I Spartak protiv Toleta: Nešto mora da se menja, dosta je klimanja glavom

 

Protiv Tomislava Karadžića i armije poslušnika u FSS se okrenuo čak i “njegov” Spartak! Subotički klub u kojem je Karadžić u dva navrata bio predsednik i odakle je krenuo u osvajanje rukovodeće primaide srpskog fudbala, mu je okrenuo leđa i pozvao na promene.

Predsednik Spartaka, Dragan Simović se oglasio saopštenjem javnosti:

“Ja ne bi da izigravam sudiju niti da se stavljam na bilo čiju stranu i da sudim ko je u pravu, a ko nije. Ja sa stavljam na stranu NJegovog Veličanstva fudbala. Dovoljno je da malo zastanemo, razmislimo o svemu i zaključci će se sami nametnuti. Stanje u našem fudbalu nije dobro i ako bi hteo da budem krajnje iskren i da upotrebim pravu reč mislim da je katastrofalno. Klupski fudbal je skoro dotakao dno, jer je ostalo jako malo prostora da bude gore, a o reprezentaciji i da ne pričam. Smatram da mora doći od promena, ali legitimnim putem, kroz organe FSS jer bi svaka „revolucija“ potpuno oborila sistem i nastao bi kolaps. Moramo raditi brzo i pametno, ali pre svega mora se postići saglasnost da se promene i dese.

Hteli mi to priznati ili ne rad u fudbalu se može uporediti sa proizvodnjom. Mi smo mala zemlja i nema  fudbala bez proizvodnje igrača. Da bi se proizvodili igrači potrebni su stručni ljudi i uslovi.

Šta se desilo sa trenerskom strukom koja je godinama bila jedna od jačih u okruženju, da ne kažem u Evropi? Gde su nestali naši treneri? Stvaramo li nove? Ili se samo bavimo borbom za fotelju.

Nama kao Savezu preti virus propadanja i nestajanja sa svetske fudbalske scene. Kako se sada radi sigurno ćemo svoj nerad plaćati narednih godina. Moramo hitno da povedemo računa o edukaciji novih trenera i o stručnom usavršavanju postojećih.

Otvoreno pitam čelnike FSS šta su uradili na stvaranju uslova da bi deca iz Srbije imala optimalne uslove za rad?

Gde da deca treniraju 5 meseci u zimskom periodu i kako da usklade  ostale obaveze sa treninzima kada kod nas sa padom mraka prestaje i fudbal. Dok deca po Evropi treniraju pod reflektorima i na veštačkoj travi hiljade naše dece trenira po blatu. Kako mislite da napravimo nove Džajiće, Pižone i Piksije kada nam deca treniraju o ovakvim uslovima i uz skoroman stručni i pedagoški rad, a deca u Evropi već od svoje desete godine rade sa trenerima specijalistima za određene taktičko-tehničke oblasti.

Nemoguće je da FSS nije mogao u 5-6 većih gradova da napravi terene sa veštačkom travom gde bi ta deca trenirala. Trošile su se pare za sve i svašta (putovanja, dnevnice, hotele, nagrade) pa je moglo da se malo potroši i na omladinske kategorije.

Bilo je i dobrih stvari u radu sadašnjeg rukovodstva.

Kuća fudbala. Odličan projekat, ali po mom mišljenu glamurozan i predimenzioniran. Moglo se tamo malo štedeti da bi se uložilo u neke druge razvojne projekte.

Nacionalni stadion. Odličan ideja. Ali treba da odlučim šta je preče. Nekoliko utakmica na Evropskom prvenstvu na kojem ćemo nastaviti da gubimo od nižerazrednih reprezentacija ili ulaganje u razvoj mladih talenata.

Bojim se da je jedan od glavnih propusta kod predsednika FSS izbor dela saradnika, uz izvinjenje jednom delu kadraova koje izuzetno cenim, mislim da je velika većina birana da što bolje klima glavom, a ne da misle njome. Ostavljam i jednima i drugima da se sami prepoznaju.

Nema inicijative, nema idea, nema pozitivnog sukoba mišljenja. Ali su zato podobni da klimaju glavom i da dižu ruke kada im se kaže da se ne bi ni slučajno pojavila dva mišljenja.

Sva moć Saveza je kod jednog čoveka i ko misli kao on taj je dobar, a ko ne, taj ne valja. Svi znamo da sukob idea i mišljenja donosi progres, a toga kod nas nema.

Činjenica je da predsednik upravlja i sa radom Zajednice superligaša odlažući izbore za Predsednika Zajednice dok se ne stvori klima da na to mesto dođe neki njegov poslušnik.

O smeni selektora treba da odlučuje struka, a ne javnost. Selektor mora da bude institucija koju svi poštujemo. Nije dobro da selektore postavljaju i smenjuju dnevne i sportske novine. Pre svega treba uraditi jednu kvalitetnu analizu, sagledati šta su ciljevi i da li se ide ka njima, pa tek onda donositi odluke.

Na početku sam rekao dve stvari.

Prva je da ne želim da budem sudija, a druga je da mislim da su promene neophodne.

Da li je stanje u FSS dobro?

Nije!

To znaju i ptice na grani, ali ne smemo da upadnemo u zamku „promena radi promena“. Moramo dobro da razmislimo. Da napravimo plan. Da ne srljamo odmah da radimo već da pre rada malo i razmislimo. Treba da postavimo prave ljude na prava mesta, da verujemo tim ljudima. Da im omogućimo da rade i da se bave svojim poslom bez pritisaka. Treba da im omogućimo da donose odluke i da sprovode svoje zamisli.

Imamo i nezaobilazno pitanje. Ko je spreman i sposoban da sprovede promene . Ne treba nikog rušiti dok nemamo čoveka spremnog da sve ove, pozitivne, promene i sprovede.

U mnogim sferama privrede, razvoja, nauke, tehnologije, obrazovanja pa tako i sporta ne treba previše biti ni pametan nego jednostavno pogledati kako to rade oni koji su uspešni na datom polju pa njihova iskustva prilagoditi jednoj maloj evropskoj zemlji na Balkanu.

I mislim da ima nade za srpski fudbal”.