Četvrti na tabeli postao još slabiji

Na kraju prethodne sezone sportski direktor Čukaričkog Vladimir Matijašević je ocenio da se Partizanu desilo “sad pa ko zna kad” da završi kao četvrti na tabeli. Međutim, ako je suditi po do sada urađenom u letnjem prelaznom roku, veće su šanse crno-belih da ponovo “poljube” mesto daleko od vrha, nego da se vrate tik iza leđa Crvenoj zvezdi. O borbi za titulu više ni proklamativno u Humskoj 1 ne govore.

Na današnji dan budućnost Partizana ne deluje svetlo. Iz tima koji je prethodnu sezonu završio na istorijski niskom (od raspada SFRJ) četvrtom mestu otišle su okosnice, a čak ni zamene za sve njih još nisu dovedene. O pojačanjima da ne govorimo. Pomislio bi neko da bi takav fijasko zaboleo ljude u rukovodstvu, naterao ih da se rastrče na sve strane u potrazi za igračima koji će doneti veći kvalitet i svežu krv u rekonstruisani tim, međutim, ovo za sada, najblaže rečeno – ne obećava.

Da krenemo od napada. Rikardo Gomeš je otišao, čovek koji je dve sezone uzastopno bio najbolji strelac ekipe. Koji gotovo da nije ni imao zamenu u prethodne dve takmičarske godine. Vesti iz Humske govore da će crno-beli dres ponovo zadužiti Nemanja Nikolić, koji se ni u prvom mandatu nije proslavio u napadačkoj liniji Parnog valjka. Navodno, čelnici Partizana pregovaraju sa ofanzivcima – špicem i “desetkom” – iz inostranstva, ali ako je suditi po njihovom obrascu funkcionisanja iz prethodnog perioda, navijačka zebnja da na kraju od toga neće biti ništa i da će “devetka” da padne na Nikolića svakako ima utemeljenje.

Ni te nove “desetke” za sada nema. Složili su se u Humskoj da je vreme da se Bibarsu Nathu smanji minutaža, da se svede na nekih pola sata na terenu, ali za sada nema na vidiku ko će to umesto njega da organizuje igru crno-belih u narednoj sezoni. Jer, kada nema na terenu vremešnog Čerkeza, tek onda igra Partizana ne liči ni na šta.

Otišao je sa crno-bele strane Topčiderskog brda i komandant odbrane Igor Vujačić, za kojeg takođe zamena nije stigla. A, dovođenje novog štopera pojedini funkcioneri kluba nisu mi pominjali u poslednjim medijskim nastupima. Trenutno u igračkom kadru Igor Duljaj može da računa na Sinišu Saničanina, Svetozara Markovića i mladog Mihajla Ilića. Čak i po kvantitetu, a da ne pričamo o kvalitetu, Partizanu je urgentno potreban novi centralni defanzivac.

Klub je napustio i kapiten Slobodan Urošević, po mnogima najbolji igrač Partizana u poslednje dve-tri sezone. Umesto njega na mesto levog beka doveden je Nikola Antić, koji će imati ozbiljno težak zadatak da “popuni cipele” prethodnika, koji je i davao golove, asistirao, a dobar posao odrađivao u defanzivi.

Najveće promene napravljene su na mestima u sredini terena. Otišli su Ljubomir Fejsa, Andres Kolorado i Hamidu Traore, a verovatno će i Patrik Andrade. Objektivno, četvorica igrača koja su vrlo malo toga pokazala, pa je logično očekivati da će novi-stari vezista Aleksandar Šćekić i najavljeni Frank Kanute, koji je prošlu sezonu odigrao u drugoj francuskoj ligi, uz “starosedeoca” Kristijana Belića, doneti nešto malo više. Manje od toga teško da mogu.

Ostao je Partizan, po svemu sudeći, bez Nemanje Jovića uz levu aut-liniju, a lako bi moglo da se desi da se “krater” otvori i na kontra strani, jer se Fuseniju Dijabateu, izgleda, više ne igra u Srbiji. Ponovo je zakasnio na pripreme i jasno time poslao signal čelnicima kluba da mu je želja da se oproba negde drugo. Nisu imali crno-beli alternativu za njega ni tokom prolećne polusezone, a sada ako i njega prodaju...

Već samo po nabrojanim pozicijama vidi se da Partizanov tim ima brojne rupe, koje valja što pre zakrpiti u naredne tri nedelje, kada crno-beli startuju u Evropi, a valjda i u Mozzart Bet Superligi, ako ponovo do nekog odlaganja ne dođe. Kolike su šanse da se sve “zaleči” za 20 dana? Ako je suditi po “minulom radu” vrhuške u Humskoj – tanka priča.