Gde ste sada dezerteri? Pozdravio vas Bob Marli...

Mimo svih očekivanja, iznenada i gotovo nikotkuda, ophrvani mnogim problemima uoči takmičenja, reprezentativci Kameruna su pokorili Afriku! Pobedom nad Egiptom su stavili tačku na još jednu lepu priču afričkog fudbala. Po ko zna koji put se pokazalo da ovaj tiurni - takav, kakav je - ne osvajaju umišljene zvezde iz Evrope već momci koji zajednički kopaju nogama i rukama da dođu do cilja.  

Prvi put posle 15 godina i one generacije u kojoj su bili Patrik Mboma, Samuel Eto, Rigober Song, Loran, Salomon Olembe, Žeremi, legendarni Žak Songo, pokojni Mark Vivijen Foe... Kamerunci su zavladali fudbalskom Afrikom.

Uoči početka takmičenja ih niko nije ubrajao u favorite za titulu, već su stavljeni na listu potencijalnih razočarenja. U grupi sa domaćinom Gabonom, neugodnom Burkinom Faso i debitantima iz Gvineje Bisao, Kamerunove procenjene šanse su bile plasman u četvrtfinale.

Pogotovo zbog svega što je potreslo ovu reprezentaciju uoči prvenstva. Zvezde - da ne kažemo „zvezdice“ - poput Žoela Matipa iz Liverpula, Šalkeovog napadača Čupa Motinga, Vest Bromovog beka Aleksa Njoma i još nekih su odbili da se odazovu pozivu nacionalnog tima. Zov domovine nije bio dovoljno jak za Ajaksovog golmana Andrea Onanu, Nansijevog Gija N'Di Asembea, Bordoovog Maksima Punđea, Marseljovog Andrea Zambo-Angisu, Lilovog Ibrahima Amadua.. Svi oni su odbili poziv selektora uoči Kupa afričkih nacija u Gabonu. Matip je čak poručio da želi da se fokusira na klupsku karijeru.

Reprezentacija koja svakako nema preveliki kvalitet je bila bukvalno prepolovljena pred početak takmičenja.

Kamerunu niko nije davao šanse u takvim okolnostima, a ni vremešni selektor Hugo Bros nije ulivao poverenje jer je pre samo godinu dana preuzeo tim od Folkera Finkea koji nije mogao da se izbori sa otrovnom svlačionicom kamerunske selekcije.

Sa onim što je imao, Bros je složio skromnu, ali složnu družinu. Lorijanovo kriulo Benžamin Mukanđo je kao najzvučnije ime dobio kapitensku traku i poneo najveći teret. Postao je vođe jedne nove generacije koja hoće da igra za svoju domovinu i koja se ne predaje unapred. Ova generacija ne stavlja premije i novac na prvo mesto kao ona prethodna koja uoči Mondijala u Brazilu nije želela da uđe u avion dok ne bude isplaćana. Istina zaslužili su taj novac, ali granica između korupcije i siromaštva u Africi je usko isprepletena, pa nije uvek sve crno ili belo.  
„Ne razumem ljude koji odbiju svoju zemlju. Kao što je Bob Marli rekao: 'Ako ne znaš odakle si, ne znaš ni gde da ideš'. Definitivno će Matip i ekipa zažaliti što su odbili poziv reprezentacije. Šta će ti ljudi da rade posle karijere? Ostaće da žive u Evropi? I šta će tamo raditi? Uvek je teško biti Afrikanac... Možete biti najveći afrički trener i nikada vam neće dati da vodite Barselonu, Liverpul, PSŽ... Zato uvek kažem mladim momcima da ne odbijaju Afriku jer budućnost sveta je u Africi“, rekao je nedavno kontroverzni Senegalac El Hađi Dijuf i prorekao kamerunsku bajku.

I tako je Kamerun predvođen Mukanđom počeo da piše novu knjihu istorije... Upravo je Mukanđov projektil u prvom meču doneo bod protiv Burkine Faso i dao vetar u leđa Neukrotivim Lavovima da krenu stopama slavnih predaka. Potom su veliko srce pokazali preokretom protiv Gvineje Bisao i na kraju eliminisali domaćina Gabon.

Sreća perati hrabre pa ih je pogledala u onoj penal seriji četvrtfinala protiv Senegala, da bi u polufinalu protiv Gane odigrali najbolji meč prvenstva i zakoračili u meč za titulu. Ta igra neodustajanja, u kojoj lome protivnike u poslednjoj trećini utakmice je zaštitni znak ove ekipe. Bez velikih zvezda, sa Mukanđom kao pravim vođom.
„Imamo šansu da ispišemo istoriju i ne želimo da stanemo ovde kada smo već dogurali ovako daleko. Želimo da uradimo nešto veliko za našu zemlju i narod“, rekao je novi heroj Kameruna.

Favoriti poput Alžira ili Obale Slonovače su pucali na početku i plaćali ceh prepotentnosti, redom su ispadali i Tunis, Maroko, Mali, Kongo, Burkina Faso, Gana... Na kraju je i Egipat završio pod šapama Neukrotivih Lavova.

U još jednom meču posle preokreta. Još jednom su Kamerunci pokazali neuništiv duh i privrženost dresu sa nacionalnim grbom, a Benžamin Mukanđo je pored trofeja za sve nagrađen i premijom za igrača šampionata.

Kamerun večeras slavi svoj nove heroje. Mukanđo je u rangu legendi poput Mile, Omam Bijika, Mbome, Songa i ostalih. Kamerunska deca su dobila neke nove idole. Supertalentovani štoper Fabris Ondoa je otkrovenje šampionata i sledeći dragulj iz Seviljine riznice. Napadač Kristijan Basagog iz danskog Alborga je jedno od otkrića šampionata, a pre samo dve godine je bio anonimus koji je igrao amaterski fudbal u Americi. Defanzivac Sošoa Adolf Teiko je sjajnim partijama i večerašnjom blistavom partijom protiv Egipta u finalu kao igrač utakmice je ispisao svoje ime u beležnicama mnogih bogatijih i poznatijih evropskih klubova.

Neki novi Lavovi danas vladaju Afrikom. A neki su sedeli kod kuće i uz daljinski upravljač gledali kako im prolazi voz ka istoriji...  

(FOTO: Action images)