Cena zlata decenije praznine: Tri Mundijala od 48 - Srbija ili osvoji svet ili na njemu ne postoji

Slavi se u Podgorici uveliko istorijski plasman Crne Gore na Svetsko prvenstvo do 17 godina, prvi plasman te zemlje ikada na jedno Svetsko prvenstvo u fudbalu u bilo kojoj uzrasnoj kategoriji. A, taj događaj nagnao nas je da promislimo malo o bizarnosti statistike reprezentacije naše zemlje (SFRJ, SRJ, SCG, Srbija) kada su u pitanju Svetska prvenstva u fudbalu u mlađim kategorija, kako do 17, tako i do 20 godina. Jer, ono što stoji iza naših kadetskih i omladinskih reprezentacija po pitanju učešća na planetarnim smotrama je tiha, uporna i gotovo neverovatna suša.

Pored svega, utakmica koja nas čeka u Pančevu u utorak od 16:00 između Srbije i Švajcarske pokazaće nam da li se serija bizarnosti nastavlja ili ćemo konačno prekinuti neku vrstu prokletstva i plasirati se na Svetsko prvenstvo za igrače do 17 godina. Scenario je već viđen, bolan i pomalo nadrealan, moraćemo da pobedimo Švajcarsku i da sačekamo rezultate drugih utakmica, nadajući se da će nam se oni poklopiti i da ćemo prvi put ikada za 42 godine postojanja takmičenja otići na kadetski Mundijalito.

Kao da postoji neko nepisano fudbalsko pravilo, neko prokletstvo koje Srbija plaća svakim velikim peharom. Kada smo 1987. u Čileu postali prvaci sveta kao Jugoslavija, usledilo je 28 godina apsolutnog odsustva sa svetskih smotri mladih, a onda smo se pojavili i generacija Veljka Paunovića je 2015. godine na Novom Zelandu pokorila planetu. Verovali smo da je to početak nove ere. Desilo se suprotno, to je ostalo naše jedino učešće na Svetskim prvenstvima u mlađim kategorijama nakon raspada Jugoslavije.

Podaci su po pitanju broja učešća poražavajući. Od 1985. do danas odigrano je 20 Svetskih prvenstva za igrače do 17 godina, a Srbija zajedno sa prethodnim državnim zajednicama ima nula učešća. Što se tiče takmičenja do 20 godina, tu smo se od 24 turnira pojavili tri puta (ispadanje u grupnoj fazi 1979. i dve titule iz 1987. i 2015). Dakle, sveukupno, učestvovali smo na samo tri od ukupno 48 održanih Svetskih prvenstava u mlađim kategorijama, što je u procentima 6,25 % od mogućih učešća.

©MN Press (Aktuelna generacija reprezentacije Srbije do 17 godina)

Iako se često branimo tezom da je evropsko sito preusko jer su na svetska prvenstva decenijama išle samo po četiri ili pet najboljih selekcija sa Evropskog prvenstva (dok nije povećano na čak 11 od prošle godine), surova matematika nas demantuje. Istina je da je prohodnost bila mala po jednom turniru, ali pošto se i U17 i U20 prvenstva igraju na svake dve godine, to znači da u jednom četvorogodišnjem ciklusu Evropa ima ukupno 16 otvorenih mesta na svetskoj mapi (8 za kadete i 8 za starije omladince). To je i veći broj mesta koji je Evropa imala na seniorskim Mundijalima do njegovog proširenja ove godine. Sve to navodi da zaključak da nije problem u malom broju mesta, već u tome što Srbija u tih 16 vozova koji prođu svakih 48 meseci, gotovo nikada ne uspe da uskoči ni u jedan, osim onog jednog zlatnog koji je zalutao 2015. godine.

A, nije da su plasmani na Svetska prvenstva u mlađim kategorijama, tih četiri ili pet mesta po turniru, bili rezervisani samo za svetske velesile. Primera radi, na Svetskom do 17 godina učestvovale su kroz istoriju osim velesila kakve su Nemačka, Španija, Francuska, Italija, Engleska, Portugal i Holandija, još i Švedska, Škotska, Republika Irska, Istočna Nemačka, Slovačka, Finska, Danska, Švajcarska, Mađarska, Rusija, Turska, Belgija, Austrija, Češka, Poljska... Iz regiona je mesta bilo samo za Hrvatsku i to u čak četiri navrata (2001, 2013, 2015. i 2025. godina). Sada je, što je i povod za izvlačenje sve ove statistike, do kadetskog Mundijala dospela i Crna Gora.

©MN Press (Reprezentacija SFRJ osvaja titulu na Mundijalitu 1987. godine)

Pogled na istorijsku listu učesnika Mundijala do 20 godina surovo razbija mogućnost teze o zatvorenom društvu elite. Od 24 održana prvenstva, čak 31 evropska reprezentacija je osetila slast svetske smotre, što jasno govori da mesta nisu bila rezervisana samo za fudbalske aristokrate. Dok su sile poput Španije (16 učešća), Portugala i Engleske (po 12) očekivano na vrhu, spisak onih koji su ispred Srbije (pod imenom Srbija imamo samo jedno učešće) je dugačak.

Čak pet puta su na svetskoj sceni bili Austrija i Republika Irska, po četiri puta Norveška i Holandija, a po tri puta Turska, Škotska i Hrvatska. Činjenica da su u ovom uzrastu češće od nas učestvovale i reprezentacije poput Mađarske (6) ili Poljske (5), dokazuje da plasman nije bio nemoguća misija rezervisana samo za šest ili sedam najvećih sila u Evropi. Mi smo, s druge strane, ostali u rangu Finske, Kazahstana i Izraela sa samo jednim učešćem, sa tom razlikom što smo mi to jedno jedino učešće pod imenom Srbija krunisali zlatom, potvrdivši još jednom da samo kod nas postoji toliki ekstrem: ili smo na samom krovu sveta, ili nas na mapi uopšte nema.

I možda je baš tu najveći paradoks cele priče. Srbija nikada nije bila zemlja bez talenta. Naprotiv. Naša istorija omladinskog fudbala puna je generacija koje su dogurale daleko na Evropskim prvenstvima, koje su izbacivale buduće asove evropskog i svetskog fudbala. Skoro svaka generacija imala je makar jedno ili dva imena koja su kasnije igrala Ligu šampiona.

©MN Press (Orlići posle osvajanja Svetskog prvenstva do 20 godina 2015. godine)

Možda je to i pitanje sistema, možda kontinuiteta, možda trenutka, možda i čiste sportske sudbine, pošto se neretko dešavalo da daleko doguramo na Evropskim prvenstvima do 17 ili do 19 godina baš u onim parnim godinama, godinama koje nisu bile kvalifikacione za Svetska prvenstva do 17 i 20 godina, ali smo onda redovno podbacivali u godinama kada su kontinentalni turniri vodili na planetarnu smotru. To je na prvi pogled puka slučajnost, plod nesreće i nemoguće je tu pojavu racionalno objasniti.

Zato ova utakmica protiv Švajcarske u Pančevu nosi težinu koja prevazilazi jednu generaciju. Ovo je borba za jedno mesto na Svetskom prvenstvu, ali i borba protiv statistike koja nas prati kao senka. Protiv činjenice da su kroz sve ove godine vozovi prolazili i svaki put gledali kako odlaze. Paradoksalno, možda nam baš ova nova era ide na ruku. Od ove godine, Svetsko prvenstvo do 17 godina igraće se svake godine, a broj učesnika je povećan. Vrata koja su decenijama bila uska, sada su širom otvorena. I ako ni sada ne uđemo, pitanje više neće biti da li smo imali šansu. Već zašto je nismo uzeli.

U suprotnom, ostaće ono što nas već predugo prati. Da smo zemlja koja ume da bude najbolja na svetu, ali ne ume da bude prisutna na njemu.

.

🔥🔥🔥
Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!
🔥🔥🔥

BROJ UČEŠĆA EVROPSKIH REPREZENTACIJA NA SVETSKIM PRVENSTVIMA DO 17 GODINA:

1 učešće: Švedska, Škotska, Republika Irska, Istočna Nemačka, Slovačka, Finska i Danska

2 učešća: Švajcarska i Mađarska

3 učešća: Rusija, Turska, Belgija, Austrija, Češka, Poljska

4 učešća: Portugal, Holandija, Hrvatska

6 učešća: Engleska

9 učešća: Francuska i Italija

11: učešća Španija

12: učešća Nemačka

BROJ UČEŠĆA EVROPSKIH REPREZENTACIJA NA SVETSKIM PRVENSTVIMA DO 20 GODINA:

1 učešće: Izrael, Rumunija, Grčka, Belgija, Švedska, Finska, Švajcarska, Kazahstan, Srbija

2 učešća: Istočna Nemačka, Bugarska, Slovačka, Jugoslavija

3 učešća: Škotska, Hrvatska, Turska

4 učešća: Holandija i Norveška

5 učešća: Ukrajina, Poljska, Republika Irska, Austrija

6 učešća: Češka i Mađarska

8 učešća: Rusija

9 učešča: Francuska i Italija

11 učešća: Nemačka

12 učešća: Portugal i Engleska

16: učešća Španija