Džabe dobra igra, "milion" šansi, kad dođe Čolo i pokvari Inter! A tek mu sledi pakao

Derbi dela Madonina minulog vikenda u Seriji A, Derbi dela Čolo u Ligi šampiona. I opet Inter nije dobio šta je želeo, a ni šta je zaslužio. Pošto mu je u nedelju veče meru uzeo Milan, oslonjen na magične moći golmana Majka Menjoja, ove srede je u Madridu udario u zid zvani Atletiko i okrnjio savršen učinak u elitnom takmičenju. Iako je po svim parametrima bio bolji od Madriđana, poseta Dijegu Simeoneu, koji je dres Nerazura nosio dve godine, okončala se neprijatnim porazom. Prvim ove sezone u elitnom takmičenju posle četiri pobede – 1:2.

Kako zbog činjenice da više nije stoprocenta (sada je na vrhu tabele usamljen Arsenal), tako i zbog rasporeda koji ga čeka do kraja ligaške faze. U naredna dva kola će sačekati Liverpul (maltene mu ostala samo Liga šampiona) i Arsenal (izgleda blistavo na svim poljima) i putovati u Dortmund (a Vestfalen sigurno nije mesto na kome mogu unapred da se upišu bodovi).

Zato je timu iz Milana bilo bitno da sruši negativnu tradiciju po kojoj 21 godinu čeka pobedu na teritoriji Španije. Moraće još da se strpi, iako se sit naigrao fudbala. A opet je ostao gladan. Pogodak Pjotra Zjelinskog nije bio dovoljan da utoli apetit ekipe Kristijana Kivua. Došla je u Madrid da pobedi, postavila se autoritiativno, izgledala spremno, fizički na zadovoljavajućem nivou, čak je stvorila i dovoljan broj prilika, međutim, nije vredelo. Bar ne za ono što je rumunski trener planirao.

Presuda je stigla na kraju. U nadoknadi vremena, kad je Atletiko pritisnuo kao što uvek pritiska. Kad je Antoan Grizman rešio da centrira tamo gde ceo svet zna da će centrirati, tamo gde je Hose Marija Himenes skočio iako svi koji prate fudbal znaju da će Urugvajac napasti prostor. Svi osim Kivua i njegovih sledbenika. Tako je srušeno sve što je član Serije A gradio. Dve velike šanse je imao domaćin i obe je pretvorio u golove. Gost može da priča navijačima da je bio bolji, ali da li će naići na razumevanje?

Opredeljenje Italijana je bilo jasno - ofanzivnom nadvisiti Atletiko. Inter je izašao otresito, sa dva mala iznenađenja u timu. U napadu je društvo Lautaru Martinesu pravio Boni umesto Pija Espozita (Markus Tiram dobio šansu tek u nastavku), dok je umesto povređenog Denzela Damfriza krenuo Karlos Avgusto, iako je Luis Enrike najavljen kao desni spoljni. I takav Inter je ugrožavao satav iz La lige. Najpre preko Federika Dimarka iz slobodnog udarca (pa još dvaput malo kasnije), probao je dalekometnih hicem i Hakan Čalnanoglu, imao je minijaturu i Boni... Bilo je u prvom delu još pokušaja, ali Inter je suviše promašivao protiv tima koji odlično koristi efekat Metropolitana, gde ga je u 2025. savladala samo Barselona (i to dvaput).

Oslonjen na sjajnu energiju sa tribina, Atletiko je čekao rivala u niskoj zoni, sa čak trojicom defanzivnih vezista (Galager, Kardoso, Barios) i sa zvrkom Đulijanom koji je trebalo da bude podrška Aleksu Baeni u menavru, da spremi šansu za prvog strelca tima, Hulijana Alvaresa. Baš je tako domaćin poveo. Čolov mali je u devetom minutu protutnjao desnom stranom, ubacio u peterac, Baena možda primirio loptu rukom i omogućio Alvaresu da poentira iz blizine. Čak tri minutra trajalo je većanje da li je gol regularan, VAR je presudio u korist Španaca i Atleitko je poveo.

Kad je to učinio, ništa ga više nije interesovalo osim da čuva prednost. Defanzvno orijentisan, Atletiko se branio, uveren da Huan Muso može da se maskira u Jana Oblaka (povređen). I bio je takav nekadašnji golman Atalante. Naročito u prvom delu. Sve što je Inter stvorio, a stvorio je dosta, završilo je ili van okvira gola ili u rukavicama Musa.

I tako sve do 54. minuta kad je Boni pokazao zašto mu je Kivu toliko verovao, odigrao je u prostor za Pjotra Zjelinskog, a Poljak uradio ono što njegovi saigrači nisu. Inter je napokon ne samo izjednačio rezultat, nego i naplatio daleko bolju igru.

A onda se pokazalo zbog čega je Dijego Simeone trener sa velikim T, za razliku od Kristijana Kivua koji još mora da uči za ovaj nivo fudbala. Argentinac se branio duže od sat vremena, da bi u 68. minutu poslao na teren Aleksandra Serlota i Antoana Grizmana i odmah je Atleitkova gra dobila drugu dimenziju. Napadačku.

Slika na terenu je počela je da se menja šansom koju je Alvaresu spremio Ruđeri, nadovezao se Banea dalekometnim hicem, Grizman je testirao Jana Zomera, odapeo je i rezervni desni spoljni Mark Pubilj. Sve su to bili nagoveštaji šta će Kolčonjerosi uraditi u nadoknadi, kad je Francuz centrirao iz kornera, a Uruvajac se popeo na drugi sprat i odatle mahnuo Kivuu.

Verovatno je Rumun jedan od krivaca poraza, jer se nije prilagodio Simeoneovim izmenama, povukao je na klupu Čalnanoglua, Lautara, Dimarka, Zjelinskog i Bonija... Maltene najbolje igrače tima. Zamenio ih Sučićem, Tiramom, Espozitom, Fratezijem i Luisom Enrikeom. I platio skupu cenu povlačenja posle onako dobrog početka drugog dela kad je Barela uzdrmao prečku, a Dimarko propustio još jednu šansu.

Atletiko to ne ispušta.