Antoni iz Betisa: Favela moje gorivo! Ne razmišljam o Zlatnoj lopti, hoću na još jedan Mundijal

Kad pojuri loptu navijači doslovce ustaju sa sedišta. Znaju da će se nešto desiti. Ne mogu da garantuju hoće li se akcija okončati golom ili asistencijom, ali Antoni je fudbaler koji garantuje zabavu. Bilo da je reč o driblingu, trku, proigravanju... Ono što je prikazao otkako je promenio sredinu, napustio Mančester junajted i oživeo u sportskom smislu u dresu Betisa je zapanjujuće.

Proletos je bio jedan od barjaktara plasmana Andalužana u finale Lige konferencije, vodio tim ka još jednom proboju u Ligu Evrope, a onda čekao od kraja prošle sezone maltene do poslednjih minuta letnjeg prlelaznog roka da se Mančester junajted (sa kojim je bio pod ugovorom) dogovori sa Špancima i dozvoli mu da karijeru nastavi tamo gde izgleda ubedljvije nego na Old Trafordu.

Antoni iz Betisa liči na Antonija iz Ajaksa u koga se zaljubio fudbalski svet. Sad ga vole i mimo zeleno-belog dela Sevilje.

„Veoma sam srećan što sam se vratio. To je odluka koju sam želeo, a htela je i moja supruga. Leto je bilo veoma teško, ali u trenucima kad prolazim kroz takve stvari u životu, uvek se setim najtežih perioda provedenih u faveli, na primer. Morate biti uporni. Radio sam naporno kako bi se pripremioza ovaj trenutak“, istakao je Antoni u intervjuu za madridski As.

Da li ste ikada pomislili da neće doći do dogovora klubova, odnosno transera?

„Na kraju sam razmišljao i o tome. Naravno, bilo je malo strašno što nisam mogao odmah da se vratim. Betis je bio klub u kome sam želeo da budem sve vreme. Bez obzira na izazove, na kraju sam ovde i veoma sam srećan“.

Često Antoni želi da se seti odrastanja u faveli i siguran je da mu je to pomoglo da očvrsne.

„Uvek pričam o tome, jer sam tamo mnogo toga prošao i naučio. Reč „favela“ uvek piše na mojim kopačkama i volim je. Samo moja porodica i ja znamo kroz šta smo tamo prošli. Na odmoru idem da vidim prijatelje. To je kao pogonsko gorivo. Kada sam tamo, osećam se kao da sam se vratio u detinjstvo, što je veza koju nikada ne želim da izgubim“.

Zimus je, čim sam došao, osetio da će u Sevilji biti srećan.
„Iako je to bilo samo na četiri ili pet meseci, osećao sam se kao kod kuće od prvog dana. Betis je uvek bio moj prvi izbor. Stizale su dobre ponude u međuvremenu, mnoge od njih su bile samo razgovori, a ne pravi predlozi. Znao sam koliko mi je važno da budem u Betisu. Zvao je Atletiko Madrid, kao i drugi klubovi, ali nije odmaklo dalje od razgovora. Zvanična ponuda koju sam dobio od Betisa je ona koju sam sve vreme čekao. Znao sam da će čelnici učiniti sve što je moguće da me vrate. Borili su se neprestano“.

Govorilo se da ste 40 dana proveli u hotelu.
„Bio sam uporan. Nisam radio ni za koga tamo, samo za sebe. Morao sam da budem dobro. Bio sam sa tatom i imao sam i prijatelje, poput Mateusa Kunje (iz Vulverhemptona prešao letos u Mančester junajted, op. au). On je želeo da igram sa njim u Junajtedu, ali situacija je već bila veoma teška. Nisam mnogo razgovarao sa Rubenom Amorimom. Morao sam da poštujem njegovu odluku da treniram odvojeno od grupe. Brinuo sam se o sebi tako što sam kvalitetno trenirao iako sam bio mimo tima. Posle tri meseca, igrao sam 90 minuta, to je rezultat onoga na čemu sam radio“.

Između ostalog i zbog poverenja Manuela Pelegrinija.

„Svi igrači imaju dobar odnos sa Čileancem. Odličan je trener, znamo njegove uspehe, a kao ličnost je svima nama poput oca. Važno je imati takvog trenera, koji razgovara sa svima. Kada je takav, neizbežno je da ćemo izaći na teren da se potrudimo za njega. Znam da mu ugovor ističe narednog leta, to je između kluba i nejga. Želimo da Pelegrini ostane, ali ne pričamo o tome u svlačionici. Mi smo porodica“.

(AFP)

Da li Antoni razmišlja o povratku u brazilsku reprezentaciju, za koju je prethodni put igrao martta 2023, u kontrolnom susretu sa Marokom?

„Nositi dres reprezentacije je san i važno je biti deo selekcije. Igrao sam na jednom Svetskom prvenstvu i sanjam da ponovo igram na još jednom. Trudim se svakodnevno i nastaviću to da radim jer je san vratiti se. Karlo Ančeloti razgovara sa svim kandidatima, veoma je dobar trener i sjajna osoba. Mislim da će se stvari završiti dobro. Svestan sam da je konkurencija u napadu ogromna (Vinisijus, Rodrigo Martineli), ima sjajnih igrača, ali bilo je sjajnih pojedinaca i kada sam išao na Mundijal. Neće biti ništa drugačije ni sad.

Izdvojio je četvoricu fudbalera na koje se ugledao tokom karijere.

„Ronaldinjo i Nejmar su moje reference... Onda sam igrao i sa Kristijanom Ronaldom, volim Mesija. Ima stvari koje volim da učim od Kristijana. Delili smo svlačionicu i dosta sam naučio. Ronaldo je među najboljima, osvojio je mnogo pojedinačnih nagrada, poput Zlatnih lopti, baš kao i Mesi. A Nejmar mi se čini kao najtalentovaniji igrač koga sam ikada video“.

Antoni ima tek 25 godina. Razumljivo bi bilo da još ima snove. Na primer, o osvajanju Zlatne lopte.

„To je životni proces. Trenutno ne razmišljam o Zlatnoj lopti. Razmišljam o tome da budem dobro, da stvari idem polako, ali nije nemoguće. Uvek moraš da sanjaš velike snove.“

Da li je svet upoznao najbolju verziju Antonija?

„Imam mnogo toga da poboljšam, ja sam osoba koja vredno radi i želim da dam 100 posto. Najbolja verzija sebe će doći tamo sa Betisom koji se bori na vrhu. San je da se plasiramo u Ligu šampiona, ali mnogo utakmica je pred nama, sezona je tek počela i moramo da nastavimo da osvajamo bodove. Osećam da je tim bolji nego onaj s proleća, imamo spremniji tim ove godine i zato mislim da ćemo se boriti za viši plasman. Razgovarao sam sa Iskom prošle nedelje... Kada sam bio u Engleskoj, pisao mi je da me čeka. A sada mu kažem da ja njega čekam. Svi znamo koliko je Isko važan, kao kapiten i kao igrač i sve ostalo. Nadam se da će se uskoro vratiti na teren. Što se tiče Lige Evrope, mnogi nas pitaju da li je cilj osvajanje pehara. Moramo da se borimo u svim takmičenjima u kojima učestvujemo, ali ne možemo da pričamo o tome da ćemo budemo šampioni u svemu. Moramo da ostanemo skromni i da nastavimo da radimo“.

Koliko god sad bio dobar, uvek će ostati pitanje kako nije prošao u Premijer ligi, gde ga je Erik ten Hag doveo po ceni od 95.000.000 evra. Možda je baš visina obeštećenja bila prepreka njegovom razvoju. „Ne! Desile su se stvari koje su takođe bile moja odgovornost. Postoje stvari koje ljudi ne znaju, koje se ne vide. Nisam bio samo loš u Mančesteru; bilo je i dobrih trenutaka, osvajao sam pehare. To je još jedno iskustvo u mom životu. Sad se osećam mnogo spremnije. Loše stvari kroz koje sam prošao u Engleskoj su me mentalno ojačale. Više brinem o sebi mentalno na planu psihologije i kada sam u dobrom raspoloženju, stvari se dobro odvijaju po mene“, istakao je Antoni za As.