Daj sve od sebe i vratiće ti se

Pošteno, od početka do kraja. Od prvog do poslednjeg minuta ukazane šanse. A nagrada za takav trud uvek mora da dođe.

Bio je Filip Mladenović jesenas prva opcija na levom beku kada je Ljubiša Tumbaković prelomio da Aleksandra Kolarova pretvori u štopera, najpre sa četvoricom, a onda i sa trojicom u poslednjoj liniji. Igrao je Mladenović protiv Paragvaja, Litvanije i Luksemburga, bio starter, ali kada je selektor rešio da promeni formaciju, njegovo mesto se izgubilo.

Kao prva opcija za „ving beka“ pojavio se Filip Kostić, koji je to igrao sa dosta uspeha u klubovima, a onda i Mihailo Ristić, koji je zadovoljio na debiju protiv Norveške u Oslu. Za to vreme Filip Mladenović je strpljivo čekao svojih pet minuta na klupi.

Od sve trojice bekova došao je u najboljoj formi na mečeve sa Škotskom, Mađarskom i Rusijom. Imao je iza sebe i golove i asistencije u poljskoj ligi i možda je bila greška što tu preporuku Tumbaković nije uvažio pre početka utakmice sa Ostrvljanima.

Zna se samo da se ništa ne zna

Ipak, Mladenović je svoju šansu dočekao i pokazao na delu kako se ona koristi. Onako kako to pravi igrači rade: izađeš na teren i pokažeš šta znaš. Pa čak i ako ne igraš na svojoj poziciji, nego dobiješ priliku kao krilo.

Prvo je levi bek Legije doneo uz saradnju sa Lukom Jovićem produžetak Srbiji protiv Škotske. Njegov centaršut iz kornera u 90. minutu „našao“ je Jovića u šumi igrača ispred gola Maršala. A da ta saradnja radi kao švajcarski sat videlo se i protiv Rusije. Dva centaršuta Filipa Mladenovića – dva gola Luke Jovića. Kao rukom.

Na kraju, kao nagrada za sve što je pokazao u prethodnim utakmicama, Mladenović je postigao gol protiv Rusije za 5:0. Lagano, efektno, ubacio se kao višak sa leve strane i pogodio kontra ugao kao da mu je to svakodnevni posao na terenu. Na 15. utakmici u dresu Srbije, as Legije je postigao prvi gol.

Tri asistencije i gol - blistavi trenuci Filipa Mladenovića (VIDEO)

Prošlo je osam godina od debitantskog Mladenovićevog nastupa za Orlove. Na spisku ga je nekad bilo, uglavnom nije, a i od tih 15 mečeva većina je bila sa minutažom kraćom od 90 minuta. Sada kada je, verovatno, u životnoj formi u klubu, preneo je te igre i u reprezentaciju. Iz tišine do svojih pet minuta slave. Zasluženo!

Slična priča je i Dušan Vlahović, samo što je on tek na početku reprezentativne karijere. Od prvog sekunda na terenu grizao je, pogađao stative, sreća ga je zaobilazila, ali nije odustajao od svoje igre. I njemu je, kao Filipu Mladenoviću, stigla nagrada na kraju – gol prvenac. I njemu na utakmici na kojoj je igrao van svoje pozicije.

Volja, želja, trud i stiže nagrada. Daj sve od sebe na terenu i vratiće ti se.