Dušan Jovančić – dete iz doktorske familije i nova verzija Dragana Mladenovića

Ima takvih primera i u svetskom fudbalu. Najdrastičniji je Džejmi Vardi. Pravih životnih i sportskih priča, dostojnih ekranizacije.

Ima takvih primera i u svetloj istoriji Crvene zvezde. Znate onu priču: igrač dođe kao blagi autsajder nepoznat široj javnosti, ali se brzo izbori za „svoje ja“, uđe pod kožu publici koja prosto želi da ga vidi na terenu Marakane. Takav su put prošli Sulejman Halilović i Jovica Nikolić, ili Nikola Žigić. Slučaj gorostasa iz Krivaje mnogo je pristupačniji mlađem naraštaju Zvezdinih navijača…

Na dobrom putu da nastavi tu tradiciju sakrivenog blaga oktrivenog na travi stadiona Rajko Mitić je i iskusni vezista Dušan Jovančić. Iako je iza sebe imao važnu ulogu u dresu Vojvodine, čak bio i kapiten Stare Dame ovdašnjeg fudbala, verovalo se da on stiže u sistem Vladana Milojevića kako bi popunio broj i rotaciju.

Možda mu je takva uloga bila i namenja, ali dugim nogama Jovančić nastavlja da grabi ka slavi. Kada je trebalo oplemeniti Zvezdinu igru u Trnavi Vladan Milojević je posegao za doktorskim detetom odraslom na Crvenom krstu.

Kada je voda bila iznad grla u Salcburgu, opet je Dušan Jovančić morao da ulazi i sa sobom ponese bocu sa kiseonikom.

Kada je trebalo pripitomiti „zveri“ iz Napolijevog veznog reda Vladan Milojević je ponovo posegao za nekadašnjim članom Šumadije iz Jagnjila. Da, dobro ste pročitali. Tamo negde 2010. godine dok se Srbija spremala za Mundijal u Južnoj Africi, visoki vezista rođen 1990. godine je gulio kolena i butine u naseljima na obodu grada. Možda će reći drugačije, ali sumnjamo da je Dušan Jovančić u tom trenutku razmišljao o ovome što mu se danas dešava.

Verovatno je pomislio da je Superliga za njega neka daleka dimenzija. Ligu šampiona nije mogao da vidi ni u najoptimističnijim snovima, ali… U tom strpljenju i krajnjoj skromnosti, koja potiče iz porodice, Dušan Jovančić je imao najbolji mogući poligon. Išao je stepenicu po stepenicu. Dok u Superligi nije napravio identitet ozbiljnog veziste. Bio je član Borca u onoj čuvenoj utakmici u kojoj su Zebre Milorada Kosanovića petardirale šampionsku generaciju Crvene zvezde.

A šta to znači?

Teško da na Marakani sada neko plače za Mičelom Donaldom, ma koliko bivši kapiten delovao prefinjeno i taktički pismeno. Što je mogao nekadašnji član Ajaksa, može danas i Dušan Jovančić. Sveprisutan u igri, sposoban je da pročita igru rivala i da dugim nogama odoli svakom presingu. Bilo je zadovoljstvo gledati kako lako čuva loptu protiv Napolija i distribuira je na stranu. Kao da je odigrao pregršt mečeva u Ligi šampiona. Međutim, to je ta posledica dugotrajnog sazrevanja.

Mnogi na Marakani su u utorak veče u Jovančiću videli unapređenu verziju sadašnjeg direktora omladinske škole Dragana Mladenovića. Posebno što su imali sličan put. Obojica su došla u Zvezdu u „zrelim“ godinama, kao formirani igrači i muškarci. Niko se od navijača nije udarao u zadnjicu što ih je Zvezda potpisala, ali… Obojica su doneli iskustvo, čak i kvalitete evropskog nivoa.

„Imamo definitivno nekih sličnosti. On je igrao u Šumadiji iz Jagnjila, ja sam prošao još gore stvari u životu i fudbalu. Igrao sam za Rudar iz Pljevalja tokom vojnog roka i hteo da odustanem od fudbala. Jako je poželjno da igrač u takvim godinama, ako je skautiran, dođe u Crvenu zvezdu. Zreliji si i kao igrač i kao ličnost. Ne igraš srcem, nego mozgom. Momku mogu samo da čestitam, nadam se da ću napraviti karijeru bolju od moje“, poručio je za MOZZART Sport Dragan Mladenović.

Zvezdin vezista je prošao ispod radara svim ljudima koji su se bavili selektiranjem najtalentovanijih igrača iz Srbije. Mogao je da dobaci samo do amaterske reprezentacije. Ali samo je napredovao i napredovao. Više niko ne sme da nagađa gde su krajnje granice moći Dušana Jovančića. Istreniran u beogradskim zaseocima, učen od mnogih superligaških trenera, toliko je bio hrabar da protiv onakvog Napolija u jednom trenutku nosi loptu 25 metara i pokuša da savlada Ospinu. A tome da je bio uvek blizu lopte i kako se šunjao oko nogu Insinjea, Zjelinskog i Ruiza da ne govorimo.

Čujte i počujete vi talentovana deco. Nije Jagnjilo toliko daleko od Lige šampiona, niti pozajmica u srpskoj ligi označava kraj velikih snova.

Evo vam živog primera Dušana Jovančića, novog ljubimca navijača. Dugim nogama i taktičkom pismenošću juri ka slavi. On je već pobedio u utakmici karijere.

(FOTO: Star sport)