Dugačak i težak put pred Stanojevićem i Partizanom

Decenijski trend u Humskoj 1, da sportski sektor i uprava nisu u saglasju, još jednom je došao do izražaja u 163. večitom derbiju. Koliko god se svlačionica trudila da napravi pomak, potezi vrhuške kluba bi vukli nazad. Tako je bilo i za vreme Dragana Đurića, tako je i danas, pošto je tim koji je trebalo da počne takmičenje formiran tek kad je ušlo u drugu četvrtinu.

Okasneli potezi rukovodilaca za posledicu su imali da se trener Aleksandar Stanojević nameri na Crvenu zvezdu bez klasičnog napadača (!?), da prve takmičarske minute u ovako bitnoj utakmici posle tri meseca bez fudbala poveri Milošu Jojiću i Svetozaru Markoviću (dijametralno suprotnog učinka), da dvojicu novajlija ostavi van protokola (Žan Kristof Bajbek i Filip Holender), da na klupi i dalje nema igrača sposobnog da napravi razliku...

I tako neuigran tim, premijerno sastavljen, bio je bliži pobedi. Izostala je baš iz razloga što, opet nelogičnim odlukama vrha kluba, kadar Partizana nije dovoljno širok da se u ovom trenutku nosi sa prvakom države. Najbolje se dalo primetiti po tome što se u igri Zvezde nije osetio izostanak virusom pokošenih Mirka Ivanića i Gelora Kange, dok su crno-beli u situaciji da zavise od pojedinaca postali manje opasni usled prinudnog izlaska Sejdube Sume, definitivno pali posle povlačenja sa terena Bibarsa Natha i Filipa Stevanovića.

I tu je bio kraj. Baš kao što mnogi navijači smatraju da je prvenstvo gotovo posle 11. kola. Prednost od osam bodova u uslovima srpskog fudbala praktično je nedostižna, te posle nedeljnog derbija nije pitanje može li Partizan da je smanji, nego hoće li uspeti da napravi ekipu za sledeću sezonu. U očima mnogih Grobara ova se već smatra izgubljenom, zbog rane eliminacije iz Evrope i zaostatka za liderom.

Valjak bez gasa: Partizan peti put ispustio 1:0 protiv Zvezde

Tri su puta pred Aleksandrom Stanojevićem. Jedan: da u narednom prelaznom roku dovrši selekciju tima po svom ukusu tako da promene budu korenite, ne kozmetičke. Drugi: da sa osveženjima pristiglim u završnici prelaznog roka napravi igru koja bi garantovala postojanost Parnog valjka i smanjila broj kikseva. Treći: da promoviše decu iz omladinske škole, jer na kraju krajeva klub od njih živi.

Te ideje najteže je pomiriti sa primarnom trenerskom. Takmičenjem. Stanojević nije navijač da se sad preda. Niti bi to bilo dobro za njega, pošto se tek vratio na mapu, niti odgovara renomeu Partizana. Njegov posao je delikatan usled saznanja da istovremeno mora da misli na sadašnju i priprema tim za narednu sezonu. Jer kao što je bitno da ne dozvoli nova rezultatska posrtanja, još se važnijim čini kako će izgledati Parni valjak u leto 2021. kad počne nova sezona.

Za to mu je potrebna odgovarajuća, iskrena, direktna pomoć rukovodilaca. Primera radi, da se pojačanja angažuju na vreme, ne dve sedmice pred derbi, da klub ima sportskog direktora, ne figuru bez odgovornosti, da se definišu kriterijumi ko, kako i kad može da zaduži crno-beli dres. Da klub bude jak na delima, ne rečima.

„Polako. Težak posao je pred nama. Idemo korak po korak“, jasno je i treneru Aleksandru Stanojeviću da problem nisu ni penal, ni korner, ni zapaljiva retorika čelnika, već odnosi unutar ekipe i tim koji je dobio u ruke tek kad je prvenstvo, maltene, odlučeno.

OCENE - PARTIZAN: Dva Markovića kao dva sveta, zasijala Filipova zvezda, Jojić tragičar

Sa njim mora da se radi. Temeljno i valjano. Potrebno je odrediti želi li Partizan tranzicioni ili pozicioni fudbal, s kojim snagama napada i kako se brani, ko i na čije mesto ulazi, jer ovako kako je izgledao u većem delu sezone, na kraju krajeva i u večitom derbiju, čini se – haotičnim.

Ma koliko na prvi pogled delovalo paradoskalno, upravo bi Aleksandar Stanojević mogao da bude najveći dobitnik u Humskoj 1 kad je susret sa Crvenom zvezdom u pitanju. Jer, od tačke u kojoj je sad može samo napred.

Nagovestio je umešnost da ugrozi (tabelarno i poimence) boljeg od sebe, pokazao sposobnost da menja taktiku usred utakmice, prilagodljivost okolnostima (izostanak napadača, rana povreda Sume), ali da bi napravio iskorak moraće da demonstrira čvrstu ruku kao u prvom mandatu. Primera radi, kad Totenhem ne može mesecima da računa na Harija Kejna zbog povrede onda mu Žoze Murunjo ne daje da se „vraća u ritam“ na malim utakmicama, već ga na treninzima sprema tako da, kad se engleski reprezentativac pojavi na terenu, odmah počne da daje golove. Lazar Marković to ne čini. Onog trenutka kad bude se bezgranično poverenje u pojedine fudbalere bude preobrazilo u sastavljanje tima bez pogleda u minuli rad i Stanojević i Partizan će moći da kažu da su na pravom putu.

Zasad su tek na početku.