Čekali smo tebe da ostvarimo jedan davni san

Brazil, sad ili ko zna kad. Odmah da podelimo utisak planetarne javnosti – teško će biti sad. Razlog je jasan: u aktuelnoj podeli snage i moći, Selesao ne pripada planetarnom vrhu. Bar pet selekcija se bolje kotiraju i ljubitelji fudbala ih vide kao favorite: Argentina je stigla na teritoriju Severne Amerike kao svetski, a Španija kao evropski prvak; Francuska je igrala dva finala na minula dva Mundijala i ima raznovrstan sastav da joj se mora verovati; Engleska je individualno toliko snažna da se s pravom ubraja među favorite, gde je opravdano i Portugal, sa moćnim timom.

A Brazil?

Brazil je uvek Brazil, čak i kad se muči u kvalifikacijama, kad nema kreativce kao nekad, kad svet sumnja s razlogom ili bez... Uvek budi pažnju i taj žuti dres neprestano izaziva leptiriće u stomaku, pa će utakmice gledati i Srbi, Islanđani, Kinezi... Svugde gde postoji televizijski signal ili dopire internet veza. Šta će(mo) videti, to je već pitanje na koje niko ne može da ponudi precizan odgovor. I svi će ne samo posmatrati nego pomalo i navijati da se najuspešnija reprezentacija otkako je stvorena lopta probije do završnice takmičenja.

Mada, Brazil već 24 godine nije podigao Zlatni globus. Od turnira u Japanu i Južnoj Koreji, kad je golovima Ronalda savladao Nemačku (2:0), četiri puta je ispadao u četvrtfinalu i jednom, na domaćem terenu 2014, u polufinalu u čuvenom stradanju baš od Pancer divizije (1:7). Da li je na osnovu bliske tradicije utemeljeno nadanje Brazilaca da u ovako žestokoj konkurenciji mogu na tron? Ne! Njihova nada je iracionalna, ali je baš zato – nada.

Dodajte na to da je na minulih pet Mundijala Brazil redovno završavao takmičenje posle sudara sa evropskim selekcijama (Francuska, Holandija, Nemačka, Belgija, Hrvatska) i postaće vam jasno da euforija, koje ima na ulicama Rija i Sao Paula, može lako da se konvertuje u razočaranje.

Kvota da će Brazil i Francuska igrati finale Mundijala je 23,00

Mada, Brazil ima makar dva aduta koja naciji od 213.000.000 stanovnika daju za pravo da netremice gleda ka Sjedinjenim Američkim Državama. Trofejnog Karla Ančelotija i mitskog Nejmara, bez obzira na to šta ljudi mislili o njemu, ali pogledajte samo kakvu histeriju izaziva i postaće vam jasno da se u njega kunu kao da je lično Isus Hrist iskočio iz grandiozne statue iznad Kopakabane.

Zato sve što se ovih dana piše i priča o Brazilu više vuče na emociju nego na razum. Srce te fudbalske nacije kuca za titulu, a mozak upozorava da ona nije moguća, da reprezentacija za nju još nije spremna, što se očitava i kroz reči Kazemira:
„Znamo da postoje timovi koji su ispred nas“.

Mnogi bi se saglasili sa ovom konstatacijom veziste Mančester junajteda, međutim, s druge strane, oni koji bezgranično veruju imaju na umu kolekciju trofeja Karla Ančelotija. I sam Italijan dobro je upamtio kako je Brazil, prethodni put kad je Svetsko prvenstvo igrano na teritoriju SAD, podigao pehar. Bio je tu, samo nekoliko desetina metara udaljen od Roberta Bađa kad je predvodnik tima Ariga Sakija (pomagao mu upravo Karleto) poslao loptu sa bele tačke negde u oblake iznad Pasadene i označio početak slavlja Selesaoa. Beše to leta 1994. Jedini član aktuelnog sastava koji bi mogao da se seća tog meča jeste treći golman Veverton, tad je imao samo šest godina.

Fudbal se drastično promenio. Između prošlosti i sadašnjosti, reprezentacija će pokušati da sačuva identitet i uprkos krizi na više nivoa probaće da još jednom zadivi svet, iako je ambijent oko nje čudan, protkan nikad skromnijim kvalifikacijama, političkim potresima u državi, promocijom prvog stranog selektora i „slučajem Nejmar“ koji se našao na spisku, iako je iz Ančelotijevih reči provejavalo da neće biti među odabranima.
„Raspoloženje je podeljeno“, hirurški precizno u razgovoru za Mozzart Sport skenira situaciju u otažbini Everton Luiz, nekadašnji vezista Partizana i čovek koji odlično razume puls brazilske ulice. „Ljudi vole reprezentaciju, ali su postali pomalo nepoverljivi posle nestabilnih igara i rezultata u južnoameričkim kvalifikacijama. San o šestoj tituli svetskog prvaka i dalje živi u svakom Brazilcu, ali ljudi sada žele da vide ubedljiv fudbal, a ne samo mitski dres koji sam po sebi ne pobeđuje nikoga“.

Brazil osvaja Mundijal, kvota 9,00

Reči beskompromisnog borca, koga smo dobro upoznali na našim terenima, a zna kako je igrati i na američkim, jer je bio član Real Solt Lejka u MLS ligi, savršeno se uklapaju u ono što je primetio Kazemiro. Uostalom, Brazil je osigurao plasman na Svetsko prvenstvo jedva. Sve je počelo institucionalnim haosom i političkom krizom unutar Brazilske fudbalske konfederacije koja je dovela do smene predsednika, a prelila se na teren gde je viđen najlošiji kvalifikacioni ciklus u istoriji ove zemlje.

Od šest selekcija iz tog dela sveta, koje su se našle na turniru, Brazil je završio kvalifikacije na petom mestu. Od 18 utakmica tokom dvogodišnjeg takmičenja izgubio je čak šest. Da bi se razumelo kakav je to pad: u 20 godina pre toga poklekao je samo pet puta zbirno u svim mundijalskim kvalifikacijama. Sad mu se desilo da pretrpi poraze od Argentine, Kolumbije, Paragvaja, Urugvaja, Bolivije, a na sve to je izgubio od Gaučosa i na Marakani. Kada je u martu 2025. pukla bruka u Buenos Ajresu, a aktuelni vladar sveta slavio ubedljivih 4:1, tadašnji selektor Dorival Žunior dobio je otkaz, javnost je zahvatila panika kao nikad pre i opravdano se postavljalo pitanje koje nikad nije, otkako je sveta i veka: da li će Brazil propustiti Svetsko prvenstvo?

Stvarno se desilo ono što nikad nije. Brazilci su reagovali tako što su na klupu reprezentacije promovisali prvog stranca. Ne bilo kog, već velikog Karleta, oko koga su obletali godinama. I napokon su ga „slomili“.

ANČELOTI UKINUO HAOS, STALNO MENJA, ALI IMA PROBLEM BEKOVA

(Reuters))

U 66. godini života, Italijan je prihvatio izazov koji je sam krstio „najvećim u karijeri“. Kako god da se završi ova misija, Ančeloti će ostati u galeriji velikana kao jedan od najboljih stručnjaka ikada, ali posle silnih uspeha na klupskom planu i njemu je, na neki način, potrebna potvrda na reprezentativnom. Aura, prepoznatljiv mir, autoritet i način na koji ume da smiri ego velikih zvezda u svlačionici omogućio je Brazilu da, ipak, privede kraju kvalifikacije spokojno. A da usput kreira sliku tima po sopstvenom nahođenju.
„Ančeloti je došao menjajući kompletan pristup: doneo je više taktičke organizacije, postao znatno zahtevniji i potpuno ukinuo kreativni haos na koji su igrači navikli. Sviđa mi se što je odmah prepoznao kako da koristi igrače, ali ono što javnost i dalje čeka da vidi jeste apsolutna doslednost i stabilnost protiv najvećih svetskih ekipa“, dodao je Everton Luiz.

Jedan gol menja sve! ⚽ Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️

Za nešto više od godinu dana provedenih na mestu glavnokomandujućeg, Ančeloti je toliko izmenio tim da bi cinici rekli da se ne zna ko će da igra. Mada, sam Karlo je eksplicitan i siguran u ideje, što se videlo posle kontrolnog meča sa Egiptom (2:1) kad je rekao da zna startnih 11 za premijeru protiv Maroka. E, sad, deluje čudno, međutim, istinito je: otkako je nasledio Dorivala Žuniora, nikad nije prepisao isti tim. Vodio je ekipu na 12 utakmica i svaki put nešto menjao. Najmanje jednog igrača. Nekad namerno, nekad da bi držao tenziju, jer želi da se svi osete bitnim, a nekad prinudno, jer su minulih meseci zbog povreda izostajali povremeno Alison, Rodrigo, Militao, Rafinja, pa i supertalentovani Estevao. Zato je morao neprestano da se prilagođava. I smućkao je ono što nikad ranije nije. Tim u startnoj formaciji 4-4-2, koji se tokom napada transformiše u 4-2-4, sa kvartetom ultraofanzivnih fudbalera koji, realno govoreći, nisu ljubitelji odbrane. Ako ste se dosad pitali zašto je Brazil tako očajno izgledao u kvalifikacijama, onda taj stil pojedinaca sugeriše da se baš i ne vraćaju da pomognu kolegama ako izgube loptu.
„S obzirom na profile igrača koje imamo na raspolaganju, verujemo da je najbolji model za nas da igramo sa četvoricom u napadu“, govorio je često Ančeloti.

Ozbiljni analitičari teško prihvataju ovu ideju. Možda može da prođe, ali deluje baš rizično. Posebno u eri modernog fudbala, gde svi igraju sve i gde se ne trpi zanemarivanje obaveza. Još na turnirskom tipu takmičenja, gde je često bitnije odbraniti se. Brazilci razmišljaju drugačije, u njihovoj genetici je da napadaju uvek i svuda. E, sad, takva postavka može da bude smrtonosna za rivale kad joj „sednu na kičmu“ Vinisijus, Rafinja, Paketa i Igor Tijago, ali i samoubilačka u onome što struka naziva „negativnom tranzicijom“, odnosno u trenutku kada se lopta izgubi. Brazil godinama pati od hroničnog nedostatka bekova vrhunske klase, pa nema ko da „krpi“, a još kad na širokom nebranjenom prostoru ostanu sami Kazemiro i Bruno Gimaraeš, ispada kao da to nije – to. Pre će biti da sistem nije u stanju da ih podrži.

Iz svega navedenog proizilazi zaključak da je ono što je nekada bila snaga Selesaoa, danas postala njegova najranjivija tačka. Navijačima koji su decenijama bili razmaženi bravurama Kafua, Roberta Karlosa, Marsela i Danija Alvesa, realnost izgleda pomalo zastrašujuće.
„To je rana koja krvari već duže vreme i mediji u Brazilu s pravom potenciraju taj problem“, objašnjava Everton Luiz taktičke probleme Ančetolijevog defanzivnog bloka. „Nedostaje nam levi bek svetske klase. Kada igrate sa četvoricom izrazito ofanzivnih igrača koji nemaju obavezu da se vraćaju duboko na svoju polovinu, levi bek ostaje potpuno izolovan na vetrometini. Svi protivnici to znaju i već u pripremi utakmice markiraju tu stranu kao primarnu zonu za napad“.

NAŠIM VEZISTIMA NEDOSTAJE MALO SMELOSTI

Everton Luiz (Star sport)

Inicijalno, desni bek Brazila bio je Romin Vesli, ali se situacija dramatično promenila kad se povredio protiv Egipta. Umesto njega je pozvan Ederson iz Atalante, koji još nije debitovao kod Ančelotija i godinu dana nije ni bio član tima. Levi je Aleks Sandro. Alternative su Danilo i Ibanjez, u nekim varijantama i centralni vezni Fabinjo za desnog, dok je Zenitov Daglas Santos pocija levo. I sve to deluje skromno u odnosu na ono što je Brazil imao nekad. Najviše zato što su u Ančelotijevoj formaciji bekovi važni, kako ne bi sav teret na sredini terena pao na Kazemira i Bruna Gimaraeša, jer bi onda članovi premijerligaških ekipa morali da rade dupli posao, da istovremeno kontrolišu centralnu zonu, sprečavaju kontranapade kroz sredinu, ali i da konstantno izlaze na bokove i krpe ogromne rupe koje nastaju kada bekovi odu previše napred ili kada ih protivnička krila brzinom potpuno izbace iz igre. Everton Luiz naglašava da taktički disbalans direktno guši kreativnost ekipe.
„Naš vezni red strahovito pati, jer je primarno fokusiran na zaštitu odbrane i krpljenje bokova. Kazemiro i momci imaju ogroman defanzivni kvalitet, ali zbog tog preopterećenja pati kreacija. Nedostaje im malo više smelosti, karakterističnih dodavanja koja probijaju protivničke linije i spajaju napadače sa golom. Ako vezni red nema vremena i prostora da mirno distribuira loptu napred, naš napad ostaje potpuno odsečen i ekipa postaje predvidljiva“.

Ančelotiju su posao dodatno zakomplikovale povrede. Ideja da Eder Militao brzinom sa pozicije desnog štopera pokriva eventualne ispade bekova pala je u vodu usled povrede Realovog asa, pa će Markinjos i Gabrijel Magaljaeš morati da igraju savršen turnir bez prava na grešku kako bi sprečili da se luksuz sa četiri napadača pretvori u katastrofu. A znaju. I te kako dobro znaju šta se od njih traži, jer su pravi lideri Pari Sen Žermena i Arsenala. Markinjos možda igra najzrelije otkako se bavi fudbalom, čak i ako greši, to se skoro ne vidi, jer je toliko inteligentan, dok je Gabrijel napredovao do te mere da je u Arsenalovom pokoravanju Premijer lige jednako značajan kao Bukajo Saka ili Viktor Đekereš.

Brazil pobeđuje Maroko, kvota 1,65

Ančeloti je u svim timovima koje je trenirao imao sjajne centralne defanzivce: u Milanu Paola Maldinija i Alesandra Nestu, u Realu Serhija Ramosa i Pepea, pa Rafaela Varana, u Pari Sen Žermenu Tijaga Silvu i baš Markinjosa. Zato, u štopere ne sumnjajte, iako će biti izloženi velikim pritiscima kako bi sprečili Alisona da ima mnogo posla.

Možda je to dovoljno da razveje oblake iznad glava sujevernih navijača, jer od prvog Mundijala u Montevideu 1930. planetarni šampionat nikada, ali baš nikada, nije osvojila reprezentacija kojom je rukovodio strani selektor. Na ovom turniru čak tri svetske sile – Portugal sa Špancem Robertom Martinesom, Engleska sa Nemcem Tomasom Tuhelom i Brazil sa Italijanom Ančelotijem – kreću u boj protiv ove kletve.
„Brazilski navijači jesu rigidni i teško prihvataju strance na klupi svetog tima, ali iznad svega poštuju pobednike. Ako Ančeloti podigne pehar, niko u Brazilu neće pominjati da je Italijan. Problem je što je Mundijal potpuno drugačiji od klupskog takmičenja, a Karlo nikada u karijeri nije vodio reprezentaciju na velikom turniru. To će biti ultimativni test i za njega i za nas“, realno govori Everton Luiz.

AKO JE MOGAO MESI SA ARGENTINOM, VALJDA MOŽE NEJMAR SA BRAZILOM

(Reuters)

Za selektora ultimativni test, a za Nejmara poslednji ples. Čuveni as ima 34 godine, a s obzirom na to da sklon povredama, ovo mu je verovatno poslednja šansa da realizuje san i popne se na krov sveta. Niko ne spori da je Nej veliki igrač, da je u stanju, kad je u najboljem elementu, da sam rešava utakmice, mada se čini da je taj period karijere prošao i da sad, kad je na zalasku, mora da prevaziđe samog sebe kako bi usrećio naciju.

Nejmar je u Brazilu veća zvezda od Vinisijusa Žuniora. Najbolji je strelac od postanka reprezentacije (ispred Pelea), drugi na listi fudbalera po broju utakmica (ispred je samo Kafu), nosi „desetku“ i svi su zagledani u njega kao sportsko božanstvo. Veliko je pitanje da li je Nejmar u stanju to da opravda, jer se dosad uvek slamalo pod pritiskom. Nekad usled povreda, nekad usled velikih očekivanja, nekad zbog kvaliteta rivala, ali nikad nije probio barijeru. Čak je i sad, posle promenljive sezone u dresu Santosa, bilo veliko pitanje hoće li ga Ančeloti zvati. Ne zato što sumnja u njegove kvalitete, ne, nikako, nego zato što ofanzivac ne nudi argumente da je u stanju da igra redovno bez povreda. Još dok je bio u Saudijskoj Arabiji stradalo mu je koleno, po povratku u otadžbinu mučila ga je zadnja loža i nije bilo naznaka da će ga Karleto uvrstiti na spisak, jer je sve vreme govorio da mu je Nejmar potreban zdrav. Onda je usledio ogroman, nezapamćen pritisak javnosti, jer, bogati, kako Brazil bez Nejmara, i selektor ga je pozvao.

Najbolji igrač Mundijala - Nejmar, kvota 70,00

Kad ono... Na okupljanje je došao helikopterom (doslovce), a onda se odmah povredio (list) i zato je veliko pitanje kad će biti spreman. Zasad je izvesno da će propustiti bar početne dve utakmice, ali kako je Brazil u grupi sa Marokom, Haitijem i Škotskom, svi ga čekaju za susrete eliminacione faze. Ako bi se tad pojavio, onda bi svi očekivali da ponovi scenario Lionela Mesija koji je 2022. vodio Argentinu do titule u Dohi.
„Svi u domovini to vide na taj način“, komentariše Everton Luiz. „Ako je Mesi mogao u poznim igračkim godinama da povuče Argentinu, veruje se da Nejmar može isto sa 34. To isključivo zavisi od toga da li je stoprocentno fizički spreman i da li je grupa sposobna da ga nosi kada mu ne ide. Nejmar je i dalje naš „broj 10“, čovek koji jednim potezom rešava utakmice. Paradoksalno, Brazil igra znatno bolji i moderniji fudbal kada ne zavisi isključivo od raspoloženja Nejmara. Sa Vinisijusom, Rafinjom i Paketom tim postaje manje predvidljiv, brži i opasniji po protivničke odbrane.“

Nejmar je jedan, ali ne i jedini. Naprotiv. Bez njega, svetla reflektora su usmerena ka Vinisijusu Žunioru. Status jednog od najboljih fudbalera planete u klupskom fudbalu je apsolutno neosporan, jer je u Realu referentna tačka, ali u dresu reprezentacije Vinisijus proživljava ozbiljnu golgotu. Na 49 utakmica za Selesao postigao je svega devet golova i upisao isto toliko asistencija. Za fudbalera gigantskog kalibra – zastrašujuće skroman učinak.

VINI JE MOTOR! NEMAMO KAKU I RONALDINJA, ALI IMAMO PAKETU I BRUNA

(Reuters)

Ovaj Mundijal je njegova raskrsnica: ili će postati besmrtni lider nacije ili tragičar koji blista samo pod reflektorima Madrida. Ančeloti to savršeno zna. Upravo je Karlo u Realu izvukao najbolje iz često nestašnog Vinija, koji će morati da se posveti više fudbalu, a manje sporednim faktorima, koliko god bili remetilački. Rasistički povici sa kojima se suočava godinama nikako se ne mogu opravdati, ali svet ne želi više da gleda krilnog napadača kako se žali na tretman, nego kako korača ka vrhu.
„Ako je Vinisijus stoprocentno fokusiran na igru, fokusiran isključivo na izdanja, onda je najbolji na svetu“, primetio je Kazemiro.

Sa njegovim rečima saglasan je Everton Luiz.
„Danas je motor naše selekcije Vini. U najboljoj je formi, vuče kontranapade, pravi faulove, odlučuje utakmice. Nejmar je referentna tačka, ali Vini je čovek koji ima sjajnu sezonu. On uvek može da napravi razliku, naročito sad kad nemamo u veznom redu fudbalere kao što su pre dve decenije bili Ronaldinjo ili Kaka, to je činjenica. Ali Paketa, Bruno Gimaraeš i Kazemiro imaju kvalitet. Nedostaje im malo smelosti, dodavanja koja probijaju liniju. Ako vezni red ne dodaje loptu, napad nestaje“, precizan je u komentaru nekadašnji Partizanov vezista, ovenčan duplom krunom 2017.

To je možda i suština sadašnjeg Brazila. Ronaldinjo je bio glavni kreativac tima koji je poslednji doneo Selesau svetsku krunu 2002. Sad takvog mađioničara nema. No, ima alternativa. Recimo, u napadu.

Dok se javnost bavi Nejmarovom povredom i Vinisijusovim psihološkim stanjem, Ančeloti u rukavu (ili na klupi) čuva dva aduta koja mnogi vide kao budućnost svetskog fudbala. Brazil je u SAD doveo dvojicu od 20 najmlađih fudbalera na čitavom šampionatu, Endrika i Rajana.

Vinisijus Žunior najbolji strelac Svetskog prvenstva, kvota 25,00

Njihova priča je filmska. Rođeni su u razmaku od svega 13 dana, poznaju se skoro čitavu deceniju kao rivali u mlađim kategorijama, sada zajedno ruše rekorde. Na primer, Selesao nije imao dva fudbalera mlađa od 20 godina na istom svetskom prvenstvu još od davne 1966. Endrik je došao motivisan pošto je napustio Real tokom zime i preselio se u Lion, gde je na pozajmici eksplodirao (njegovim uticajem je izboren plasman u kvalifikacije za Ligu šampiona) i to je bio signal Ančelotiju, koji ga zna iz Madrida, iako mu nije davao šansu, da ga pozove. Rajan je skrenuo pažnju učinkom u dresu Bornmuta, gde je stigao u januaru iz Vaska za skoro 30.000.000 evra i na 15 utakmica je postigao pet golova, što je sjajan učinak za debitanta.

Naravno, velika su očekivanja i od Igora Tijaga, koji je nadmašio sve zemljake koji su ikad zakorčili na Ostrvo i sezonu u dresu Brentforda okončao sa 22 pogotka, što je apsolutni rekord za nekog brazilskog fudbalera u Premijer ligi. Ančeloti takav njuh za gol nije mogao da ignoriše. Bio je precizan u kontrolnim susretima sa Hrvatskom i Panamom, oba puta s klupe, što sugeriše da je spreman na ulogu džokera.

Naravno, kako zaboraviti Rafinju, mada su ga dugo mučile povrede, Lukasa Paketu, Mateusa Kunju... Talentovan tim, da li i spreman za iskorak?

Kvota da će Endrik biti najbolji mladi igrač Mundijala je 20,00

Zavisiće od dosta faktora, mada jedan ide Brazilcima naruku. Slučajno ili ne, tek samo dve selekcije od svih učesnika Mundijala neće menjati vremensku zonu. U pitanju su Egipat i – Brazil. A to može da bude od velikog značaja kad je reč o uslovima u kojima se igra.

Koliko je ozbiljno shvaćen ovaj ispit svedoči i zastrašujuća logistička operacija. Delegacija Brazila broji tačno 91 osobu, uključujući fudbalere, stručni štab, medicinske eksperte, nutricioniste, obezbeđenje i administrativce. Sa njima je u SAD stiglo neverovatnih 10 tona razne opreme i zaliha, što je duplo veći prtljag od onog koji je FS Brazila pre četiri godine transportovao u Katar.
„Donosimo kompletnu najsavremeniju opremu za fizioterapiju, lasere, ultrazvuk, sisteme za terapiju udarnim talasima. Naša baza izgleda doslovno kao mobilna služba hitne pomoći vrhunskog nivoa“, poručuju iz medicinskog tima Brazila.

Razlog: ukoliko stignu do finala 19. jula, Brazilci će provesti tačno 48 dana van svojih domova. Sve vreme će se osećati kao kod kuće, jer u Sjedinjenim Američkim Državama živi više od 2.800.000 njihovih sunarodnika, a najveći deo dijaspore lociran je u regijama Njujorka i Majamija, tamo gde će Selesao odigrati dve od tri utakmice grupne faze. Kada se na to dodaju stotine hiljada navijača koji pristižu iz Južne Amerike, kao i navodno pomirenje tifoza iz 40 različitih brazilskih klubova, stadioni kao što su Metlajf i Hard Rok, makar kad je kolorit u pitanju, podsećaće na legendarnu Marakanu.

Zato...
„Moja iskrena prognoza? Brazil sigurno stiže do polufinala“, optimistično, ali uz dozu opreza zaključuje Everton Luiz za naš portal. „Da bismo postali šampioni i dosanjali tu šestu zvezdu, biće nam potreban naklonjen žreb u samoj završnici, a još najvažnije Nejmar sposoban da odigra sve utakmice na istorijskom nivou, makar ulazio sa klupe. Ako se te kockice poklope, čitav svet će ponovo plesati u ritmu sambe“.

GRUPA C

Prvo kolo

13. jun, 00.00: (1,65) Brazil (3,60) Maroko (5,80)
13. jun, 03.00: (6,50) Haiti (4,00) Škotska (1,55)

Drugo kolo

19. jun, 00.00: (4,00) Škotska (3,35) Maroko (2,00)
19. jun, 02.30: (1,08) Brazil (13,0) Haiti (20,0)

Treće kolo

24. jun, 00.00: (6,75) Škotska (4,20) Brazil (1,50)
24. jun, 00.00: (1,35) Maroko (4,90) Haiti (9,50)