PSŽ - gotovo je! Kraj za Drakslera, Menijea, Kurzavu, Nkunkua... Pod upitnikom Paredes, Kimpembe, Čupo Moting...

Poraz u finalu Kupa Francuske od Rena došao je kao surovi šamar realnosti u Parizu. Pari Sen Žermen se očigledno još nije oporavio od „Post junajtedovskog sindroma“, koji je došao nakon pretrpljenih trauma od Reala i Barselone u poslednje dve sezone Lige šampiona. S ogromnim ulaganjima i premalo konkretnih rezultata, na Parku prinčeva pokrenula se tema velike rekonstrukcije ekipe, koja je apsolutno neminovna. Jednostavno, PSŽ nikada ranije nije bio tako blizu kraja ciklusa, ovenčanog isključivo uspesima na domaćem tlu, što nije cilj koji opravdava uložena sredstva...

Drugopozivci su omanuli protiv Rena, što će PSŽ ostaviti na samo jednom važnom trofeju u sezoni. Titula u Ligi 1 nije smela da se dovede u pitanje nakon Monakovog sloma i nedovoljnog kvaliteta preostale konkurencije. Ako je uopšte i ima.

PSŽ je zato potrebna hitna i brza rekonstrukcija. Od glave, do pete, piše Ekip. Naser al Kelaifi verovatno će pružiti Tomasu Tuhelu još jednu šansu, iako svestan da je ova sezona gotovo za zaborav.

Prvi čovek kluba je zbog svog ponašanja digao veliku prašinu u francuskoj javnosti. Sve se ređe pojavljuje na utakmicama, a iako klub marketinški neprestano raste, njegov fokus na fudbalski deo priče često je pogrešan. Njegov odnos sa vodećim zvezdama tima previše je drugarski, što zadire u trenerov autoritet. Tako je bilo sa Zlatanom Ibrahimovićem, Tijagom Motom i Tijagom Silvom, sada je sa Nejmarom i Kilijanom Mbapeom. Zbog toga je trenerov uticaj na igrače oslabljen. Loran Blan je patio zbog toga, sada sve više i Tomas Tuhel. Nemac nije dobio podršku vrha kluba pošto je ušao u otvoreni rat sa sportskim direktorom Anterom Enrikeom, kome se od zimus na teret stavlja nesposobnost da treneru obezbedi željena pojačanja. Naser al Kelaifi nije birao stranu, ali je tiho stao na Enrikeovu stranu, zbog prijateljske veze izvan terena. Čak ni debakl u radu na tržištu nije promenio njegovu percepciju u odnosu na Enrikea, iako je fudbalska javnost zahtevala od kluba da potraži novog sportskog direktora, sposobnog da napravi velike transfere i obezbedi treneru željeni mir. Neretko se Al Kelaifi javno hvalio da je najviše ponosan na tri stvari – što je kupio Nejmara i Verati, te doveo Enrikea.

Bežanje od realnosti kakva jeste klubu bi i te kako mogla da se obije o glavu. Iako ga vlasnik kluba, šeik Al Tani, gleda kao brata, Naser al Kelaifi bi mogao da izgubi kredit i dobije kartu u jednom pravcu ako ne promeni kompletan odnos prema ovom skupocenom projektu...

Tomas Tuhel se verovatno oseća kao da je sam na vetrometini, iako je 28. marta potpisao novi ugovor koji će postati aktivan u julu. Verovatno neće dobiti otkaz, ali je pitanje koliko će se uopšte pitati za pojačanja tokom leta prepunog izazovima. Moraće da sarađuje s čovekom koga otvoreno ne voli. Na njegova leđa se stavlja teret lošeg rada s mladim igračima. Nejmar je nedavno izjavio da su mlađe snage „pomalo izgubljene“, ističući nedostatak ozbiljnosti na treninzima. Navodno, Brazilac je jako nezadovoljan njihovim ponašanjem, jer mu izgleda kao da su neki mislima već na odmoru. Tu je apsolutni krivac Tuhel, ali se delimično vraćamo na deo Al Kelaifijevog odnosa sa određenim igračima i direktnog podrivanja trenerovog autoriteta...

U klubu su svesni da bi dosta toga moglo i moralo da se promeni tokom leta. Eksperiment s Điđijem Bufonom nije uspeo i on će se gotovo sigurno vratiti u Italiju i Juventus, gde bi mogao da okači rukavice o klin i postane direktor Bjankonera. Zbog toga je poslednjih dana intenzivirana priča o mogućoj kupovini Davida De Hee, koji prolazi kroz teške dane na Old Trafordu. Ima još godinu dana ugovora, šuška se da je načelno već dobio obećanje PSŽ da će mu iskeširati platu od 400.000 evra nedeljno, koliko on traži od Junajteda, ali mu matični klub neće izaći u susret...

U ovom trenutku deluje da bi klub lako mogli da napuste Lejvan Kurzava, Toma Menije, Julijan Draksler i Kristofer Nkunku. Francuski levi bek nije opravdao očekivanja uprave, zbog čega su trenutno stopirani pregovori o produžetku ugovora. Aktuelni se završava za godinu dana i prema mnogim informacijama otići će ako stigne prava ponuda. Belgijanac na suprotnom boku je praktično već otpisan i kako ima ugovor do juna 2020, PSŽ će pokušati da ga proda za što veću sumu novca. Draksler je takođe otpisan iz klupskih planova, iako se ne dovode u pitanje njegovi fudbalski kvaliteti, već nesposobnost da se iskaže u velikim utakmicama. U stručnom štabu vlada mišljenje da bi mogli bar da pokriju troškove plaćenog obeštećenja (40.000.000 evra) na konto njegove mladosti. Nkunku nije morao da sačeka onaj promašaj s kreča protiv Rena da bi saznao da će napustiti francusku prestonicu. Jednostavno, nije igrač za PSŽ. Procenjuje se da će klub moći da izvuče maksimum 15.000.000 evra za njega, što bi u ovom trenutku bilo ravno džekpotu.

Pod znakom pitanja je Presnel Kimpembe. Ove sezone je razočarao, iako je dugo važio za štopera s potencijalom da postane svetska klasa. Nejasno je da li je ova sezona izolovani slučaj, ili je Kimpembe prerano dostigao svoj vrhunac. Zasad je na ivici i mogao bi da ode na obe strane...

Leandro Paredes je takođe u nebranom grožđu. Došao je zimus za 47.000.000 evra i nikoga nije ubedio da je kalibar za klub. Čak su se pojavile šale da Paredes pati od „Krihovijakovog sindroma“, odnosno da je posle vrhunskih igara u prethodnom klubu potpuno nestao u Parizu. Čelsi je tu izbegao metak, narodski rečeno, jer je bio na korak do prelaska na Stamford Bridž pre nego što je PSŽ uskočio s prebogatom ponudom i kupio ga od Zenita. Podsetimo, Paredes uopšte nije ni bio Tuhelova želja i pre njega su bili Frenki de Jong, Idrisa Gej, Abdulaj Dukure, Renato Sančes... Zbog Paredesa je, uostalom, otpočeo rat Tuhela i Enrikea, koji je tada išao linijom manjeg otpora i doveo Nemcu igrača koji je bio na tržištu, ne igrača po želji.

Jedan od fokusa je i Pari Sen Žermenova potreba da nađe novog lidera. Posle odlaska Tijaga Mote nije ostalo samo upražnjeno mesto u veznom redu koje nije adekvatno popunjeno, već i liderska pozicija koje se niko nije latio. Điđi Bufon to nije, kao ni Dani Alves koji je više van terena zbog povreda, nego u igri.

Tijago Silva jedini je koji ima kapacitet da nosi tu ulogu, ali ne može sam. Sa 34 godine pitanje je da li i dalje može da bude nosilac projekta koji zahteva osvajanje Lige šampiona. Marko Verati bi to mogao da bude, jer je trenutno nezamenjiv igrač u sistemu PSŽ, kada je na 100 odsto svojih mogućnosti. Ali, izvan čisto sportskog dela, Verati nikada nije pokazao želju da postane lider. Nije to ni Kilijan Mbape, iako se sa 36 golova na 40 utakmica još jednom isplatio klubu, bar statistički. Zbog isključenja protiv Rena povela se diskusija o njegovom ponašanju i zrelosti, zbog čega ni ne može da bude razmatran kao vođa jednog tima.

Nejmar je glavom čas tamo, čas vamo. Njegova sfera interesovanja je često izvan terena, a iako je želeo da pobegne iz senke Lionela Mesija, sada nekako vešto izbegava da preuzme odgovornost i lepše mu je kada neko drugi obavlja važnu moralnu funkciju. Pritom, Nejmar nije neko ko bi mogao da bude pravi primer mladima, niti je sinonim igrača s sportskim manirima. S Edinsonom Kavanijem se nikad ne zna. On je hteo da ima najveća ovlašćenja, ali je uvek bio pregažen od strane Nasera al Kelaifija, što vuče korene još od Zlatanovog vremena, a isti je slučaj i sada kada je Nejmar tu. Danas bi mogao da bude u Parizu, a već sutra da bude proglašen za višak.

PSŽ, dakle, mora da traži pojačanja na više pozicija. Golman, verovatno na oba defanzivna boka, možda čak i na štoperu, u srcu veznog reda, gde se još traži Motin naslednik, a zbog fijaska sa Adrijenom Rabioom potreban je još jedan igrač na tom mestu. Erik Maksim Čupo Moting se pokazao da nije kvalitet za PSŽ, pa je moguće da će biti potrebe da se nađe još jedan napadač.

Rekonstrukcija je potrebna, hitno...

Foto: Reuters