Dušan Tadić za Mozzart Sport: Zvezda i Vojvodina su učinili sve, ali još nisam spreman za povratak u Srbiju

Luda letnja saga je završena. Navijači i čelnici Crvene zvezde su danima iščekivali „da“ od Dušana Tadića, iz tabora Vojvodine su se nadali da će legendarni srpski reprezentativac popustiti pod „pritiskom“ Slobodana Medojevića i vratiti se kući. Pominjali su se kao Tadićeve nove destinacije Amsterdam, Atina, Madrid...

Na kraju je doskorašnji kapiten reprezentacije Srbije izabrao – Emirate. Stavio je potpis na ugovor sa Al Vahdom, a kada se bura stišala rešio je da za Mozzart Sport ispriča šta se to dešavalo ovog leta i zašto je odlučio da i pored sjajnih ponuda iz Beograda i Novog Sada, ipak, kaže „ne“ povratku u srpski fudbal.

Dušane, zašto je pao izbor na Al Vahdu, šta je presudilo?

„Dosta sam razmišljao i shvatio sam da bih hteo da probam neko novo iskustvo, neku novu avanturu. Naravno, negde gde ću moći da imam i kvalitetan i lep život, uz motivaciju da se potrudim da se borim za trofeje“.

Celo leto su se pominjali kao opcije povratak u Ajaks, pa Atletiko Madrid, Benfika, Cirih, Olimpijakos... Šta se zaista dešavalo?

„Jeste, bilo je stvarno dosta dobrih ponuda i dosta sam ih odbio, možda i previše. Bukvalno sam se u jednom momentu zapitao, da li je moguće da mi u svakoj ponudi nešto smeta i da ne mogu da se odlučim. Nikad mi nije bilo tako teško da odlučim, ali eto, na kraju sam presekao i srećan sam zbog toga“.

Dušan Tadić i Crvena zvezda – šta je istina? Zvezdan Terzić je pričao da ste razgovarali, da su vam ponudili uslove kakve niko nikad nije dobio u Srbiji?

„Da, sedeli smo dugo i lepo smo se ispričali. Zvezdan Terzić i Crvena zvezda učinili su i više nego što treba da bih došao kod njih i stvarno sam im zahvalan na tome. Jednostavno mi je bilo teško da odlučim, nisam video sebe i porodicu da se vraćamo u Srbiju u ovom momentu, iako me drma nostalgija i željan sam  kuće i svoje zemlje“.

Foto: Starsport

Nije vam se vraćalo u srpski fudbal? Nešto konkretno vam ne prija?

„Nije da nisam video sebe u srpskom fudbalu, naprotiv, želeo sam da ga poboljšam svojim znanjem i stečenim iskustvom. Nego, pre svega mislim na život u Srbiji. Koliko god da mi je lepo kod kuće i da me drma nostalgija i koliko god nisam bio siguran sam sa sobom šta želim, potrebno mi je određeno vreme da prvo „namestim“ neke stvari, da se pripremim za povratak kući. Nikada mi nije bilo tako teško da se odlučim, jer sam želeo u suštini sve da probam, a to nije bilo moguće“.

Da li je postojao kontakt i sa Vojvodinom? Imali ste i od nje ponudu? Slobodan Medojević nam je rekao da vam je pisao da se „vratite kući“?

„Postojao je i konktakt sa Vojvodinom, sa Dragoljubom Zbiljićem i sa Miroslavom Tanjgom. Naravno i njima sam veoma zahvalan na ponudi i nadam se da će ostvariti dobre rezultate za njih“.

Da li su vas Zvezda, pa i Vojvodina, iznenadili sa kakvim ponudama su izašli pred vas?

„Jesu, iznenadili su me. Kao što sam rekao, zaista cenim i poštujem njihovu ogromnu želju da me dovedu, učinili su i više nego što treba“.

Fenerbahče je zatvorena knjiga, kako biste ocenili period proveden u Turskoj? Je li postojala mogućnost da ostanete još u tom klubu?

„Individualno, period u Fenerbahčeu je bio odličan. Prve sezone 13 golova i 17 asistencija, te oboren rekord u broju nameštenih šansi. Druge sezone 16 golova i 19 asistencija. Individualno sam zadovoljan, ali timski mislim da smo mogli više, pogotovo prve godine morali smo da budemo prvaci. Čista mi je savest zato što znam da sam učinio sve da dođemo do zacrtanih ciljeva. Postojala je mogućnost da ostanem još u klubu, na početku sam bio zagrejan za to, ali posle kako je vreme prolazilo shvatio sam da mi je potrebna promena“.

Foto: Starsport

Selektor reprezentacije Srbije Dragan Stojković je na prošlom okupljanju rekao da biste vi i dalje bili deo tima da se niste sami povukli. Kako komentarišete te reči? Jeste li pomislili za ovih godinu dana nekad, možda, da nije trebalo da to učinite?

„Nisam se dvoumio nijednog trenutka, mislim da sam ispravno postupio. Dugo sam bio u reprezentaciji, nagledao se svega i svačega, pokušavao da korigujem stvari i učinim Fudbalski savez Srbije i srpski fudbal boljim u svakom smislu, ali jednostavno došlo je do nekog zamora. Kao kapiten i lider imaš veliku ulogu, sve informacije prolaze i dolaze do tebe, ti pokušavaš da rešavaš sve što je u tvojoj moći, kako na terenu tako i van njega, zato što su taj timski duh i zajedništvo od presudnog značaja za uspeh. Ali, eto, posle mnogo godina kažeš sebi da je dosta i da treba neki novi, mlađi da se pokažu i da preuzmu odgovornost u svakom smislu te reči. Ali, isto tako, slagao bih vas ako bih rekao da mi ne fali igranje za reprezentaciju. To je najlepši osećaj, kad predstavljaš svoju zemlju i čujes njenu himnu“.

Kako vam izgleda reprezentacija Srbije sada bez vas u sastavu?

„Drugačiji smo nego pre. Mislim da nam je veći fokus na defanzivnoj igri, što je verovatno i do kvaliteta koji posedujemo. Ali, isto tako mislim da ima dosta mladih igrača kojima treba dati šansu i vremena da se opuste i dođu do izražaja. Sve su to dobri momci i radnici koji žele da daju sve za boje svoje zemlje“.

Da li planirate i posle Al Vahde još da igrate, pošto znamo, pričali ste, da želite da krenete sa trenerskom karijerom?

„Potpisao sam ugovor na dve godine, fizički se super osećam i znam da ću moći još dugo da igram. Videćemo kako će se stvari odvijati, igraću koliko budem želeo i osećao potrebu“.