Duljaj u ulozi vodoinstalatera zavrnuo slavinu: Tamo gde je šikljalo sad jedva da kaplje

Privržen porodici, negovatelj tradicionalnih i u savremenom društvo podosta skrajnutih vrednosti, Igor Duljaj ponosno ističe da mu je otac pekar, a ako bismo posmatrali ono što je sa Partizanom uradio neposredno pre odlaska na reprezentativnu pauzu deluje da sve više podseća na – vodoinstalatera. Takav zaključak nametnuo se na osnovu učinka crno-belih u poslednje vreme, pošto su vidljivo popravili igru u odbrani.

Kolokvijalno rečeno, tamo gde je ne tako davno šikljalo i niko nije mogao da priđe cevima od haosa koji je vladao u kaznenom prostoru Aleksandra Jovanovića, sad ne samo da ne curi, nego jedva i da kaplje. Promena nabolje je očigledna: u prvih deset utakmica nove sezone crno-beli su matirani čak 17 puta, a u minule tri samo jednom! I ta kapitulacija bila je na susretu sa Železničarom kad je Aleksandar Đorđević realizovao jedanaesterac.

Baš od gostovanja u Pančevu počeo je Parni valjak da podižde defanzivnu formu. Bila je to prva utakmica još od gostovanja u Novom Sadu na kojoj nije primio gol iz igre (protiv Vojvodine nije uopšte), na šta se nadovezao susret sa Napretkom i posle toga rutinska pobeda nad Mladosti. Najmanji zajednički imenitelj tih susreta je činjenica da je odbrana počela da deluje sigurnije, a Igor Duljaj shvatio da tim može da napreduje samo ukoliko je pozadi siguran. Ispostavilo se da je na svim pomenutim mečevima Partizan ograničio protivnike na mali broj šansi, jedva na prste jedne ruke mogu da se nabroje ziceri u kojima su se našli rivali u poslednje tri sedmice.

To je u disproporciji sa učinkom iz završnice minule i s početka nove sezone, kad je obavezno matiran makar jednom po utakmici. Sad je vezao sedam poluvremena na kojima nije savladan iz igre. Otkako je Borko Durnojić realizovao kontru tokom sudara sa Radnkom prošla su 333 minuta i samo je pomenuti Đorđević udarcem sa 11 metara savladao Aleksandra Jovanovića, koji je u početku bio jedan od najboljih pojedinaca ekipe Igora Duljaja, a poslednjih sedmica nema baš toliko posla.

Najinteresantnije od svega je što je Partizanova odbrana pretrpela remont tokom leta. Ostala je bez golmana (Aleksandar Popović se preselio u slovački DAC), štopera (Igor Vujačić u Rubin) i levog beka (doskorašnji kapiten Slobodan Urošević potpisao za Aris iz Limasola), dovedeni su novi čuvar mreže (Aleksandar Jovanović), bekovski par (Aranđel Stojković istisnuo Aleksandra Filipovića, Nikola Antić ima težak posao da nadomesti odlazak Uroševića) dok se sa angažovanjem štopera kasnilo (debi Netana de Medine može da se očekuje tek posle pauze), prvi put su u tandemu u srcu defanzive zaigrali Svetozar Marković (u novoj ulozi, sa trakom oko ruke) i mladi Mihajlo Ilić (završio se spisku selektora Dragana Stojkovića), a svi treneri kažu da je u fudbalu najteže sihnroznizovati rad odbrane. Pogotovo kad je nova. Zato je i curilo svuda u početnim sedmicama, ali sad je slavina zavrnuta i posle dva i po meseca od starta sezone deluje da bi jedan problem mogao da bude rešen. Makar privremeno. Uz napomenu da je ovakav učinak posledica sjajnih izdanja Kristijana Belića, koji se često „spušta“ da pomogne kolegama iz defanzive.

Postoji i drugi ugao gledanja. Partizan se u ovom periodu sastao sa ekipama koje nisu baš napadački orijentisane, pa je i to jedan od razloga što mu je mreža ostala mirna. Biće interesantno videti kako će izgledati do kraja jesenjeg dela šampionata, naročito pred kraj kalendarske godine kad na programu budu dueli sa timovima prisutnim u grupnim fazama UEFA takmičenja: Čukaričkim, TSC-om i Crvenom zvezdom.

Dotad će imati dovoljno vremena da se još više upozna i napreduje. Čak i da stručni štab dobije još jednu opciju u poslednjoj liniji, jer je za naredni utorak zakazan kontrolni meč sa OFK Beogradom kad će Belgijanac De Medina prvi put obući crno-beli dres i tako proširiti rotaciju. Možda i dodatno uticati na čvrstinu poslednje linije.