga. Pa, pogledajte samo šta radi u onoj školi u svojem Akronu. Predivno.

Ali, ljudi. Mi ovde pričamo o MAJKLU. O Majklu Džordanu, OK? Pričamo o crnom Isusu. I to je sve što vam mogu reći na tu temu. Majkl je G.O.A.T (Greatest Of All Time - Najbolji svih vremena), Majkl će uvek biti G.O.A.T. i tačka. I, molim vas, nemojte da me vređate s nekakvim statistikama, jer mi nećete promeniti mišljenje.

Evo jedna priča o Majklu. Nije neko čudo, ali ni ne mora biti. Godina je 2003. i na njegovoj smo poslednjoj All-Star utakmici. Znate da sam ja celi život nosio Reebok, ali ima nekih posebnih prilika, a ovo je bila takva. Hteo sam na taj način da mu odam počast. Našao sam neku njegovu Nike majicu, izrezao Nike znak i došao u dvoranu. Tražio sam Majkla. Ušao sam u jednu svlačionicu - nema ga. Ušao u drugu - nema ga. Treća - nema ga. Napokon, došao sam do trenerske sobe. Otvaram vrata… Nema nikoga. Samo Majkl. I to u pozi kakvu uopšte ne možete ni da zamislite.

Majkl sedi u svom dresu zavaljen u onoj velikoj stolici kao da ga apsolutno zabole za sve drugo na svetu. Držao je noge na stolu i - pušio ogromnu cigaru. Pogledao me na trenutak, odmerio šta nosim na sebi, nasmejao se i klimnuo glavom. I povukao dim.

TI SE ZAJEBAVAŠ!? Ja za sebe mislim da sam kul, dobar sam lik. No, Majkl je jedina osoba na svetu, NA SVETU, koja može tako lako biti toliko kul, toliko da oko sebe ostavlja odsjaj. Nikad neću zaboraviti tu scenu. Sećam se svih, najmanjih detalja. Alo, ljudi, sedi u dresu i puši cigaru pre All-Star utakmice. U trenerskoj sobi. Da ponovimo, sediš u trenerskoj sobi u dresu i pušiš jeb... cigaru pre svoje poslednje All-Star utakmice!? Čoveče, pa ti si kralj sveta. SVE-TA.

Molim vas, budite pristojni u ovom slučaju i nemojte me pitati je li zaista bilo tako. Nemojte to raditi kad je u pitanju crni Isus. I nemojte to pitati kad se govori o tome da li je Majkl G.O.A.T.

Šta mislite o ovim današnjim supertimovima? Ili ih mogu nazvati kukavičkim timovima?

Ha! Samo se šalim. Šalim se ljudi, u redu? Ne želim da zvučim kao neki olinjali veteran koji ne želi da se njegov sport razvija. Danas jednostavno ima mnogo načina kako da složiš tim.

Ali, iskreno, ja sam više voleo onu staru školu u kojoj sam ja rok zvezda, neki mali general, a svi ostali salutiraju i moji su vojnici. Sviđalo mi se kako sam gradio odnos s tim momcima. A moji momci su IGRALI. Danas se lako zaboravlja da smo mi 2001. godine dobili 56 utakmica. Rasturali smo u oba smera. Danas svi koriste statistike, neke sitnice oko trejdova i učine tim boljim. Ma, ne sviđa mi se to.

Meni su jednom trejdovali mog čoveka Vernona Maksvela. Ljudi su stvarno "mrtvi-hladni" trejdovali Vernona. Verujte mi, tada niste hteli da budete blizu mene, u trenutku kad sam saznao da ga više nema. I danas mrzim taj trejd. Zašto su mi to napravili? Jer je neki algoritam tako izračunao? Čoveče, zaboravite te fore. Nisu mogli da izračunaju koliko je on značio za ekipu i koliko puta nas je izvukao. Ozbiljno, to je jedna od najvećih lekcija koje sam naučio: Ne možeš sve izmeriti nekakvim brojkama. To vredi za košarku, za život, za sve.

Moja najbolja petorka (bez mene): Stef Kari, Džordan, Kobi, Lebron, Šek.

Da se vratim malo na Lebrona…

Pod “Lebronom” mislim na celu današnju generaciju. Stalno me ispituju šta mislim o tome što se momci danas bave modom, uređuju se i odbacuju moj stil oblačenja.

Ljudi nisu normalni ako misle da oni na taj način nešto odbacuju. Ma ne. Samo se malo vratite u prošlost i shvatićete o čemu govorim. Ljudi stvarno misle da sam ja predstavljao široke pantalone, tetovaže, pletenice… Dajte, molim vas. Ja sam predstavljao samog sebe i to je to.

Za mene je "budi svoj" značilo da se tako oblačim, vrlo jednostavno. S druge strane, svi pripadnici Lebronove generacije se isto oblače! Pitajte ih! Ko je uticao na njihov stil? Ja.

To je najmanje važno. Meni je najvažnije da sam promenio način na koji se percipiraju uspešni, bogati, mladi crni sportisti. Jesam li pokušao da se prilagodim? Ma kakvi! Voleo sam hip-hop i svima sam to stavljao do znanja. Pokazivao sam svima moje tetovaže, ali sam istovremeno mogao da budem i u izlasku do jutra i sledeći dan ubaciti 50 poena, uz 10 asistencija. Nisam bio neki robot koji je razmišljao samo o košarci. Bio sam prava ličnost iz stvarnog sveta. I kad sam izlazio iz kuće tako sam se oblačio.

Želeo sam da budem kao otvorena knjiga i nikad u životu nisam lagao. Čitajte me ili me nemojte čitati, ali nemojte samo da pogledate korice i onda sudite. To je sve što ću reći na tu temu. Mladi igrači u NBA danas nisu uspešni ZATO što se ponašaju onako kako se ponašaju. Uspešni su upravo zato jer JESU onakvi kakvi jesu.

A sad mi recite čije je to nasleđe…

Kakva legenda! 

Foto: Reuters