Ben od srca zahvalan: Milojević mi je drugi otac! Mogao sam iz Zvezde u Francusku, ali…

Dođu i prođu igrači. Ali, ima onih koji se uvuku pod kožu. Takav je za Crvenu zvezdu bio Mohamed el Fardu Ben. Proveo je pet godina na Marakani i postao jedan od najboljih stranac koji su oblačili crveno-beli dres.

Napustio je klub pre dve zime posle bezmalo 200 odigranih utakmica, postignuta 83 i nameštenih 47 golova. Šest puta prvak Srbije, dva puta osvajač kupa, plus najbolji strelac u kvalifikacijama za Ligu šampiona – malo li je? Ostavio je dubok trag, Topčidersko brdo bilo mu je izuzetno važna stanica u karijeri, a Vladan Milojević skretničar na fudbalskom putu.

Mohamed el Fardu Ben je u velikom intervjuu za Mpalodofatses govorio o odnosu sa Vladanom Milojevićem, na koga gleda kao na drugog oca, ali i o počecima, igranju za Olimpijakos i druge grčke timove, danima u Crvenoj zvezdi i ponudama koje je imao pre no što je otišao na Kipar i pre no što se vratio u Srbiju i obukao dres pančevačkog Železničara.

Kada ste počeli da igrate fudbal?
„Počeo sam kada sam imao tri ili četiri godine, jer je moj otac bio fudbaler, ali nije bio profesionalac. Bio sam pod njegovim uticajem“.

Kakvo vam je iskustvo sa Ligom 2 i Avrom?
„Zaista je lepo početi od tog nivoa u Francuskoj. Liga je bila prilično jaka, tako je da za mlade igrače poput mene, najbolji koji sam mogao da imam u karijeri“.

Kako je Grčka ušla u vaš život i kako je došlo do toga da dođete u Veriju?
„Istekao mi je ugovor sa Vankuverom, imao sam neke prijatelje koji su igrali u Grčkoj. Pozvali su me i upitali da li bih bio zainteresovan da igram u grčkoj ligi. U to vreme sam znao da su Olimpijakos i Panatinaikos veoma dobri timovi, takođe sam znao da je liga dobra, pa sam doneo odluku da dođem i igram u Grčkoj. Od prvoga dana mi je cilj bio da igram za jedan od najboljih timova u toj zemlji, ali u tom trenutku sam imao ponudu Verije i napravio sam taj korak kako bih kasnije prešao u veći tim. Za mene je to bio pravi klub, definitivno klub u koji je trebalo da odem. Znao sam da ću imati minutažu i da ću moći da se pokažem pred najboljim timovima. Do tada sam igrao u francuskoj Ligi 2 i nisam bio veliko ime koje bi privuklo interesovanje najboljih u Grčkoj. Verija je bila najbolji izbor za mene. Proveo sam tamo dve divne godine i to mi je bilo najvažnije u datom trenutku“.

Imali ste dinamičan početak, postigli ste 15 golova u prvoj sezoni.
„Da! Sve mi je išlo dobro tada. Bio sam fokusiran na fudbal. Kao što sam vam rekao, cilj mi je bio da igram za najbolji tim. Dakle, trudio sam se da dam sve od sebe i postignem mnogo golova“.

Jeste li posle te prve sezone imali ponudu nekog od najjačih grčkih klubova?
„Pratili su me timovi iz Grčke, Belgije i Holandije, imao sam tri ponude, ali sam odlučio da ostanem u Veriji i izbegnem pravljenje pogrešnog koraka u karijeri“.

Nakon druge sezone u Veriji ste potpisali za Olimpijakos, alis te se tokom letnjih priprema ozbiljno povredili. Kako ste se nosili sa time?
„Bilo mi je veoma teško. Kada je stigla ponuda Olimpijakosa, nije bilo druge opcije u mojoj glavi. Olimpijakos je bio šampionski tim, igrao je u Ligi šampiona i bio sam veoma srećan zbog potpisa. Nažalost, doživeo sam povredu, zbog koje sam van terena bio šest ili sedam meseci. Bilo je teško, ali sam uspeo da se vratim i budem bolji“.

(©Starsport)

Kako je povreda uticala na vaše mentalno zdravlje?
„Svakome teško pada kada se povredi i bude toliko van terena. Imao sam sreću da su porodica i prijatelji bili uz mene. Olimpijakos mi je mnogo pomogao, bila je to jedna od dobrih stvari koje su mi se dogodile. Obezbedili su mi najboljeg lekara i brinuli se o svemu dok sam bio povređen. Imao sam sreće što su uslovi bili takvi, pomoglo mi je sve to da se što pre vratim u akciju“.

Olimpijakos vas je poslao na pozajmicu u Panionios. Kakva iskustva nosite odatle?
„Bilo je sjajno! Kada sam se vratio iz povrede, nisam bio spreman da igram na nivou na kome je Olimpijakos igrao. Sledeći korak je bio da odem u tim u kome bih mogao da igram. Panionios je bio lak izbor za mene. Poznavao sam trenera, bio je u Atini, tako da mi je sve bilo dosta lakše. Taj period bio je neverovatan. Ispisali smo klupsku istoriju, imali smo sjajan tim i bilo mi je važno da odem negde gde ću imati punu minutažu. Sezonu smo završili veoma dobro, postigao sma dosta golova i igrao sam dobro“.

Jeste li očekivali da epizoda u Panioniosu bude tako uspešna, pošto su finansijski problemi postojali?
„Znao sam da postoje problemi, ali kada smo počeli da igramo – videli smo da imamo dobar tim. Seli smo svi zajendo i rekli da treba da se fokusiramo na sebe, da damo sve od sebe. Na kraju smo bili zadovoljni. Meni je bilo lakše nego drugima, jer sam bio na pozajmici, Olimpijakos je plaćao moj ugovor“.

Šta mislite da je bilo ključno da biste izašli u Evropu?
„Igrači i trener su bili veoma važni. Trener Milojević je bio uspešan, a imali smo i mlade igrače koji su želeli da dokažu da vrede i da su sposobni da se takmiče na najvišem nivou. Ta kombinacija bila je veoma dobra“.

Vladan Milojević vas je kasnije trenirao u Crvenoj zvezdi, kakvo mišljenje imate o njemu?
„Za mene je on drugi otac. Prvi put smo se sreli u Panioniosu, naša saradnja bila je neverovatna. Stvorila se veza između nas. Toliko dobru godinu sam imao u Panioniosu, da mi je rekao da ću mu biti prvi izbor kada ode u drugi tim. Tako je i bilo. Važno mi je da mogu da se oslonim na trenera. Verovao je u mene i terao me da igram najbolje što mogu. Kada imate takav odnos, želite da date sve za njega, da mu vratite ono što je on vama dao. On je veoma važna osoba u mom životu“.

(©Starsport)

Vratili ste se u Olimpijakos, dobili ste malo prostora u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Čak ste uspeli da postignete prelep gol protiv Partizana. Čega se iz tog perioda sećate?
„Bili su to najbolji trenuci za mene u Olimpijakosu. Igrali smo kvalifikacije za Ligu šampiona, igrali smo jako dobro i na kraju smo uspeli da se kvalifikujemo. Klub se vratio u grupnu fazu Lige šampiona posle godinu dana odsustva, bilo je to bitno. Ostvarili smo cilj koji smo zacrtali na početku sezone, a meni je podjednako važno bilo da dokažem ekipi da može da računa na mene, kao i da treba da dobijem više vremena na terenu“.

Jeste li očekivali da će vas Olimpijakos prodati?
„Ne, nisma to očekivao. Mislio sam da ću potpisati novi ugovor. To je ono o čemu sam razgovarao sa Olimpijakosom. Ali, to se nije dogodilo. Ponekad je život takav. U tom trenutku sam zaista želeo da ostanem, no to se nije dogodilo. Kada sam shvatio da više neću dobijati priliku da igram, bilo je pravo vreme da odem u drugi tim u kome ću to moći. Cilj mi je bio da igram sve više i više“.

Pretpostavljam da se sve dešava sa razlogom. Kakva iskustva nosite iz Crvene zvezde?
„Već sam igrao u kvalifikacijama za Ligu šampiona sa Olimpijakosom i prošlo je dobro, pa je sa Crvenom zvezdom bilo drugačije. Imao sma više sikustva, takođe sam postigao mnogo golova u kvalifikacijama. Bio sam ponosan i srećan. U to vreme Crvena zvezda nije bila kao sada. Nije igrala u Ligi šampiona godinama i taj trenutak bio je važan za klub. Bilo je neverovatno“.

Dali ste gol u grupnoj fazi Lige šampiona protiv Napolija. Da li vam se toga dana ostvario san?
„Da, naravno! Kao dete gledate fudbal na televiziji, vidite velike timove, to takmičenje i želite da igrate u Ligi šampiona. Kada znate da možete da igrate i dajete golove protiv timova kao što je Napoli, veoma ste srećni i ponosni. Za mene je to bio sam. Trenutak koji definitivno neću zaboraviti“.

Jeste li tokom boravka u Crvenoj zvezdi imali ponude ili predloge da se vratite u Grčku? Ili negde drugde da odete?
„Imao sam ponudu jednog francuskog kluba, ali nije bila onakva kakvu sam očekivao. Bio je to tim koji se borio za ispadanje. Imao sam i šansu da se vratim u Grčku i igram za AEK, međutim, nije se dogodilo. Išlo mi je veoma dobro u Crvenoj zvezdi i nisam želeo da idem negde gde bih ponovo morao da se borim za mesto u startnoj postavi. Bilo mi je draže da ostanem gde sam srećan. Zato sam odlučio da ne idem iz Crvene zvezde“.

(©Starsport)

Ove sezone igrate za Železničar iz Pančeva, kako ste doneli odluku da tamo nastavite karijeru?
„Bližim se kraju karijere, pa sam želeo da ne igram u timu u kome je veliki pritisak kao u Crevnoj zvezdi. Želeo sam da igram tamo gde mogu da dajem savete mlađim igračima. Dobio sam ponudu i odlučio da se vratim u Srbiju. Ligu poznajem, a grad je blizu Beograda. Klub ima prilično dobar projekat. Plan im je da igraju u evropskim takmičenjima, kroz nekoliko godina i u Ligi šampiona. Želim da im pomognem da ostavre ciljeve“.

Razmišljate li šta ćete da radite nakon penzionisanja?
„Još ne. Ali, taj dan će doći i moraću da razmislim. Voleo bih da nešto radim vezano za fudbal. Toliko godina sam fudbaler i prirodno je da budem deo fudbala“.

Koji savet bi dao mladom igraču koji želi profesionalno da se bavi fudbalom?
„Da veruje. Fudbal nije lak. Moraš da se boriš svaki dan, moraš da pokažeš kvalitet i da veruješ. Moj cilj je bio da igram u velikom klubu i da budem deo velikih takmičenja, a igrao sam u Ligi šampiona, Ligi Evrope i na međunarodnim turnirima“.

Jesi li ponosan na ono što si uradio i što si postao?
„Jesam, 100 odsto. Iz male zemlje sam došao u Evropu i nikada nisma mislio da ću postati igrač za velike timove. Kada dođete iz Afrike, ne mislite da ćete ispuniti sve ciljeve. Mladi ja bi bio ponosan na starijeg mene i sve što sam postigao“.