Buongiorno Italia: Haos od prelaznog roka u Seriji A

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Rima)

Povreda Romelua Lukakua napravila je novi potres na italijanskoj fudbalskoj pijaci. Osim Juventusa, Milana, Rome i Atalante i Napoli sada mora da traži špica. Ako dijametar proširimo i na krilne napadače, onda valjda dodati i Inter koji nije odustao od Lukmana.

Par dana pre početka prvenstva, ako izuzmemo Lacio iz poznatih razloga, svi veliki italijanski klubovi su u problemu. Na jednoj strani imaju po nekoliko igrača viška sa velikim platama, a nedostaju im pouzdani starteri na ključnim pozicijama.

Đan Pjero Gasperini je najglasniji među trenerima kada su u pitanju žalopojke. Trener Rome je treći put u tri nedelje javno kritikovao dosadašnji učinak kluba na fudbalskoj pijaci. Gasperinijeve pritužbe nailaze na odobravanje navijača, ali stavljaju u veoma nezgodan položaj sportskog direktora Rikija Masaru. Gasperini s jedne strane pretenduje da dobije još petoricu igrača, a s druge – izjavama, ali i doziranjem minutaže igračima na pripremnim utakmicama – u dobroj meri, svesno ili nesvesno, minira napore kluba da proda fudbalere koji nisu neophodni za projekat.

Između trenera Rome i uprave kluba došlo je do kratkog spoja. Gasperiniju je obećana postepena revolucija tima u dva čina, prvi ovog leta, a drugi sledećeg. Bivši kormilar Atalante prihvatio je uslove, međutim, kako je vreme prolazilo tokom priprema postajao je sve nervozniji i uznemireniji.

Vlasnici Rome, familija Fridkin, nemaju problema sa novcem, ali klub ima sa finansijskim fer-plejom, zbog čega se potezi vuku u određenom smeru: podmlađivanje tima i smanjenje ukupnog iznosa plata. Dva pravca delovanja s ciljem da se stavi tačka na problematiku finansijskog fer-pleja.

Roma, da bi ispunila zahteve Gasperinija, mora da proda nekoliko startera. Među njima su najozbiljniji kandidati za „žrtvovanje“ Kone i Endika. Gasperini je dao zeleno svetlo za prodaju Konea, dok mu se Endika od početka ne sviđa kao solucija za trojnu defanzivnu liniju.

Ruku na srce, Gasperini bi se vrlo rado otarasio Dibale i Pelegrinija, ali i Dovbika. Imajući u vidu plate trojice fudbalera, klub je na istoj liniji sa novim trenerom, jer bi bez njih trojice iznos plata bio drastično smanjen, budući da njih trojica koštaju oko 35.000.000 evra kasu kluba, gotovo trećina ukupnog iznosa plata otpada na njih.

Prodaja Konea bila je praktično dogovorena sa Interom, ali je pobuna na društvenim mrežama navijača Rome, koji su bukvalno zatrpali sve naloge Dana i Rajana Fridkina napadima i uvredama, naterala vlasnike da stave veto na prodaju igrača. Novim istupom Gasperinija posle utakmice sa Neomom u Frozinoneu, Kone je ponovo u igri da bude prodat. Jednostavno, ako Roma želi da dovede igrače koje Gasperini traži, mora da proda veznog igrača francuske reprezentacije.

Na spisku želja šefa struke Đalorosih nalaze se, pored Bejlija i Sanča u ulozi krilnih napadača, zamena za Dovbika u špicu napada, alternativa za Anhelinja na levom boku, vezni igrač sa izraženim defanzivnim kvalitetima i zamena za Endiku.

Kone može da donese miraz od 40.000.000 evra, dok bi Endika mogao da doprinese sa 30.000.000. Sa 70.000.000 na raspolaganju Roma može prilično da pojača svoju formaciju. Naravno, ostaje otvoreno pitanje Dovbika, budući da je neophodno prodati ili poslati na pozajmicu Ukrajinca da bi došao novi prvi špic.

MILAN IZMEĐU HOJLUNDA I VLAHOVIĆA

Luka Modrić na meču Milan - Bari (Reuters)

Sportski direktor Milana Igli Tare potvrdio je da radi na dve piste za dovođenje novog centarfora. Jedna vodi ka Dušanu Vlahoviću, druga ka Rasmusu Hojlundu. Maks Alegri, nije tajna, više bi voleo Vlahovića, ali angažovanje našeg reprezentativca je veoma komplikovano i proizvelo bi nove probleme.

I pored toga što bi Dušan imao manju platu nego u Juventusu, ona ne bi bila manja od 7.000.000 evra i bio bi najplaćeniji igrač Rosonera. Budući da će klub morati da obnovi nekoliko ugovora fudbalera koji ističu sledećeg leta ili 2027. godine, Vlahovićeva primanja bi neizbežno dala alibi tim igračima da traže više od sume koju Milan planira da odobri. Vrlo je verovatno da bi u tom scenariju i Leao – koji prima 5.000.000 plus bonuse kojima se približava granici od 7.000.000 – zakucao na vrata da traži povišicu.

Sa Hojlundom je stvar mnogo jednostavnija što se tiče novca – Danac prima oko 4.000.000 evta godišnje, ali ne želi da napusti Mančester junajted. Odnosno, bolje rečeno, ne želi da ode na pozajmicu. Uslov Hojlunda da pristane na transfer je definitivna prodaja odmah ili pozajmica sa obaveznim otkupom. Imajući u vidu iskustva svojih prethodnika u Junajtedu, bivši centarfor Atalante ne želi da bude kao „poštanski paket“ svakog leta koga Mančester šalje na drugu destinaciju.

Tu nastaje problem sa Junajtedom. Englezi bi hteli da pošalju Hojlunda na pozajmicu – koštala bi Milan oko 5.000.0000 evra i Rosoneri ne prave problem oko tog zahteva – ali za otkup, pogotovo obavezni, traže najmanje 45.000.000 evra. Previše, po mišljenju Milana.

Milan može da čeka, jer Alegri ima rezervnu opciju sa postavkom 3-5-2 u slučaju da ne dođe centarfor koga traži. Leao se nije samo odlično snašao u novoj ulozi centarfora, već se i prilično zabavlja da igra u njoj. Povreda protiv Barija nije ozbiljne prirode i u Milanelu se nadaju da će Portugalacv početi meč sa Kremonezeom.

LUKAKUA STIŽU GODINE

Povreda Romelua Lukakua je teža nego što se mislilo, biće potrebni novi medicinski pregledi, uključujući i hirurške. Belgijanac, po svemu sudeći, neće biti na raspolaganju nekoliko meseci i, budući da mu je potrebno više vremena da uđe u formu i ritam utakmica, Napoli praktično do januara neće imati Lukakua u maksimalnom izdanju.

Belgijanac ima 32 godine i, budući da je svoju karijeru gradio na fizičkoj snazi, ušao je u veoma senzibilan period za napadače njegovog tipa, kada moraju da pronađu novi način igre ili rizikuju da siđu vrlo brzo sa glavne fudbalske scene. Lukaku je već u prethodnoj sezoni počeo neku vrstu „prekvalifikacije“ kako bi produžio svoju karijeru, prvi put u njegovoj imao je gotovo istovetan učinak kao golgeter i asistent.

U Napulju su već počeli da traže zamenu, jer Lorenco Luka nije dovoljan, s obzirom da Azuri igraju na tri fronte. Među imenima koja se pojavljuju ima onih koji se više vezuju za pozajmice i privremena rešenja, ali i onih koji bi mogli da ostanu na duže vreme i budu deo novog pobedničkog ciklusa. Među najčešće spominjanim imenima su Zirkze, Mateta, Krstović i Dovbik.

INTER I ATALANTA, OD LJUBAVI DO MRŽNJE I NATRAG

Bizaran je odnos Intera i Atalante. Dva kluba su „zakrvila“ oko Ademole Lukmana. Bergamski idu toliko daleko da nisu hteli da odgovaraju na pozive i mejlove Intera za Lukmana, a kada je stigla ponuda glatko su je odbili, ne navodeći nijednog trenutka – uprkos Introvim zahtevima – cenu za koju su spremni da prodaju Nigerijca.

Lukman je i dalje u Londonu, trenira sam i čeka da se dva kluba dogovore, a što se tiče njega – odluku je već doneo: samo Inter.

I dok Lukman postaje sve više slučaj, ušli smo u treću nedelju od trenutka kada je Nigerijac prestao da se pojavljuje na treninzima u Zingoniji i od kada se više ne viđa u Bergamu, a Inter i Atalanta su se dogovorili oko transfera Zjelenskog za manje od 48 sati.

Inter je pre dva meseca iskoristio pravo otkupa Zalevskog za 6.500.000 evra od Rome i prodao ga ovog vikenda za 17.000.000 Atalanti, ostvarivši veoma unosnu plusvalencu od 10.500.000 evra.

Visina transfera poljskog reprezentativca proizvela je lavinu komentara i sumnji – od onih da se radi o predigri za kupoprodaju Lukmana i omogućavanje ostvarivanja plusvalenci dva kluba.

Čelnici Intera i Atalante kategorički demantuju navode da je transfer Zalevskog vezan za Lukmanov, odnosno da su dve operacije potpuno odvojene.

Interesantno je da je Atalanta kupila Zalevskog za istu cifru za koju je prodala Ruđerija Atletiku Madridu, a dvojica igrača su i isto godište – 2002.

U međuvremenu, Inter, osim što prati situaciju sa Koneom, počeo je ozbiljno da traži centralnog defanzivca, jer su shvatili da je rizično krenuti u sezonu sa Ačerbijem u 37. godini života. Mečevi sa PSŽ-om i Barselonom (važan gol je maskirao predstavu Ačerbija) pokazali su da Frančesko ne može da se nosi sa brzim i okretnim igračima iz velikih evropskih klubova. U Seriji A još uvek može da funkcioniše, ali ne i u Ligi šampiona protiv top klubova. Isto važi i za De Fraja, koji ima nekoliko godina manje. Na nišanu Marote i Auzilija su dvojica Francuza – Sole iz Udinezea i Bade iz Sevilje.