Kolumbijski klub se preselio i to 1.000 kilometara daleko

Rešili su u Real Santanderu da naprave rez. Prošlu sezonu u kolumbijskoj drugoj ligi završili su kao poslednji. I njihova je sreća što treće lige u zemlji nema, pa nisu imali gde da ispadnu.

Ipak, jasno je bilo svima da klub dalje, na takav način, ne može da opstane. Pogotovo kada je gradsko veće Floridablanke rešilo da prekine neuspešnog fudbalskog kluba.

Tražilo se rešenje šta i kako dalje, a onda je stigla ponuda koja nije mogla da se odbije. Selidba! I to ne u susedni grad, na neki drugi stadion ili možda u neki drugi region. Ne, Santander je odlučio da se preseli – 1.000 kilometara daleko!

Ponuda koja se ne odbija je stigla sa ostrva San Andres, u karipskom arhipelagu, koje je bliže Nikaragvi nego Kolumbiji. Na tom ostrvu sporta do sada gotovo da nikada nije ni bilo, osim konjskih trka i borbe petlova. Stanovništvo su, u stvari, naslednici nekadašnjih gusara i begunaca od pravde iz Holandije, Engleske, kao i davnašnjih španskih osvajača.

Real Santander je dobio više od 600.000 engleskih funti (u pezosima) da se preseli da utakmice igra u San Andresu, da promeni i ime kluba u Real Sant Andres i malo modifikuje grb. Čak igrači nisu morali ni da se presele u San Andres, dovoljno je da doputuju dan pred utakmicu.

I ponuda je prihvaćena! U novoj sezoni, a prošlo je deset kola, San Andres igra na Ervin O’Nil stadionu, koji je postao njegov novi dom. I isplaćuje se ovaj potez. Klub više nije poslednji na tabeli. Nije ni eksplodirao na Karibima, ali od šest utakmica na svom terenu, na dva fronta, nije izgubio nijednom. Kao da rivali izgube volju za igrom posle putovanja od 1.000 kilometara.

Klub je odmah dobio armiju navijača, jer ljubitelji fudbala u San Andresu najzad imaju priliku da gledaju utakmice uživo, a uz malo sreće u Kupu i da vide najbolje klubove u zemlji na svom stadionu.