Filmska priča dede Mauricija Sarija: Herojsko spasavanje američkih pilota u Drugom svetskom ratu
Vreme čitanja: 5min | sub. 25.12.21. | 19:22
Više od dva meseca Gofredo Sari je na 100 metara od glavnog nemačkog štaba čuvao dvojicu Amerikanaca, znajući kakva mu se sudbina sprema ukoliko bude uhvaćen
Trenirao je Mauricio Sari pozamašan broj italijanskih klubova. U većini nije stekao status heroja, ali može da se pohvali da u porodici ima istinskog dobročinitelja i junaka, mada malo je epiteta koji bi mogli da dočaraju junaštvo njegovog dede. Gofredo Sari rizikovao je život tokom Drugog svetskog rata kako bi spasao dvojicu američkih pilota čije su avione Nemci oborili tokom okupacije Italije. Skrivao ih dva meseca, a zatim organizovao plan njihovog bekstva i odveo ih na sigurno i svojim herojstvom ispisao priču koja ima potencijal da dobije filmsku ekranizaciju.
Godine 1944. Italija je bila pod nemačkom okupacijom nakon svrgavanja i hapšenja fašističkog diktatora Benita Musolinija. Savezničke snage su nadirale sa juga, ali se nemačka vojska nalzila u planinama oko Firence. Bil Lanza iz Revera mesta u državi Masačusec, bio je strelac u sedmočlanoj posadi bombardera B-25 koja je imala misiju da uništi jedan strateški važan most. Međutim, nemačke protivavionske snage srušile su avion iz kojeg je Lanca čudesno uspeo da se izvuče. Skočivši iz letelice koja je gorela, prizemljio se jedno u polje, a odmah su mu prišla dvojica italijanskih dečaka.
Izabrane vesti
Jedan od njih bio je Amerigo Sari, Mauricijov otac.
Pilot je poginuo kada je avion usmerio u planinu kupujući tako vreme ostatku posade kako bi mogli da se izvuku. Dvojica su zarobljena, dok su četvorica, uključujući i Lanzu uspela da izbegnu Nemce. Lanca je sa još jednim članom posade završio u selu Val Darno, 200 milja iza neprijateljskih linija. Lanca i Tod su poslušali savet lokalnog farmera i sakrili se u šumi prekrivši se lišćem. Farmer je bio taj koji je doveo Gofreda. Amerigov otac je bio partizan, što će reći da je bio veliki protivnik nemačke okupacije. Bez predstavljanja, Gofredo je odmah doneo Lanci bocu vina, sira i rekao novim prijateljima da se ponovo vrate u šumu i sakriju. Nakon zalaska sunca, Gofredo je ponovo otišao do mesta gde se Lanca skrivao i zajedno sa njim došao do farme u civilnoj odeći.
Neverovatnu priču je kasnije ispričao Džon Lanca, sestrić Bila Lance u knjizi "Oboren iznad Italije" iz 2010. godine.
"Poslepodne, oko četiri sata, krio sam se u šumi i osećao se prilično dobro budući da je vino bilo jako, a sir ukusan. On (Gofredo Sari prim. aut.) je nosio torbu sa civilnom odećom. Premenio sam moju vojnu odeću novom belom majicom i oksford sivim odelom. Dao sam mu svoju odeću, ali zadržao cipele. Partizanovo ime bilo je Sari. To je jedino kako sam ga ikada zvao", pričao je Bil Lanza svojoj ćerki i sestriću koji su se na kraju postarali da priča ugleda svetlost dana.
Da je uhvaćen, na Lanza bi bio okrakterisan špijunom i izvesno torturisan i ubijen. Sarijev deda je rizikovao da bude ubijen kao pomagač neprijatelja.
"Posle zalaska sunca, Sari mi je dao instrukciju da ga pratim do kuće. U novoj odeći, pratio sam ga blatnjavim putem. išao je oko šeszdesetak metara ispred mene. Dok smo hodali, dva nemačka kamiona puna vojnika prošla su pored nas", prisećao se Lanza.
Sari je njega i Toda odveo u pećinu na svojoj zemlji u kojoj su živeli narednih 65 dana, dok im je italijanska porodica donosila pastu, supu i hleb. Nemci su znali da preživelim članovima američke posade pomažu Italijani i preplavili su područije vojnim trupama. Neverovatno, ali pećina u kojoj su privremeno živeli Tod i Lanca bila je udaljena svega 100 metara od glavnog štaba nemačke vojske.
"Nikada nisu znali da smo ovde, ali sam ja svakako znao da su oni tu. Iz pećine sam svako jutro mogao sam da ih vidim kako rade gimnastiku. Cele noći sam slušao njihove mitraljeze. Imali su mitraljeye mnogo bržeg zvuka od američkih i taj zvuk me je izluđivao. Spavali smo na slamnatim dušecima u pećini, ali smo se ponekad kupali i prali odeću na farmi."
Lanca je bio svestan koliki rizik Sari preuzima.
"Kada bi ljudi bili uhvaćeni kako pomažu Amerikancima, nisu bila postavljana pitanja, rekao je Lanca. Bilo je mnogo zverskih ubistava. Bilo je 200 samo da sam ja čuo za njih."
Mladi Amerigo (otac Mauricija Sarija) bi često navraćao da proveri dvojicu pilota.
"Amerigo je bio redovan posetilac u pećini. Jedna od igara bila je da vas neko pljesne po ruci u mraku, a da vi morate da pogodite ko je to bio. Zvuči glupo, ali trudili smo se da izvučemo najbolje iz okolnosti u kojioma smo se našli."
Prošla su dva meseca otkako su se piloti bacili iz zapaljenog aviona, а Nemci su polako odustajali od potrage i izvlačili vojnike iz italijanskog sela. Tada je Gofredo pripremio Lancin i Todov plan bekstva. Napisao je pismo nemačkom komandantu u kojem mu je najavio da će pratiti neke rudare kroz grad. Naravno, to nisu bili rudari. Najteži zadatak na putu ka sloodi bio je prelazak mosta izvan sela koji je bio dobro čuvan od strane Nacista.
"Nemci su bili u lisičijim rupama i pucali su iz njih na avione koji su bombardovali to područje. Mora da su mislili da smo ludi jer su bombe i meci leteli svuda dok smo prolazili. Nisu imali vremena da se zamajavaju civilima, a mi smo bili u noramalnoj odeći i izgledali smo kao izbeglice. Prošli smo ponovo pored nacističkih kamiona. Zapanjujuće mi je što sam uspeo da prođem pored nemačkih vojnika koji su me tražili. Možete zamisliti koliko sam bio nervozan. Verovao sam Sariju i on me nikada nije izneverio. Zapravo, verovali smo jedan drugom."
Gofredo je izvršio svoju dužnost i odveo Lancu i Toda onoliko daleko koliko je mogao. Nakon što su boravili u podrumu šleske crkve sa skrivenim jevrejskim porodicama, piloti su uspeli da pronađu utočište kod engleskih vojnika. Njihovo spasavanje bilo je moguće isključivo zahvaljujući dedi aktuelnog šefa stručnog štaba Lacija koji je u međuvremenu primio pismo američkog generala Džozefa Meknarnija u kojem mu se zahvaljuje na hrabrosti.
Pre šest godina, Mauricio Sari je upitan od strane novinara Republike da prokomentariše neverovatno herojstvo svog dede.
"Ime mu je bilo Gofredo, bio je vrlo ponosan na priznanje koje je dobio memorandumom Bele kuće... Kao partizan pronašao je pilote američkog aviona oborenog u Val Darnou i sakrio ih, a tada su vas streljali i za mnogo manje stvari. Jedan se zvao Bil Lanca, znam jer su nam njegova ćerka i sestrić napisali knjigu", zaključio je Mauricio Sari.