Buongiorno Italia: Serija A želi petog predstavnika u Ligi šampiona

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Tri dana evropskih kupova sa skorom od četiri pobede, dva remija i samo jednim porazom (Napoli je nezasluženo izgubio od Real Madrida), rasplamsali su nade na Apeninskom poluostrvu da mogu da se izbore za petog predstavnika u Ligi šampiona. Podsetimo dve zemlje koje završe na prva dva mesta na UEFA koeficijent listi imaće pravo na dodatno mesto u Ligi šampiona.

Rezultati, i pre svega igra, italijanskih klubova na startu ove sezone su pokazali da timovi Serije A mogu da se nadaju približno uspešnoj evropskoj sezoni kao što je bila prethodna (Italijani su imali pet polufinalista i tri finaliste).

Retko smo viđali prethodnih godina da italijanski klub dominira nad engleskim kao što je to bio slučaj sa Milanom u meču sa Njujkaslom. Napoli je bio više nego ravnopravan rival Real Madridu. Inter je protiv Benfike ličio na Mančester Siti Pepa Gvardiole, pogotovo po lakoći s kojom stvara šanse. Lacio i pored toga što posrće u prvenstvu u Ligi šampiona na karakter, kao da je stalni učesnik najprestižnijeg takmičenja, osvaja bodove.

Da se ne lažemo, pre par godina, Inter bi sa mukom pobedio Benfiku, Milan bi bio zadovoljan a ne razočaran sa dva boda protiv Njukasla i Borusije Dortmund, Napoli bi izgubio bez mnogo priče od Real Madrida, a Lacio bi umesto četiri imao maksimalno jedan bod iz mečeva sa Seltikom i Atletiko Madridom.

Prisustvujemo veoma interesantnom fenomenu. Klubovi Serije A svesni da ne mogu finansijski da pariraju timovima Premijer lige, plus Real Madridu, Barseloni, PSŽ-u i Bajernu, postali su kreativni i forsiraju mlade fubdalere, Italijane i one koji su ponikli (bez obzira na etničku pripadnost) u njihovim redovima ili klubovima satelitima.

Dimarko, Lautaro Martinez, Bastoni, Barela u Interu, Kalabrija, Leao u Milanu, Di Lorenco, Kvarachelija u Napoliju, u Laciju imamo ček sedam reprezentativaca Italije (Provedel, Romanjoli, Kazale, Lacari, Rovela, Zakanji, Imobile), Romin kapiten Lorenco Pelegrini je rimsko dete, a tu su i Bove, Zalevski, i Pagano (zapamtite to prezime), Atalanta je već godinama rasadnik talenata, ne pamti se kada su na jednoj međunarodnoj klupskoj utakmici dva italijanska defanzivca postigli golove (Skalvini i Ruđeri protiv Sportinga).

Inter je demonstrirao da je ozbiljniji i bolji tim nego što je bio prethodne sezone uprkos promeni gotovo polovine tima (u odnosu na finale u Istanbulu deset igrača je promenjeno). Ko je forsirao priču da je Inter u prošloj LŠ stigao do finala samo zahvaljujući sreći na žrebu mogao bi da bude demantovan već sledećeg proleća.

Milanova letnja kampanja pojačanja bi bila savršena da su doveli centarfora sposobnog da zatrese mrežu barem 15-20 puta u sezoni. Međutim, ako Leao bude igrao u kontinuitet kao u drugom poluvremenu protiv Lacija i Borusije Dortmunda ni taj nedostatak neće biti vidljiv.

I Napoli ima samo jednu slabu tačku, takođe posledica lošeg izbora gazde i uprave kluba u prelaznom roku, to je odeljenje centralnih bekova. Istorija se ne piše sa „ako“, ali da je De Laurentis bio hrabriji i da je odrešio kesu za adekvatnu zamenu Kima u odbrani, Azuri bi imali tim da napadnu Ligu šampiona i za odbranu skudeta.

Lacio je pokazao neverovatan karkater u Ligi šampiona. Kao u sezoni kada su Nebeskoplavi zamalo postali prvaci Italije - mnogi veruju da nije bilo Kovida-19 da bi se Lacio u proleće 2020. godine okitio titulom prvaka – ponovo rešavaju mečeve u sudijskoj nadokandi vremana. Golovi Provedela protiv Atletika i Pedra protiv Seltika nisu ni slučajnost ni sreća već logična posledica za tim koji se ne predaje i veruje do kraja u pobedu.

Generalno gledano posle dva kola Lige šampiona, koja su po pravilu u prošlosti bila prilično obeshrabrujuća za Italijane, sva četiri tima su u dobroj poziciji da prođu u sledeću fazu takmičenja.

U Ligi Evrope, Roma i Atalanta su na dobrom putu da osvoje prva mesta u svojim gurpama i da sebe poštede dodatnih opterećenja u februaru, dok i Fjorentina uprkos kiksu protiv Ferencvaroša, ima sve regularne karte da osvoji prvi mesto i pored trenutnog zaostatka za Mađarima i Genkom.

Kada se podvuče crta, Italijani bi mogli da izbace iz trke favorizovane klubove Premijer lige, tim pre što je Mančester Junajted ponovo u vrtlogu krize, Arsenal se ne snalazi najbolje na povratku u LŠ, snagu Njukasla ćemo videti u dvoboju sa Borusijom Dortmund. Tako da je jedina sigurna karta Mančester Siti. Naravno, Španci su nedostižni, ne samo zato što imaju pet timova u Ligi šampiona. Nemci i Francuzi su, čini se, već izvan trke za dodatno mesto u LŠ.

VLAHOVIĆ NE IGRA DERBI?

Nemaju sreće Dušan Vlahović a ni Juventus na početku ove sezone. Bolovi u leđima srpskog reprezentativca su mnogo ozbiljnije prirode nego što se mislilo na početku, pre desetak dana. Posle klupe protiv Lećea, propuštenog meča sa Atalantom Vlahović neće, najverovatnije, uzeti učešće ni na derbiju sa Torinom.

Međutim, još više od odsustva Vlahovića, stručni štab Juventusa brine povreda Federika Kjeze. Za Vlahovića postoji kakva-takva alternativa, istina nije na visini, ali Milik može da posluži u posebnim situacijama. To nije slučaj sa Kjezom. Alegri nema fudbalera na raspolaganju koji bi mogao da bude prirodna zamene za krilnog napadača.

Vlahović i Kjeza su u ovom šampionatu postigli osam od 12 golova Stare dame i njihovo odsustvo je veliki hendikep. Međutim, Alegri može da se teši oporavkom Bremera i Kostića, za razliku od Jurića koji ne može da računa ni na najboljeg defanzivca Bonđorna a ni na njegovu zamenu Sazonova.

Filip Kostić bi trebalo da dobije šansu od prvog minuta ako Kjeza ne bude u top formi da počne meč. U Kontinasi su postali svesni da u formaciji 3-5-2, Kostiću sa Kjezom ispred fali prostora i terena da bi se razmahnuo. Osim Kostića, odsustvo Kjeze bi mogao da iskoriste Jildiz ili Mireti koji su viđeni kao moguće solucije za napad Juventusa, odnosno kao ofanzivni plej igrači između veznog reda i špica Milika.

ŽIRU NE TRESE MREŽE, ALI NEMA ALTERNATIVU

Olivije Žiru je pronašao u Milanelu svoj fudbalski „zlatni gral“ mladosti. Francuski reprezentativac se zaustavio na poslednjim mečevima i nije uspeo da se upiše u listu strelaca. Međutim, njegove zamene nisu ubedljive i zato je uprava Milana donela odluku da ponudi Francuzu produženje ugovora do 2025. godine. To znači da će francuski centarfor nositi dres Milana do svoje 39 godine. Nije isključeno ni da pokuša da dostigne Ibrahimovića koji je dočekao petu deceniju života u dresu Rosonera.

Ipak, ostanak Žirua u Milanu ne znači da klub neće tražiti prvog centarfora. Naprotiv, produžetak ugovora Žiruu je deo strategije da Milan uloži novac u mladog i perspektivnog golgetera koji bi pod zaštitnim krilom Žirua mogao da stasa u top igrača.

NEMA MIRA U NAPOLIJU, SADA JE PROBLEM ZJELINSKI

Još se nisu strasti smirile oko Osimena, Kvarchelije i Marija Ruija (menadžer Portugalca je osuo javno drvlje i kamenje po Rudiju Garsiji koji drži na klupi njegovog klijenta) isplivao je na površinu i problem Pjotr Zjelinski.

Poljak je definitivno, preko svojih menadžera, stavio do znanja da neće da produži ugovor sa Napolijem pod uslovima Aurelija De Laurentisa, odnosno uz smanjivanje plate za 30 odsto. Poljski reprezentativac je rešen da ide na isticanje ugovora sledećeg juna i sa 30 godina će biti u poziciji da bira klub gde će da nastavi karijeru bez opterećenja da budući tim mora da plati obeštećenje za njegov transfer.

Sada je na potezu De Laurentis. Svi se pitaju da li će gazda Napolija biti pragmatičan, kao u slučaju Lorenca Insinjea, ili dogmatičan kao što je bio prema Miliku kojeg je izbacio iz tima.

Logika nameće prvo rešenje jer je početak sezone pokazao da je Zjelinski fundamentalno važan igrač Napolija na sredini terena.