Đorđe Despotović: Osvetiću se bivšem menadžeru, Ibrahimović mi je pokvario transfer karijere, Terzića sam lagao jer me nije pratio

Đorđe Despotović je fudbaler koji je uvek išao nekim čudnim i težim putem kroz karijeru. Tako je i do poziva u reprezentaciju Srbije došao igrama i golovima u ruskom Orenburgu koji se tamo bori za opstanak. Selektor Ljubiša Tumbaković mu je uručio poziv za kvalifikacione mečeve protiv Luksemburga i Ukrajine, ali mu nije pružio priliku da debituje.

Ipak, i poziv u reprezentaciju je velika stvar za Despotovća koji će ove zime vrlo verovatno promeniti klub. Doskorašnji trener iz Orenburga, Valdimir Fedotov ga želi u Sočiju koji je nedavno preuzeo, a Despotović tvrdi da je imao i atraktivnije ponude u Rusiji: Od moskovskih velikana Spartaka i Dinama.
„Prošle sezone su me najmanje dvojica trenera pitala da pređem u Moskvu. U pitanju su bili Kononov iz Spartaka i Hohlov iz Dinama. Pitali su me do kada imam ugovor i da li želim da pređem kod njih. Naravno, prijalo mi je jer su Dinamo i Spartak veliki klubovi.  Rekao sam im da imam ugovor do 2020. godine i da ne odlučujem samo ja već i Orenburg. Tako da se nisam uznemirio kada nije došlo do transfera“, kaže Despotović u intrevjuu za ruski Sports.ru.

Despotović je Zvezdino dete ali nije dobio šansu u prvom timu iz omladinaca.
„U srpskom fudbalu nema vremena za adaptaciju iz omladinskog u seniorski fudbal. Prošao sam sve mlađe selekcije Crvene zvezde, bio prvi strelac šampionskog tima i kada je trebalo da pređem u prvi tim, poslali su me u trećeligaša Sopot. Tamo sam za polusezonu dao 10 golova i pomislio ’to je to, sada će me pozvati u prvi tim’. Pogrešio sam. Prodali su me u subotički Spartak za 100.000 evra. Ljude u Zvezdi uopšte nisu zanimali njeni mladi igrači. Bilo mi je teško da to prihvatim posle osam godina u klubu. Imao sam i ponudu Rada, otac me savetovao da je prihvatim, ali sam izabrao Spartak koji je dobro radio sa mladim igračima i znao sam da ću preko Subotice obezbediti transfer u neki klub“.

Despotović kaže da je situacija sada drugačija.
„Sada su se stvari promenile. Ako igraš dobro u Zvezdi i Partizanu, imaš šansu da odeš u Evropu jer mnogo skauta prati srpski fudbal. Pre desetak godina ih nije bilo toliko i i mladi igrači su uglavnom odlazili u slabije srpske klubove. To je po meni bilo bolje jer ne verujem da je mnogo igrača od 18 sposobno da se preseli u inostranstvo tako rano. A ako stvari krenu loše, sledi povratak u Srbiju, a onda je skoro nemoguće da se opet prodaš u inostranstvo“.  

Srpski napadač se na Marakanu vratio preko subotičkog Spartaka i belgijskog Lokerena.
„U Lokerenu nisam igrao skoro godinu dana i kao slobodan igrač sam došao u Zvezdu. Menadžer koji me je doveo u Lokeren je danas u belgijskom zatvoru. Tada se posvađao sa trenerom i rukovodstvom Lokerena, a najviše sam ispaštao ja koji sam sklonjen iz tima. Tako sam se vratio na Marakanu“.

Na Marakani se zadržao samo šest meseci posle čega je otišao na pozajmicu u kazahstanski Žetisu. „Nisam želeo da idem u Žetisu, ali je već bio februar i nisam imao gde drugo. Iskreno, razmišljao sam samo kako da zaradim novac i živim u miru. Kada sam došao, morao sam da se navikavam na to da po pet-šest sati putujemo autobusom do aerodroma, pa onda nekoliko satu letimo. Bilo je baš naporno i mislim da je takav raspored uticao i na veći broj povreda“.

Ipak, Žetisu je bio samo prolazna stanica u kojoj se zadržao šest meseci.
„Posle utakmice protiv Kairata, prišao mi je njihov trener Vladimir Vajs i rekao mi da želi da me dovede. Poslednjeg dana prelaznog roka me je pozvao i rekao mi da se spakujem. Prešao sam u Kairat. Imao sam sjajnu saradnju sa Vajsom i prava je šteta što nismo postali šampioni, a bili smo nadomak titule“.

I u Kairatu je bio na pozajmici iz Zvezde. Ali kaže da na Marakani to nikoga nije interesovalo.
„Vratio sam se u Zvezdu i klub mi je dugovao oko 30.000 evra. Zvezdan Terzić me je pitao kakve ponude imam, a ja sam mu rekao da ću oprostiti dugove ako me pusti kao slobodnog igrača u Kairat. Međutim, on je insistirao na tome da ne smem da pređem jedino u Kairat. Svaki drugi klub na svetu – može. Ali Kairat - ne može! Ni danas mi nije jasno zašto je na tome insistirao i koji su mu bili motivi“.

I tako je prešao u redove Kairatovog najvećeg rivala Astane.
„Računajući i utakmice u kupu, ukupno sam dao 16 golova u Kazahstanu. Bio sam drugi strelac šampionata. Smatrao sam da ću lako da pronađem novi klub, ali me Zvezdan Terzić, glavni čovek u Zvezdi, uopšte nije pratio. Pitao me je: Kako ti je bilo tamo u Kazahstanu? Koliko si golova dao? Kad sam shvatio da on i ne zna kako sam igrao, rekao sam tri-četiri gola. Slagao sam da bih lakše otišao. Zvezda je mogla da me proda za neke pare, ali kada ne pratite svog igrača, dobićete onoliko koliko dobijete“, kaže Despotović.

Potom je pomenuo i slučaj Luke Jovića.
„Čitao sam kasnije da je Terzić bio umešan u čudnu prodaju Luke Jovića u kiparski Apolon. Ne znam detalje cele priče, ali Jović je još jedan primer mladog igrača kojem se nije dovoljno verovalo u Crvenoj zvezdi. Bili smo siagrači šest meseci i već tada se videlo da će dogurati daleko iako je bio jako mlad. Ali, on je na silu prodat. Da ga je Zvezda zadržala makar godinu dana, sigurno bi više zaradila na njemu“.

Despotović je otkrio i kako mu je u januaru 2018. propao transfer u Los Anđeles Galaksi.
„Otišao sam u Brisel na lekarski pregled. Tamo je stigao doktor Galaksija. Potpisao sam ugovor. Vratio sam se u Beograd. Ostalo je samo da se dogovore Astana i američki klub, ali se to nije desilo. Galaksi se opredelio za Zlatana Ibrahimovića. U MLS tri stranca mogu da budu u jednom timu. Jasno je da ne bih igrao jer smo obojica napadači. Na kraju krajeva, možda je i dobro ispalo jer da sam otišao u SAD, nikada ne bih dobio poziv za reprezentaciju Srbije. Evropske igrače iz MLS lige retko zovu u nacionalne timove jer vlada pogrešno uverenje da se tamo ne igra dobar fudbal“.

Srpski napadač tvrdi da je krivac za propali transfer njegov tadašnji menader čije ime ne pominje.
„Još se nisam razračunao s tom osobom. Kad završim karijeru, zaratiću s njim. Odgovoran sam za svoje reči. On sve ovo čita i veoma sam srećan zbog toga. Ponavljam: kad prestanem da igram, pozabaviću se njime. Biće vremena. On mi poručuje da me se ne plaši. Ne bojim se ni ja njega. Da je bio pored mene kad sam saznao da od odlaska u Galaksi nema ništa, moguće je da bismo se pobili. Poslednji put sam u takvoj situaciji bio s 22-23 godine na rođendanu kod druga na kojem je bilo i neko pijano društvo. Nije bilo ozbiljnih posledica“.

(FOTO: MN Press, Reuters)