Unapred osuđeni

Umesto centaršuta - saopštenje.

Dok se čeka gol - replika.

Tamo gde narod priželjkuje da vidi dribling - Tviter objava o nekom sudiji.

Pretvorio se (kao da nije bio?!) poslednjih dana srpski fudbal u arenu besmisla. Pljušte optužbe na sve strane, stvoren je ambijent savršenog haosa, pogodno tle za malverzacije i šta god sutra na Čairu, kazaće nam ovi ili oni - pa znali smo, jesmo li vam rekli?

Dok uoči utakmice Radnički – Partizan, krucijalne za rasplet prvenstvene trke, lete optužbe s jedne na drugu sranu Topčiderskog brda, malo se u rat večitih umeša FSS, malo i Nišlije, pita li (se) neko kome je do sporta stalo kako je onima koji bi trebalo sutra da igraju. Imaju li ti momci pravo na, recimo, grešku? Još bitnije: smeju li da daju gol, a da za to ne budu osuđeni? Da li im je dozvoljeno da budu sportski drski, da pobede? Ko god.

Koliko je zatrovan vazduh u fudbalskoj Srbiji stiče se utisak da niko ne bi oprostio, na primer, Nemanji Stevanoviću da primi gol. „Ma, zvezdaš je, poturili ga“, garant bi se javile sveznalice. Niko ne bi verovao da je regularno ako ga za trijumf gostiju da Uroš Đurđević. „Namešteno, to se znalo još juče“, već čujemo glas na tribinama Čaira. Sme li Nemanja Kojić, onako sportski, najnormalnije, da se zaleti na odbranu bivšeg kluba? Još da mu presudi, da donese Radničkom pobedu... Ili da promaši zicer? Njemu je možda najteže, okreni-obrni ne ginu mu uvrede jedne od zainteresovanih strana, zaboravljajući da se bivši centarfor Partizana sad bori za treći klub.

Sme li taj klub, a nije Radnički bilo ko, da savlada crno-bele, a da ne bude po onoj „dobili su premije, zato ginu“. Šta treba – da se skloni? Ima li pravo Leonardo da reši još jedan meč, a da kasnijim pregledavanjem snimka ne osude da je nekog zgazio, udario? Ima li Partizan pravo da pobedi i da posle toga niko ne kaže: „Čekaj, ukrali ste nam aut, faul, korner...?“ Smeju li crno-beli da osvoje tri boda?

Pita li neko te igrače kako izgleda priprema za utakmicu posle koje će ih sigurno optuživati da su „namestili“, da su se „sklonili“, da su „dobili premije“, da su „igrali za drugoga“, da su „dopišite sami“... Izbor je veliki.

Teško je oteti se utisku da bi nastao užas – kako na tribinama, tako u Nišu, verovatno i u Beogradu – da gol za, na primer, 1:0 (bilo za koga) – padne u nadoknadi vremena. A zar baš to nije u slavu fudbala? To kad ga Serhio Ramos daje u finalu Lige šampiona za produžetak, to kad Leo Mesi pokori Madrid 13 sekundi pre kraja ili ono kad Kun Aguero u petom minutu posle 90. prevari celu odbranu nezainteresovanog Kvins Park Rendžersa i, u poslednjoj utakmici sezone, donese titulu Mančester Sitiju.

Koliko smo daleko od takvog scenarija?

(Foto: STAR SPORT)