Ekstaza u Andaluziji! Istorijski potpis čileanske sede glave, Betis u Ligi šampiona posle 21 godine

A, iza svega stoji jedan čovek. Karijera Manuela Pelegrinija u Evropi predstavlja specifičan put stručnjaka koji je uspeo da spoji elitni fudbal sa podvizima u manjim sredinama, uvek ostavljajući za sobom taktički savršeno posložene sisteme, osim možda onog u Realu iz Madrida. Pre nego što je Real iz Betisa vratio na mapu velikana, Čileanac je decenijama gradio reputaciju inženjera, čoveka koji ne samo da vodi tim, već gradi klupske institucije.

Njegov evropski uspon počeo je u Viljarealu, gde je od kluba iz malog mesta napravio evropsku silu. Sa Žutom podmornicom je 2006. godine stigao do polufinala Lige šampiona, a dve godine kasnije sezonu u La Ligi završio na drugom mestu Barselone. Upravo ga je taj rezultat preporučio madridskom gigantu, gde je u sezoni 2009/10 ostvario statistički apsurd - osvojio je 96 bodova, ali mu ni to nije bilo dovoljno za titulu pored Gvardioline Barselone. Uprkos rekordnom broju bodova i pobeda za to vreme, smenjen je nakon samo jedne godine, što mnogi i danas smatraju jednom od najvećih strateških grešaka Florentina Pereza.

Nakon Madrida, Pelegrini se vratio u Andaluziju i preuzeo Malagu. Tamo je ponovio recept iz Viljareala, odvevši klub do njihovog jedinog učešća u Ligi šampiona i plasmana u četvrtfinale, gde su nesrećno ispali od Borusije Dortmund u poslednjim sekundama meča. Taj uspeh mu je otvorio vrata Mančester sitija, gde je 2014. godine postao prvi neevropski menadžer koji je osvojio Premijer ligu, uz postavljanje tadašnjeg rekorda od 151 postignutog gola u sezoni. Upravo je on bio taj koji je Siti prvi put u istoriji odveo u polufinale Lige šampiona pre dolaska Pepa Gvardiole.

Sve ove stanice, od polufinala sa autsajderima, preko surovih rekorda u Madridu, do titule u Engleskoj, oblikovale su trenera koji danas sedi na klupi Betisa. Večerašnji uspeh je samo prirodan nastavak karijere čoveka koji je dokazao da se vrhunski rezultati mogu postići i bez najskupljih timova, pod uslovom da se projektu pristupi inženjerski precizno. I večeras je u 73. godini života, kao drugi najstariji trener u "ligama petica" (posle Vahida Halilhodžića) ostvario sigurno jedan od najslađih uspeha u karijeri.

Poslednje učešće Betisa u Ligi šampiona bilo je u sezoni 2005/06, kada su postali prvi klub iz Andaluzije koji je zaigrao u grupnoj fazi ovog takmičenja. Do elite su stigli nakon što su u dramatičnim kvalifikacijama eliminisali tadašnjeg vicešampiona Evrope, Monako, ukupnim rezultatom 3:2. Betis je voljom žreba završio u izuzetno teškoj Grupi G, gde su mu rivali bili aktuelni prvak Evrope Liverpul, šampion Engleske Čelsi i belgijski Anderleht.

Najsvetliji trenutak bila je pobeda od 1:0 nad moćnim Murinjovim Čelsijem na Benito Viljamarinu golom koji je postigao Dani u 28. minutu. Ova pobeda usledila je nakon teškog poraza od 4:0 na Stamford Bridžu samo dve nedelje ranije. Na debiju su pružili žestok otpor Liverpulu, izgubivši tesno sa 1:2 kod kuće, dok su na Enfildu uspeli da izvuku hrabrih 0:0. Iako su pobedili Anderleht u gostima (1:0), neočekivani poraz od Belgijanaca istim rezultatom kod kuće u poslednjem kolu koštao ih je borbe za osminu finala.

PRIMERA – 36. KOLO

Utorak

Selta - Levante

Betis - Elče

21.30: (2,60) Osasuna (3,60) Atletiko Madrid (2,75)

Sreda

19.00: (2,10) Viljareal (3,45) Sevilja (3,50)

19.00: (2,70) Espanjol (3,30) Atletik Bilbao (2,80)

21.30: (3,30) Alaves (3,50) Barselona (2,15)

21.30: (2,25) Hetafe (3,20) Majorka (3,70)

Četvrtak

19.00: (2,25) Valensija (3,40) Rajo Valjekano (3,20)

20.00: (2,15) Đirona (3,45) Sosijedad (3,35)

21.30: (1,25) Real Madrid (6,50) Ovijedo (10,5)

***kvote su podložne promenama