Filip Janković za MOZZART Sport: Krivo mi je, jer sam Zvezdino dete... i Beograđanin

Tog četvrtog avgusta 2011. godine podrhtavali su zidovi Marakane: Crvena zvezda je igrala jednu od najboljih evropskih utakmica u novijoj istoriji i torpedovala letonski Ventspils (7:0). Bila je to noć jakih emocija, pošto je 40.000 egzaltiranih svedoka verovalo da prisustvuje istoriji – velikom krštenju novog Zvezdinog deteta spremnog za najviše domete.

Sredinom drugog poluvremena Robert Prosinečki pogledao je ka klupi za rezervne igrače, upro prst ka Filipu Jankoviću, momčiću koji je u tom trenutku imao 16 godina i šest meseci, i autoritativno mu rekao: „Spremaj se mali ulaziš“. Najmlađi debitant u evropskim mečevima Crvene zvezde dizao je prašinu mnogo ranije. Mediji su pisali o novom čudu koje stasava na terenima podno južne tribine, emisari evropskih klubova crvenom olovkom podvlačili njegovo ime... Bajka o malom plavokosom predvodniku „klase 1995“ kratko je trajala. Čelnici kluba optuživali su ga da traži hleba preko pogače, njegovi zastupnici su mislili da Filip ne dobija šansu srazmernu ogromnom talentu... Priča o raznim menadžerima, klauzulama, milionima, brojnim klubovima završila se Jankovićevim zahtevom za raskid ugovora.

Odmah posle toga krenuo je put Italije, u redove Parme, gde se doškolovao prošle sezone da bi ove otišao na pozajmicu u Kataniju. Nije se oglašavao posle burnog rastanka sa Zvezdom, a i sada deluje smireno.
"Znaš kako, normalno je da mi je krivo što sam otišao prerano iz Crvene zvezde. Uvek će ostati žal za tim utakmicama u seniorskom timu. Ipak sam ja Zvezdino dete, još Beograđanin...", počinje priču za MOZZART Sport Filip Janković.

Vreme više ne može da vrati... Oštre reči bivših čelnika ispratile su ga sa Marakane. Jake veze sa matičnim klubom su pokidane.
"Krivo mi je što se u javnosti stvorila pogrešna slika o meni. Ispalo je da su klub, tačnije ljudi u njemu, jedini čisti. Sva krivica je bila prebačena na mene... Ali oni koji su upoznati sa celim slučajem znaju da nije tako. Ostaje taj žal, ali opet otišao sam u Italiju, zemlju o kojoj sam oduvek maštao".

Praznina je,ipak, ostala. Naš sagovornik bio je projektovan da i u seniorskom timu predvodi generaciju Zvezdinih igrača rođenih 1995. godine. Taj tim za koji su pored Jankovića igrali Veljko Simić, Jakšić, Karaklajić, Maksimović, Tišma rušio je sve pred sobom u svim mlađim selekcijama. Verovalo se da u njima ima dovoljno potencijala da ponesu težak dres seniorske ekipe.
"E to je najveća žal, što ta ekipa nije dobila šansu. Brzo smo se rasturili. A bili smo prava ekipa, mnogo smo se međusobno uvažavali i voleli. Bili smo uigrani. Znam da je pre nekoliko godina, baš kad sam ja spušten dole, kada je Zvezda bila u veoma teškoj situaciji, postojao predlog da nas osmorica dobijemo šansu u prvom timu. To je glatko odbijeno i odmah posle toga klub je počeo da nas sklanja".

Mnogi su bili skloni da kažu da će mladi napadač i ofanzivni vezni karijeru nastaviti u Romi koja je dugo obigravala oko njega. Ipak, kada je razdužio opremu Crvene zvezde prihvatio je poziv Parme. Prošle godine morao je da se zadovolji igrama u Primaveri (šampionat za mlade selekcije klubova).
"Nisam dobio šansu, verovatno je do mene... Igrao sam za mladi tim, Primaveru, postigao sam jedan gol, ali sam imao pregršt asistencija. Dobro, dobro iskustvo za mene. Važno mi je bilo da igram i napredujem. Napredovao uz rad sa trenerom Donadonijem. Mnogo sam popravio igru u defanzivi, naučio i neke kretnje napred. Taktički sam napredovao, to mi je bilo mnogo bitno".

Svi mladi igrači koji su iz Srbije potegli put Apeninskog poluostrva morali su da prođu težak put prilagođavanja. Da prvo budu epizodisti, a potom postanu glavni glumci. Veruje Filip Janković da će takav rasplet biti i u njegovom slučaju.
"Iskreno vam kažem da bi, na primer, Darko Lazović kao najbolji Zvezdin igrač mogao lagano da igra u većini klubova u italijanskom prvenstvu. Nije to baš tolika razlika... Najviše je ima po pitanju discipline i zahteva u igri. Nekako se ovde igra zatvorenije, taktici se posvećuje mnogo pažnje... Nekako svi naši mladi igrači u Italiji imaju sličan put. Eto, Golubović je otišao u Pistojeze, Milanović je isto morao da se dokazuje, Ćosić je u Peskari. Čujemo s redovno i hrabrimo jedni druge".

Kada je saznao da će morati da ode na pozajmicu u Seriju B Janković nije očajavao, niti je to shvatio kao degradaciju kvaliteta.
"Ljudi u Parmi su mi rekli da ozbiljno računaju na mene. Za sve je, ipak, bolje da odem tamo gde ću igrati. O odlasku u Kataniju saznao sam iz novina. Tek kasnije su mi u Parmi rekli da su oni hteli da dovedu Lođija, a da zauzvrat mom novom timu daju dva druga igrača. Međutim, u Kataniji su želeli samo mene. To mi je bilo sasvim dovoljno. Otišao sam u Kataniju, iako se dugo pričalo da ću u Holandiju. Jedan tamošnji klub je bio vrlo zainteresovan".

Dobri poznavaoci fudbalskih prilika na Apeninima reći će vam da je u Seriji B možda i teže mladim igračima da dođu do izražaja. Opisuju je kao gladijatorsku arenu gde se gaji defanzivni fudbal s mnogo kontakta.
"To sam isto čuo i ja. Nisu me uplašili, ali su mi govorili da se u Seriji B igra mnogo tvrdo, da ima mnogo udaranja, da je borba za svaki pedalj terena. Pošto nisam bio registrovan, pažljivo sam pratio prvi meč mog novog tima i nisam stekao utisak da je baš tako. Ajde videću kakvi su utisci kada budem sišao dole, na teren. Trener Pelegrino rekao je da me vidi iza špica u formaciji 4-3-3".

MENADŽERIJADA

Prema podacima specijalizovanog sajta „Transfermarkt“ brigu o karijeri Filipa Jankovića vodi Rumun Konstantin Dumitrasku. Reč je o jednom od najcenjenih evropskih agenata u čijoj agenciji se, između ostalog, nalaze Aksel Vicel, Ramires, Kabaj, Varan...
"Ne, to je bilo aktuleno pre nekog vremena. On je pokušavao da mi pronađe klub, a onda se javio Igor Gluščević. On vodi računa o mojoj karijeri i tako će i ostati... Sada sam samo fokusiran na Kataniju, da kvalitetno odigram ovu sezonu. Nemam neke daleke planove".